Kako pomoći majci?

[speculaas]

zelenicaj kaže:

Neda mi se citirati sada sve, ali želim reći da sam iznenađena koliko lijepih postova ima upućenih meni. Prije 4 godine kad sam postavila temu, osjećala se sam se tako jadno da sam je prestala čitati.

Neš ti nas, jebo nas.
Tebi malo triba, i da narasteš i da potoneš, šta govori koliko ti ljubavi i privrženosti fali. Nemaš razvijen emocionalni kapacitet i u masu slučajeva ti ga je lakše zatomit, nego raspalit.
Moje je mišljenje da ti se to događa zbog puno gutanja i da ti je otvaranje nužno. Ti presušno tribaš pomoć, neki zemaljski dokaz je da kiksaš na faksu. Koliko ljudi radi i studira, a ti si nakon početnog zaleta posustala. Doša je momenat kad si tribala poguranac, a nikoga nije bilo, već te još danas i gaze radi toga.

Oko sebe imaš krug ljudi koji ne mogu doprit do tebe, ka roditelji, i koji nisu u prvon ešalonu onih koje bi ti molila pomoć.
Tvoj momak je tvoja velika prilika. Veliku čast si mu napravila kad si mu se pismeno otvorila, al opet si sebe zakopala time šta se više o tome ne priča.
Vidi, da je to njemu strano i ajme, on bi već otperja. Život donosi puno sranja i to svima, tvoje nije naročito specijalno, niko nikog nije masakrira, nije bilo krvi do kolina, svi ste živi i na dvi noge.
Al patiš godinama, nemoćna si, guraš koliko možeš.
Momak bi triba dobit priliku da procesira tvoje tegobe, najprije izbriše sve muke oko varanja, a onda ti se adekvatno obrati.

Može to bit i pop i psiholog, al sebi tribaš reć da ne možeš sama više i da pristup imaju samo pomagači. Ne moraš sama, ne smi tu bit stida, čovik nije otok bez ikoga okolo. Al momak bi triba dobit priliku da govori.

[Martian7]

speculaas kaže:

Uvik je bolji terapeut onaj kojeg tribaš platit, tako svit i zdravstvo funkcioniraju.
Često je terapeut zamijena za socijalizaciju, al neću sitničarit.

U krivu si ako misliš da je uvijek tako. Znam neke ljude koji su nezadovoljni s terapeutima koje skupo plaćaju, a isto tako i da su neki (uključujući i mene) super zadovoljni s terapeutom preko uputnice. Ja sam npr. pažljivo birala i potegla neke veze da dođem k što boljoj psihoterapeutici.

I još nešto, trebalo bi napokon skinuti stigmu s odlaska na psihoterapiju. Najgori su oni koji za sebe nikad ni ne pomisle da bi im trebala psihoterapija, a uništavaju živote svima oko sebe, kao npr. otac autorice teme.

speculaas kaže:

Stresna situacija obično govori da je vrime za reakciju, isto ka šta fibra govori da je neka upala u tilu. Sad je samo pitanje oćemo li se sitit submisivnih slika s reklama za ljekove, il ćemo povirit šta ima u zdili od voća.
Najbolje stvari u životu su džabe.

Ovom zadnjom rečenicom si upravo maestralno skočio u vlastita usta jer je to u totalnoj suprotnosti s onim što si gore napisao. Ali slažem se, ja sam za džabe dobila najbolju moguću psihoterapiju.

Soul sister kaže:

Nije tema, ali šta znači "raditi na sebi"?

Sve ono što se na psihoterapiji već radi: kopati po sebi, suočiti se s vlastitim sranjima (pardon my French), raditi na ispravljanju negativnih obrazaca koje smo tijekom života "pokupili" itd.