Japanski jezik

[Enchantress]

Jericho159 kaže:

pa i nije to pretjerano tesko

imam jos jedno pitanje u vezi nastavka za ime (san)
sto znaci sempa i sama?

isto sam vidio da se lijepi uz ime

sama je učtivi sufiks, ima isto značenje kao i san, ali se koristi u situacijama kada moramo biti izuzetno učtivi, kada se obraćamo osobi koja je na mnogo višem položaju od nas na društvenoj lestvici ili govorimo o takvoj osobi. Recimo, sufiks sama se uvek koristi umesto san kada se govori o članovima carske porodice.

Pretpostavljam da misliš na senpai? Ta reč znači: 'stariji' (po godinama, stažu), obično se upotrebljava u značenju 'stariji kolega' kada treba označiti osobu koja radi sa nama i u firmi je duže od nas. S druge strane, kōhai znači 'mlađi' (po godinama, stažu) i obično se koristi u značenju 'mlađi kolega' i označava osobu sa kojom radimo, a u firmi je kraće od nas.

[zelena]

ja kasnim s proučavanjem, tek sam otkrila ovu temu
instalirala sam podršku za japanski, ali nikako ne mogu u wordu naći to nešto što trebam promijeniti da jezik bude japanski radim ovako: Alati --> Jezik --> Postavi jezik. Označim japanski, ali ništa se ne dogodi. Još uvijek mi dolje ispod stranice u onom kvadratiću piše hrvatski. Što krivo radim?

[dementiapraecox]

zelena kaže:

ja kasnim s proučavanjem, tek sam otkrila ovu temu
instalirala sam podršku za japanski, ali nikako ne mogu u wordu naći to nešto što trebam promijeniti da jezik bude japanski radim ovako: Alati --> Jezik --> Postavi jezik. Označim japanski, ali ništa se ne dogodi. Još uvijek mi dolje ispod stranice u onom kvadratiću piše hrvatski. Što krivo radim?

Zelenice, dušooooo , eto te jadne i zagubljene među inima postavkama. Prjedmnievam da si unutar Windows XP OS-a, s toga sliedi pomno sljedeće naputke. Word ti jest i nije bitan za provjeru. Ono što moraš postaviti jest početnu/osnovnu tipkovnicu na japanski - kasnije ju navieke možeš vrnuti na hrvatski. Znači, postavke (Settings) -> nadzorna ploča (Control Panel) -> područní i jeziční izbor (Regional and Language Options) -> jezici (Languages) -> potankosti (Details) -> dodaj (Add) -> jezik unosa (Input language) -> izbereš japanski. Klikneš na potvrdu/preuzimanje izbranoga. Provjeri da ti je pod osnovnom/početnom tipkovnicom izbrana ona japanska (japansko sučelje). Sve ostalo je pjesan. Pokušaj.

[joujou]

dementiapraecox kaže:

Zelenice, dušooooo , eto te jadne i zagubljene među inima postavkama. Prjedmnievam da si unutar Windows XP OS-a, s toga sliedi pomno sljedeće naputke. Word ti jest i nije bitan za provjeru. Ono što moraš postaviti jest početnu/osnovnu tipkovnicu na japanski - kasnije ju navieke možeš vrnuti na hrvatski. Znači, postavke (Settings) -> nadzorna ploča (Control Panel) -> područní i jeziční izbor (Regional and Language Options) -> jezici (Languages) -> potankosti (Details) -> dodaj (Add) -> jezik unosa (Input language) -> izbereš japanski. Klikneš na potvrdu/preuzimanje izbranoga. Provjeri da ti je pod osnovnom/početnom tipkovnicom izbrana ona japanska (japansko sučelje). Sve ostalo je pjesan. Pokušaj.

moze savjet i za vistu?

[dementiapraecox]

joujou kaže:

moze savjet i za vistu?

Smislenije bi bilo dati naputke za Linux. Vista je 1min. posla - uzrivo u Windows XP-u, ali ako želiš.

[Enchantress]

zelena kaže:

ja kasnim s proučavanjem, tek sam otkrila ovu temu
instalirala sam podršku za japanski, ali nikako ne mogu u wordu naći to nešto što trebam promijeniti da jezik bude japanski radim ovako: Alati --> Jezik --> Postavi jezik. Označim japanski, ali ništa se ne dogodi. Još uvijek mi dolje ispod stranice u onom kvadratiću piše hrvatski. Što krivo radim?

Imaš li dole u desnom uglu ekrana (tamo gde je datum) izbor tastatura? Kada klikneš na HR (pretpostavljam da je to oznaka za hrvatsku tastaturu - kod mene je SR, jer imam Serbian (Latin) i Serbian (Cyrillic)) - trebalo bi da ti otvori izbor tastatura i među njima je i Japanese. Kada to izabereš opet klikni - ovog puta na JP (to je oznaka za japansku tastaturu) i otvori: Show the Language bar. Radi li?

joujou kaže:

moze savjet i za vistu?

Pitaćemo nekog za pomoć.

[Jericho159]

Enchantress kaže:

sama je učtivi sufiks, ima isto značenje kao i san, ali se koristi u situacijama kada moramo biti izuzetno učtivi, kada se obraćamo osobi koja je na mnogo višem položaju od nas na društvenoj lestvici ili govorimo o takvoj osobi. Recimo, sufiks sama se uvek koristi umesto san kada se govori o članovima carske porodice.

Pretpostavljam da misliš na senpai? Ta reč znači: 'stariji' (po godinama, stažu), obično se upotrebljava u značenju 'stariji kolega' kada treba označiti osobu koja radi sa nama i u firmi je duže od nas. S druge strane, kōhai znači 'mlađi' (po godinama, stažu) i obično se koristi u značenju 'mlađi kolega' i označava osobu sa kojom radimo, a u firmi je kraće od nas.

logicno objasnjenje
i da senpai je

arigato

[dementiapraecox]

joujou kaže:

moze savjet i za vistu?

Ala, more, kadano jurve ćutim nelagodu s druge strane žice.

Imaš li dole u desnom uglu ekrana (tamo gde je datum) izbor tastatura? Kada klikneš na HR (pretpostavljam da je to oznaka za hrvatsku tastaturu - kod mene je SR, jer imam Serbian (Latin) i Serbian (Cyrillic)) - trebalo bi da ti otvori izbor tastatura i među njima je i Japanese. Kada to izabereš opet klikni - ovog puta na JP (to je oznaka za japansku tastaturu) i otvori: Show the Language bar. Radi li?

To je zaključní korak. Tada se klikom miša ili pritiskom na odgovarajuće tipke preklapa s jednoga na drugo sučelje.

Pitaćemo nekog za pomoć.

Sve mi se vidi da ću morati sâma pripomoći. Tar to je tako jednostavno, tek neznatno inače od opisanoga postupka za Windows XP OS-a - zato je Linux dosta teži. Krenimo redom, postupak unutar prikaza nadzorne ploče (Control Panel Home View): početak (start) -> nadzorna ploča (Control Panel) -> ura, jezik i područje (Clock, Language and Region) -> izbor tipkovnice i načina unosa (Change keyboards or other input methods) -> promjena tipkovnice (Change Keyboards) -> dodaj (Add) -> izberi japansku tipkovnicu -> potvrdi i namjesti japansku tipkovnicu za početnu /osnovnu -> zatvori sve prozore -> sve ostalo je istovjedno Windows XP OS-u. Postupak izvan prikaza nadzorne ploče (Classic View): početak (start) -> nadzorna ploča (Control Panel) -> područní i jeziční izbor (Regional and Language Options) -> tipkovnice i jezici (Keyboards and Languages) -> promjena tipkovnice (Change Keyboards) -> dodaj (Add) -> izberi japansku tipkovnicu -> potvrdi i namjesti japansku tipkovnicu za početnu /osnovnu -> zatvori sve prozore -> sve ostalo je istovjedno Windows XP OS-u. Ufam se da dalje nije težko. Linux je teži, ali se i na njemu može liepo pisati na svima svjetskima jezicima - i ne sâmo njima. Čarobnice, za tvoju ljubvu pisah se o forumě.

[Enchantress]

Jericho159 kaže:

arigato

Dō itashimashite. (どういたしまして。) - Nema na čemu.

Već sam napomenula da Japanci mnogo drže do učtivosti. Smatra se da osoba, koja se nalazi ispod svog sagovornika na društvenoj lestvici, mora, između ostalog, i putem svog učtivog govora iskazati poštovanje i uvažavanje sagovorniku, dok naprotiv, osoba, koja se nalazi iznad nje po društvenom položaju to ne mora, već može sebi priuštiti da se izražava neučtivo. Sigurno ste imali prilike da pogledate neki istorijski japanski film i da zapazite kako samuraji govore odsečno i kratko (tako zvuči neučtivi govor, jer je pojednostavljen), dok njihovi podređeni (uključujući i žene) govore mnogo nežnije i melodičnije (učtivi govor je komplikovaniji i bogatiji). Samuraj može govoriti neučtivo, jer mu to dopušta njegov društveni položaj, dok njegovi potčinjeni moraju učtivošću svog govora da mu iskažu poštovanje. To je i danas prisutno u odnosima na poslu, u odnosima između učenika i učitelja i u svim ostalim slučajevima kada su hijerarhijski odnosi između sagovornika jasno utvrđeni. Neučtivi govor se danas upotrebljava u neobaveznom razgovoru između prijatelja oba pola, ili kada se odrasli obraćaju deci ili životinjama, ali žene po pravilu ne koriste neučtivi govor prilikom obraćanja muškarcima, pogotovo na poslu. Naime, žene se smatraju nižim od muškaraca na društvenoj lestvici i premda se danas to već menja, japansko društvo je i dalje izrazito patrijarhalno i za ženu je preporučljivo da uvek upotrebljava formalnu učtivost u govoru. Veoma učtivi, tzv. honorifični govor se upotrebljava u razgovoru sa ili o osobama između kojih postoji velika razlika u društvenim staležima i često žene koje se nalaze visoko na društvenoj lestvici, obično iz aristokratskih porodica, koriste ovaj govor da bi tako pokazale svoju kulturu, vaspitanje i obrazovanje.

S tim u vezi, hvala se na japanskom jeziku može izreći na učtivi i neučtivi način.
Neučtivo:
Dōmo arigatō. (どうもありがとう。) - Mnogo hvala. (Obratite pažnju na dužine samoglasnika u izgovoru!)
Samo: dōmo (どうも) ili samo: arigatō (ありがとう)
Učtivo:
Dōmo arigatō gozaimasu. (どうもありがとうございます。) - Mnogo hvala. (Obratite pažnju na izgovor: gozaimasu se izgovara: godzaimas!)
Ovakvo zahvaljivanje se koristi za uslugu koju očekujemo u budućnosti, tako se zahvaljujemo kada nam sagovornik nešto obeća, recimo.
Dōmo arigatō gozaimashita. (どうもありがとうございました。) - Mnogo hvala.
(Obratite pažnju na izgovor: gozaimashita se izgovara: godzaimašta (i u shi se ne čuje)!)
Ovakvo zahvaljivanje se koristi za uslugu koju smo dobili u prošlosti, tj. kada smo od sagovornika već primili pomoć.

U odnosu učitelj-učenik (sensei-gakusei) učitelj može upotrebiti bilo koju od neučtivih varijanti zahvaljivanja, dok učenik mora upotrebiti jednu od ovde dve učtive varijatne u zavisnosti od toga je li već dobio pomoć ili je očekuje u budućnosti.

Onome ko se zahvaljuje odgovaramo frazom:
Dō itashimashite. (どういたしまして。) - Nema na čemu.
(Obratite pažnju na izgovor: itashimashite - itašimašte!)

dementiapraecox kaže:

Čarobnice, za tvoju ljubvu pisah se o forumě.

Hvala.

[Jericho159]

znaci onda:
Dōmo arigatō gozaimashita.


a sto ako ne znamo na kojoj je razini sugovornik?
recimo prvi put sretnes covjeka u kaficu ili chat na internetu?

[Enchantress]

Jericho159 kaže:

a sto ako ne znamo na kojoj je razini sugovornik?

Uglavnom se to odmah zna: na poslu, u školi/na fakultetu, u svim formalnim situacijama. Prilikom upoznavanja sa nepoznatim ljudima i mi se obraćamo učtivo (persiramo sagovorniku). Uvek je preporučljivo u novim kontaktima koristiti tzv. formalnu učtivost, koju ćemo najviše i spominjati. Japanci često otklanjaju moguće probleme takvog tipa tako što jedni drugima prilikom upoznavanja pruže posetnicu, na kojoj je napisano njihovo zanimanje i titula, tako da sagovornik odmah zna kako da se postavi, može lako odrediti dubinu naklona i govor koji će upotrebiti.

recimo prvi put sretnes covjeka u kaficu ili chat na internetu?

To su neformalne situacije, obično se ostvaruje kontakt između ravnopravnih sagovornika i tada se najčešće koristi 'neformalni govorni jezik', koji je po pravilu neučtiv.

[joujou]

dementiapraecox kaže:

Ala, more, kadano jurve ćutim nelagodu s druge strane žice.

Postupak izvan prikaza nadzorne ploče (Classic View): početak (start) -> nadzorna ploča (Control Panel) -> područní i jeziční izbor (Regional and Language Options) -> tipkovnice i jezici (Keyboards and Languages) -> promjena tipkovnice (Change Keyboards) -> dodaj (Add) -> izberi japansku tipkovnicu -> potvrdi i namjesti japansku tipkovnicu za početnu /osnovnu

ogromna nelagoda
puno hvala, tocno to mi je trebalo, sad mi sve stima

[Dragonfly]

Evo i mene u školi!

[Enchantress]

Sada ćemo naučiti da se predstavimo na japanskom.

Evo jednog kratkog teksta za primer:

Hayashi: Watashi wa Hayashi desu. Watashi wa Nihonjin desu. Watashi wa Nihongo no sensei desu.

Dijalog:

Hayashi: Konnichiwa. Watashi wa Hayashi desu.
John: Hajimemashite. Watashi wa Sumisu Jon desu. Dōzo yoroshiku.
Hayashi: Anata wa Jonsan desu ka?
John: Hai, watashi wa Jon desu.
Hayashi: Anata wa gakusei desu ka?
John: Hai, watashi wa gakusei desu.
Hayashi: Anata wa Fransujin desu ka?
John: Iie, watashi wa Fransujin de wa arimasen. Amerikajin desu.


Sve to isto, ali hiraganom i katakanom:

はやし：わたしははやしです。わたしはにほんじんです。わたしはにほんごのせんせいです。

はやし：こんにちは。わたしははやしです。
ジョン：はじめまして。わたしはスミスジョンです。どうぞよろしく。
はやし： あなたはジョンさんですか。
ジョン：はい、わたしはジョンです。
はやし：あなたはがくせいですか。
ジョン：はい、わたしはがくせいです。
はやし：あなたはフランスじんですか。
ジョン：いいえ、わたしはフランスじんではありません。アメリカじんです。


Prevod:

Hayashi: Zovem se Hayashi. Japanac sam. Učitelj sam japanskog jezika.

Hayashi: Dobar dan. Ja sam Hayashi.
John: Drago mi je. Ja sam John Smith. Kako ste?
Hayashi: Vi ste John?
John: Da, ja sam John.
Hayashi: Vi ste učenik?
John: Da, ja sam učenik.
Hayashi: Jeste li Vi Francuz?
John: Ne, nisam Francuz. Ja sam Amerikanac.


U ovom kratkom tekstu i dijalogu ste sigurno već prepoznali mnoge reči koje smo do sada spominjali, ali zapažate i neke nove. Idemo redom:

watashi (わたし) je lična zamenica i znači: ja

anata (あなた) je lična zamenica i znači: ti ili Vi (prevodimo u duhu svog jezika, u zavisnosti od situacije)

wa (は) je pomoćna rečca koja označava subjekat u rečenici

sensei (せんせい) znači: učitelj
Obratite pažnju na izgovor: sensei se čita: sensee - i na kraju rečenice se ne čita, ono služi da produži samoglasnik e.

gakusei (がくせい) znači: učenik
Takođe obratite pažnju na izgovor: gakusei se čita: gaksee - u se ne čita, kao ni i na kraju reči, koje služi da produži samoglasnik e.

desu (です) je glagol i znači: biti (prevodimo našim sadašnjim vremenom u ovoj situaciji), a čita se: des, kao što smo već rekli.
de wa arimasen (ではありません) je negacija glagola desu (です)

ka (か) - pomoćna rečca koja označava upitnu rečenicu, ekvivalent našem znaku pitanja

hai (はい) znači: da
iie (いいえ) znači: ne

Hayashi (はやし) je japansko ime – Hayashi
John Smith se na japanskom piše: スミスジョン - najpre prezime, pa ime

Obratite pažnju na upotrebu učtivog sufiksa san (さん)!



Nihon (にほん) znači: Japan.
Ova reč napisana ideogramom (日本) se može čitati i: Nippon (にっぽん).

jin (じん) je sufiks koji označava nacionalnost i koristi se i za žene i muškarce. Čita se: đin. Dodaje se na naziv zemlje, npr:
Nihon + jin (にほん + じん) = Nihonjin (にほんじん) - Japanac

go (ご) znači: jezik. Ova se reč dodaje na ime zemlje i tako označava jezik koji se u njoj govori, npr:
Nihon + go (にほん + ご) = Nihongo (にほんご) – japanski jezik

no (の) je pomoćna rečca koja ima funkciju sličnu našem genitivu. Ovde označava pripadnost nečemu. Tako je:
Nihongono sensei (にほんごのせんせい) – učitelj japanskog jezika
Nihongono gakusei (にほんごのがくせい) - učenik japanskog jezika

konnichiwa (こんにちは) – znači: dobar dan.
Obratite pažnju: wa se piše znakom ha kada pišemo hiraganom (は)!

hajimemashite (はじめまして) i dōzo yoroshiku (どうぞよろしく) su fraze koje se upotrebljavaju prilikom upoznavanja i koje prevodimo: Drago mi je. (Mogu se prevesti i: Kako ste?).
U doslovnom prevodu hajimemashite (はじめまして) znači: po prvi put, a dōzo yoroshiku (どうぞよろしく) znači: izvolite, dobrodošli.
Hajimemashite se čita: hađimemašte, a dōzo yoroshiku se čita: doozo jorošku.

Fransu (フランス) – Francuska
Amerika (アメリカ) – Amerika


Ovde možete potražiti nazive i drugih zemalja na japanskom. Hrvatska i Srbija nisu navedene na listi i pišu se i čitaju ovako:
Kuroachia (クロアチア) – Hrvatska (čita se: kroaćia)
Serubia (セルビア) – Srbija (čita se: serbia)
Stoga:
Hrvat/Hrvatica/Hrvati = Kuroachiajin (クロアチアじん) - čitamo: kroaćiađin
Srbin/Srpkinja/Srbi = Serubiajin (セルビアじん) - čitamo: serbiađin


Možete probati da uvežbate da se predstavite na japanskom, da kažete svoje ime i prezime, svoju nacionalnost, a možete za sebe reći i da ste učenici japanskog jezika.

[Zrinska]

wow

ja znam arigato,konnichiwa i jednu psovku

[manzy]

Enchantress

Obožavam Japan i već dugo želim naučiti Japanski.Svaka čast na ovome.

[Jericho159]

Enchi opet ja sa pitanjima

na primjer zelimo tebi zahvaliti na ucenju japanskog
da li da korisitmo domō arigatō gozaimus ili gozaimashita?

jer to nije usluga koju si ispunila u proslosti, a niti je obecana da ce se dogodit u buducnosti nego je krenila u proslosti i ne zna se kad ce prestat

[Enchantress]

Jericho159 kaže:

Enchi opet ja sa pitanjima

na primjer zelimo tebi zahvaliti na ucenju japanskog
da li da korisitmo domō arigatō gozaimus ili gozaimashita?

jer to nije usluga koju si ispunila u proslosti, a niti je obecana da ce se dogodit u buducnosti nego je krenila u proslosti i ne zna se kad ce prestat

Bolje je dōmo arigatō gozaimasu.

dōmo arigatō gozaimasu - sadašnje/buduće vreme
dōmo arigatō gozaimashita - prošlo vreme

Japanci prošlo vreme koriste za radnju koja se dešavala i završila u prošlosti, dok se sadašnje vreme upotrebljava da označi kako sadašnjost, tako i budućnost. Japanci, naime, smatraju da se o budućnosti ne može govoriti sa sigurnošću, već samo u pretpostavkama, te da budućnost izvire iz sadašnjosti i sa njom je neraskidivo povezana. Kada govorimo o budućnosti u japanskom jeziku koristimo niz fraza, izraza, pa i glagolskih oblika, kojima se označavaju različiti stepeni verovatnoće, ali isto tako možemo upotrebiti i sadašnje vreme. Rečenicu prevodimo u zavisnosti od konteksta.

[blured]

Enchi jel možeš nešto o ovim slovima reć?

ウィキペディアはオープンコンテントの百科事典です。基本方針に賛同していただけるなら、誰でも記事を編集 したり新しく作成したりできます。詳しくはガイドブックをお読みください。
現在、ウィキペディア日本語版には約 488,942 本の記事があります。

インフォメーション

to sam skinula s wikipedie

[Minou]

A daj mogla si nešto zanimljivije : DDD

Piše nešto u stilu da je wikipedia otvorena enciklopedija, da svi mogu stvarati i editirati tekstove.
Za više informacija pročitati vodič.Trenutno postoji oko 488942 članaka u japanskoj verziji wikipedie.

Ovaj zadnji dio je najzanimljiviji. Piše "informacija"