Prijateljicu mi je zlostavljao dečko - što sam trebala?

[Wayfaring S]

Na susjednoj temi o prijateljstvima se pričalo o ljudima koji se prestanu javljati, pa me to sjetilo na epizodu od prije par godina kad se i sama nisam javila prijateljici kad sam bila u njenom gradu.

Do tad smo se viđale par puta godišnje, ja bih dolazila u njen grad ili ona u moj. Bilo mi je lijepo sjediti kod nje u dnevnoom boravku satima i zajebavati se, pričati o glupostima, o djeci (njenoj), o propalim ljubavima (njenim i mojim), o ljudima, svijetu, svemu i ničemu. Kod nje sam se osjećala ko doma i bile smo bliske.

Nije sve bilo med i mlijeko, ostajale smo bliske i kad su se njoj raspadale veze, i kad su bile pizdarije na poslu i tako neke situacije koje jesu bile zajebane, ali mogle smo o njima pričati.

Onda je završila u vezi s čovjekom koji ju je zlostavljao. Što verbalno, a spomenula mi je jednom i da ju je odgurnuo tako da je preletjela preko cijele sobe. Pričale smo o tome, ja sam slušala.

Znala sam im doći u posjetu nakon što su počeli živjeti zajedno, ali s njim ja nisam mogla razgovarati. Nakon par puta što sam bila kod njih shvatila sam da idem tamo samo zbog nekih prošlih vremena, a da više ni s njom ne pričam osim o vremenu i o tome što je kuhala za ručak, jer nje kakvu sam ja poznavala skoro da više i nema.

Onda sam se prestala javljati i dolaziti.

Moje pitanje je što sam trebala drugačije? Može li se na silu nekome pomoći?
Jesam li trebala ponavljati 'ti ga moraš ostaviti i maknuti se od njega' sve dok to ne napravi?

Ta priča je stara no zanima me što da se ponovno nađem u takvoj situaciji - kako se ponašati prema nekome tko je u lošoj/nasilnoj vezi? Ako ne traži pomoć, treba li pomagati na silu?

[isadora w.]

ne može se na silu.
to su zbilja toliko kompleksni psiho skupovi da ako ne postoji tračak želje, nema smisla.

tako mi se barem čini, ima ovdje i stručnijih od mene.

a da baš ne budem toliko pametna- svejedno bih probala na silu
jer se u takvim situacijama uspaničim i kad ostanem bez svih raspoloživih sredstava, unervozim se i postanem jako...bijesna.
ružno, ali tako je.
naravno da ništ nisam postigla s tim osim bespotrebne svađe, srećom je sve na kraju ipak ispalo dobro.

[Wayfaring S]

To što je na kraju ispalo dobro misliš da nema nikakve veze s tvojom intervencijom?

I što si točno radila, govorila?

[isadora w.]

nema. svi su intervenirali na neki način, davali svoj input, jedan dan bi se složila sa mnom da nije normalan, sutra bi radosno otklapala s njim. kosu sam čupala.

pa, odmah na početku sam joj rekla da je malo polupala lončiće i da poistovjećuje neke njegove osobine s tuđima, a da je tip u osnovi osnova zapravo samo ortodoksna seljačina i kao takav nije za nju. imamo takav odnos da to mogu reći, nije se naljutila.
tad još nitko nije znao da je njegovo seljaštvo još najmanji problem. srećom, nije ju fizički zlostavljao, u tom slučaju sam sigurna da bi dobio nazad, ja osobno bih ga prva traktorom pregazila. i tako par puta. još uvijek bih.

sve sam radila i govorila- od toga da je manijak do toga da pokušavam biti supportive i poštovati, od toga da ga izbjegavam jer je 5 minuta u njegovom društvu previše, do toga da se trudim zbog nje. svi smo tako nekako jer smo bili totalno- zbunjeni. isto se jako promijenila.
a onda se dogodilo nešto i dok su drugi u šoku to prihvatili na način da joj budu podrška, mene je totalno prebacilo na drugu stranu jer sam se bojala, svi smo, da je bog isus više iz toga neće iščupati. ne sjećam se više što sam joj točno rekla, sjećam se da sam virtualno urlala na nju u caps locku da jel ona normalna, šta to radi, da ću sjesti sad na bus (i šta? lol), da dobro zna da to ne štima, jel ona njega voli, nek mi izvoli reći, ona meni na to da kakvo je to pitanje, a ja da znam da je odgovor ne, jako smo se posvađale.
ne ponosim se time, malo me sram to uopće pisati. iako mi uopće ne zamjera i isto bi bilo da je obrnuta situacija.
pomirile smo se normalno, ja sam odlučila šutiti, srećom su brzo prekinuli, uslijedio je meni beskrajno dug period rekapitulacije, bilo je intenzivno i meni iscrpljujuće, na momente sam joj htjela zaljepiti usta, ali znala sam da joj treba taj detox, pa sam šutila, slušala, trpala u sebe taj toksični otpad i ispuhivala se na druge načine.
danas ima divnog dečka, normalno i realno pričamo o tome prije. zamjerki nula.

ali to njeno je bilo zbog kratkotrajnog perioda zbrčkanosti u glavi u kojem je uletio moron i mi smo si davno dale dopuštenje da se petljamo tamo gdje bi drugi rekli da nam nije mjesto.
tako da ovisi od odnosa do odnosa, a i slučaja. jer sam svojedobno tješila i drugu frendicu koja je pak treću pokušavala izvući iz zbilja hc zlostavljanja, službenim i neslužbenim putem i džaba ishodovanje zabrane pristupa kad ga ova sutra pusti u kuću.
iako taj lik više nije u igri, to je priča bez sretnog kraja.

svejedno nekako i dalje osjećam da treba probati i probavati dok se god čini da ima smisla, iako sam gore napisala da nema, ali to je situacija u kojoj mi se razum i emocije sudaraju.
iako me sram, nije mi žao.

teška tema.

[Wayfaring S]

Možda nije djelovalo odmah, ali joj je pomoglo da kasnije sama lakše dođe do toga da se treba maknuti. Ne znam.

[Afrika paprika]

Nema "spašavanja" odraslih ljudi iz odnosa.

[isadora w.]

Wayfaring S kaže:

Možda nije djelovalo odmah, ali joj je pomoglo da kasnije sama lakše dođe do toga da se treba maknuti. Ne znam.

a dobro, to je. ispostavilo se da je čula sve što smo govorili.

ali u ovom drugom slučaju, npr...ne. to su već godine i godine u pitanju. takvim patologijama nisam sigurna ni da stručna osoba može pomoći. možda nekad dođe do toga, nadam se da hoće...makar ne znam kako kad ti je dobiti batine već ko' dobar dan.

[lyrabelacqua]

Stvarno sve ovisi s kime imaš posla. Da mi sutra najbolja frendica završi sa takvim likom, znam da bi bilo problema jer je strašno tvrdoglava i ništa si ne da reći. Kad sam joj oprezno probala natuknuti da joj se dečko ponašao malo šupački u jednoj situaciji, nije baš najbolje reagirala, iako se sama žalila na njegovo ponašanje. Tako da se nadam da sa njom nikad neću doći u tu situaciju, kuc kuc. S druge strane imam frendove kojima svašta mogu reći i oni meni. Sa njima bih se već usudila ulaziti u polemike i nagovaranja.

U situacijama gdje si osoba ne da ništa reći ni objasniti bih se potrudila dati joj do znanja da sam tu, da sam uz nju, da mi se uvijek može obratiti ako se odluči sagledati situaciju. Ali bih se vrlo vjerojatno pritom distancirala, kao što si i ti. Pogotovo si teške situacije gdje maltene nemaš ni priliku ikad pričati sa frendicom jer joj manijak kontrolira društvene mreže i uvijek je sa vama. Što bi onda trebala učiniti, gutati govna i pretvarati se da je sve ok?

Imam frendicu koja ima stvarno antipatičnog i posesivnog muža. Odnosno ne znam je li posesivan ili imaju neki codependent odnos. Koliko znam ne zlostavlja ju, ali bih ju vrlo rado priupitala kako se osjeća u braku itd. Nažalost to je nemoguće jer imaju zajednički mejl, fejs i tip je obavezno sa nama kad se vidimo.

[Hannah 3]

Jako je nezahvalno mijesati se u odnose dvoje ljudi, narocito ako nisi pitan.

Na zalost, ljudi cesto, pa cak i kada se tuze i kada dobivaju prijateljsku podrsku i iskreno misljenje, jednostavno odluce ostati u losem odnosu.
Podrska/razgovor moze koristiti da gurne osobu u pozitivnom smjeru, ali dok sama ne odluci, mislim da nema previse smisla na silu pomagati.

[Almost Rosey]

Meni je trebala tuđa intervencija.
Više njih.
Zapravo, ta jedna osoba mi je u jednom trenutku rekla "gle..." i tako je krenulo. Razgovarale smo puno, i u par navrata mi je rekla da zna da mi ne može reći "dump him lol" i da ću ja to doista i napraviti, nego da do toga moram doći sama, ali vraćala mi je moje rečenice i opravdanja i generalno me konfrontirala. Ali to je osoba kojoj posve vjerujem i koja me jako dobro zna. Ali opet, pisala sam već o tome, to nije bila full blown zlostavljačka veza, samo emocionalno dost nezdrav odnos. Sort of.
S druge strane, s tom osobom ja jesam i dalje razgovarala o toj vezi i sebi i svađama i svemu (osim jednom, kad sam joj prešutjela, a on od nje tražio savjet, i to mi je ispričala tek u trenutku kad je procijenila da to uopće mogu čuti). Nije da smo blebetale o vremenu i ručkovima, ali bila sam na putu ka takvom zatvaranju.
Ne znam.
Cura s kojom sam radila bila je u vezi s problematičnim tipom, ali o tome sam ja znala od treće osobe i nisam se osjećala pozvanom da joj išta govorim. Ipak mislim da bih rekla što mislim da je ovoj predamnom izletjelo kako on hihih voli popiti ali nije inače takav.
U bližoj okolini nisam imala dramatičnih slučajeva, ne znam što bih napravila. Mislim da ne bih šutjela, ali ne znam koliko bih daleko išla. Ne možeš nikoga spasit, možeš bit u najboljem slučaju podrška i svojevrsno zrcalo, da se vidi iz druge perspektive.

Edit: sad sam se sjetila jedne koja je bila u nekakvom ff odnosu s nekim turbomegajebačem u kojeg je - ne bi to ni mrtva, doduše, priznala - bila zatelebana. On ju je tretirao kao lutku na napuhavanje i otirač istovremeno. Nju sam prizivala pameti ali nije palilo. Nisam, doduše, išla toliko daleko da je odgurnem, samo sam joj crtala neke stvari i pila s njom ljute rakije kad je ovaj našao curu.

[Wayfaring S]

Pokusavam se sjetiti sto sam joj govorila onda kad jos jesmo pricale i ne ide, ne mogu se sjetiti tocno razgovora. Do jucer sam bila sigurna da sam tad napravila sto sam mogla, sad vise nisam sigurna u to i sad me to jebe.

Zapravo me jebe da sto ako mi se opet desi da treba pomoci nekome, da treba napraviti nesto, da mogu nesto, a ja to ne skuzim i ne napravim. Sranje.

[isadora w.]

pa ako se radi o ovim nezlostavljačkim, ali emocionalno nezdravim vezama, ja bih i dalje da mi kažu.
iako nisam htjela slušati i tupila sam po svom, ne znači da nisam čula. jednostavno mislim da je par glava pametnije od jedne, a svojoj glavi uvijek ne vjerujem.


nemoj da te jebe da nisi napravila sve što si mogla jer ako je to takav zlostavljački odnos, zapravo stvarno nisi ni mogla puno. na neki način, i udaljavanje ljudi je svojevrsna akcija, svatko svjestan bi se zapitao zašto mu ljudi odlaze, a u takvim situacijama ljudi su uglavnom nesvjesni svega. to je ipak neka razina malo dublja i teža od 'dečko ti je glup, al' tebi je sad takav dobar'.

[baja]

Wayfaring S kaže:

...
Može li se na silu nekome pomoći?
Jesam li trebala ponavljati 'ti ga moraš ostaviti i maknuti se od njega' sve dok to ne napravi?

...

ne
napravila sam tu 'uslugu' prijateljici i nikad više

[Uranija]

Radila sam intervencije, individualno i s njim nazočnim. To su bili razgovori za lupanje glavom o zid.
Poslije toga si iscrpljen i iscijeđen jer s manipulatorom nema zelene grane.

Nema tu kruha dok sama ne shvati.
Ali bar ne žalim da sam probala. I uvijek sam tu za nju, to je sve što možeš.

[Wayfaring S]

Nisam tu za nju sve dok je s njim i dok to oblaci u celofan. Nemam zeludac za to niti volje. Prije smo pile kavu, ili se popila casa vina, od kd su poceli zivjeti zajedno njih dvoje ne mogu provesti vecer bez trave. Dosla bih do njih i onda se oni napuse i nude mene, a ja necu i bas nam je super to druzenje.

Da se javi sama, da je tu, da oce na kavu, otisla bih. Tamo kod njega nemam po sto vise odlaziti.

Nego, jedna malo veselija scena s jednom drugom frendicom. Dodje ona do mene i do tadasnjeg doma, sjedi kod nas na kaucu i rida, mi je oboje tjesimo, kaze ona lik je kreten, mi ponavljamo za njom daaaa lik je kreten, pljune ga ona, pljunemo ga mi dva put. Zazvoni joj mobitel, kreten zove. Bila je to neka ful friska veza, nismo stigli ni shvatit zasto je kreten. Javi se ona, jos sva slinava od pljuvanja kretena 'ljubavi evo me kod way i njenog, dodji tu druzit se s nama'. Ostali smo se gledat i sutit i nismo stigli ni upitnike iznad glava prebrojit evo kretenljubav zvoni vec na vrata, dok mu je tipkala adresu vec je i sminku popravila i sve su oni rijesili one sekunde kad je on nazvao.
Njih dvoje su bili bas veselo cvrkutavi, nista nije bilo, sve divno, a tadasnji i ja smo samo gledali i nis nam nije bilo jasno sto se upravo dogodilo

[slafko]

Wayfaring S kaže:

Moje pitanje je što sam trebala drugačije? Može li se na silu nekome pomoći?
Jesam li trebala ponavljati 'ti ga moraš ostaviti i maknuti se od njega' sve dok to ne napravi?

Jedino što možeš je reći kako stvari stoje i maknut se da još i ti ne bi najebala. Ne možeš nikome pomoći na silu, a u situacijama sa zlostavljanjem ne pomaže ništa osim istine u glavu i vremena. Ljudima treba jaaako dugo da skuže i joooooš duže da sami sebi priznaju koliko su se zajebali.

Mojoj teti je trebalo 30 godina da skuži za kakvog idiota se udala. Meni je to bilo jasno još kao 9-godišnjem klincu. A nisam poseban.

[Hard Candy]

Ja bih probala na ovaj ili onaj način.. ili bih barem inzistirala na solo druženju.. ne bih pustila frendicu sam tak.. Mislim, vjerojatno nisi ni ti sam tak, ali pogotovo ako je treća osoba kriva, onda bih bila ustrajnija u smislu, ne bih nestala.. jer to samo daje potvrdu toj trecoj strani da je u pravu i da je frendici bolje bez igdje ikog jer gle, nema ih više..