Logičke konsekvence ateizma

[DavMla]

Cesto cete cuti da je ateizam samo neverovanje u Boga i to je kraj price.Medjutim,da li je intelektualno posteno ostati samo na tome,a pozivati se na racionalnost? Naravno to je nemoguce,iz ateizma nuzno proizilaze odredjeni egzistencijalni pogledi,jer on se zasniva na materijalizmu,kao takav.Ateisti iz nekog razloga cesto ne zele da idu do kraja u svom ateizmu i na osnovu njega donesu neke logicke zakljucke po pitanju postojanja.Dakle proizilazi sledeci niz egzistencijalnih pogleda:
1.Iz ateizma direktno proizilazi egzistencijalni nihilizam prvo.Dakle stav da zivot nema smisla.Naravno zavrsice se kao da ga nije bilo samim tim znaci da nema smisla.
2.Iz ateizma dalje nakon prihvatanja egzistencijalnog nihilizma proizilazi filozofski pesimizam.To je stav da je zivot samim tim sto nema smisla,a pun je borbe i mucnine,racionalno gledano jest jedna nezgoda,ali po pesimizmu mozes gledati da iskoristis ono najbolje sto zivot ima da ponudi ma koliko on u svojoj sustini bio rdjav i besmislen.
3.Direktna logicka racionalna posledica je dalje pesimisticni antinatalizam iliti radikalni pesimizam.Zasto na svet donositi decu da prolaze kroz borbu,da pate cesto,da se bore da postignu nesto i da sve to na kraju izgube kao da nije ni bilo toga i da budu tuzni pred kraj sto ce umreti i sto nemaju mogucnosti da sve pocnu iz pocetka.Ali pesimisticni antinatalisti cesto takodje gledaju da iskoriste najbolje od od ovog zivota i nisu neprijateljski nastrojani prema vec nastalom zivotu.Nije racionalno donositi decu na ovaj svet,pa zasto ateisti koji se pozivaju na racionalnost cesto imaju decu?
4.Konacno,poslednji plod svega ovoga je efilizam.Radikalni antinatalizam sa stavom da zivot odmah treba unistiti,da se patnja sva odmah zaustavi,jer i sreca je kratkotrajna i nema smisla u konacnici,a zivot nije jednako fer prema svima,a patnja u kontinuitetu je gora od nepostojanja.
Dakle da li je licemerno ne slediti ovaj niz logickih i racionalnih zakljucaka koji slede iz ateizma,a pozivati se na logiku,razum i objektivno sagledavanje stvarnosti putem istih?

[Mr. Beam]

Mozes pojasniti pitanje?

Meni su sve cetiri tocke razumljive i odgovaraju mom (vise budistickom) svjetonazoru. No ne smatram da zivot treba unistiti (pod 4.). Ja recimo principijelno ne bih donio zivot na ovaj svijet, ali ga ne bih niposto unistavao. Kako je Schopenhauer rekao, jedinke, koje su utjelovljenje metafizicke volje za zivotom, mogu se unistiti, ali ne i sama volja. Volja se treba slobodno manifestirati i omoguciti joj da samu sebe takoreci vidi u ogledalu i samospoznajom dokine.

[ZloPrase]

A od ateizma puno bolji odgovor na pitanje postojanja smisla života je naravno izmisliti nevidljivo biće koje ti ispriča sumanutu i smušenu priču koja tobože životu daje smisao.

[DavMla]

Mr. Beam kaže:

Mozes pojasniti pitanje?

Meni su sve cetiri tocke razumljive i odgovaraju mom (vise budistickom) svjetonazoru. No ne smatram da zivot treba unistiti (pod 4.). Ja recimo principijelno ne bih donio zivot na ovaj svijet, ali ga ne bih niposto unistavao. Kako je Schopenhauer rekao, jedinke, koje su utjelovljenje metafizicke volje za zivotom, mogu se unistiti, ali ne i sama volja. Volja se treba slobodno manifestirati i omoguciti joj da samu sebe takoreci vidi u ogledalu i samospoznajom dokine.

Pa ovo je pitanje za ateiste na forumu vise,ali ako i neko drugi ima odgovor,moze odgovoriti.Mislim pitanje je zasto se ne slede logicki i racionalni zakljucci iz tog pogleda na svet,a pritom se poziva na logiku i razum.Evo ti mislis da ne bi trebalo unistiti zivi svet ,unistenjem planete i da tako svi umremo istovremeno i da niko ni za kim ne pati i da ne bude vise suza.Tu je Sopenhauer pogresio,a Majnlender ga je ispravio govoreci o metafizickoj volji za smrcu,a nju vidimo svuda u prirodi,sve tezi smrcu.Ne postoji utelovljena metafizicka volja za zivotom.Ljudi jednostavno zive cesto jer niti dovoljno ozbiljno razmisljaju o samoubistvu niti imaju hrabrosti cesto.Dakle sve si ukapirao ali opet si protiv efilizma iz tebi znanih razloga,a to logicki sledi iz svega ovoga i sprecila bi se nepostenost zivljenja.

[Šabović Adis]

Jel' to sad, sve skupa, znači da ako sam ateist onda sam okej, a ako sam neateist obda sam neokej? Ili obratno?!

[Ego]

DavMla kaže:

1.Iz ateizma direktno proizilazi egzistencijalni nihilizam prvo.Dakle stav da zivot nema smisla.Naravno zavrsice se kao da ga nije bilo samim tim znaci da nema smisla.

Istina, iz perspektive teista koji pretpostavlja smisao kao inherentno svojstvo stvari. Ako se pak na smisao gleda kao na rezultat evaluacije stvari kroz oči svjesnog promatrača, onda sve, pa tako i život, pojedincu može i ne mora imati smisla.

2.Iz ateizma dalje nakon prihvatanja egzistencijalnog nihilizma proizilazi filozofski pesimizam.To je stav da je zivot samim tim sto nema smisla,a pun je borbe i mucnine,racionalno gledano jest jedna nezgoda,ali po pesimizmu mozes gledati da iskoristis ono najbolje sto zivot ima da ponudi ma koliko on u svojoj sustini bio rdjav i besmislen.

Isto tako možeš gledati na život kao na jedinstvenu priliku da kao svjesni entitet barem na trenutak doživiš svemir. To što ti bez univerzalnog predodređenog smisla ne vidiš ništa osim borbe i mčnine ne znači da je to jedini mogući pogled na stvari.

3.Direktna logicka racionalna posledica je dalje pesimisticni antinatalizam iliti radikalni pesimizam.Zasto na svet donositi decu da prolaze kroz borbu,da pate cesto,da se bore da postignu nesto i da sve to na kraju izgube kao da nije ni bilo toga i da budu tuzni pred kraj sto ce umreti i sto nemaju mogucnosti da sve pocnu iz pocetka.Ali pesimisticni antinatalisti cesto takodje gledaju da iskoriste najbolje od od ovog zivota i nisu neprijateljski nastrojani prema vec nastalom zivotu.Nije racionalno donositi decu na ovaj svet,pa zasto ateisti koji se pozivaju na racionalnost cesto imaju decu?

Zato jer su ti premise potpuno pogrešne.

4.Konacno,poslednji plod svega ovoga je efilizam.Radikalni antinatalizam sa stavom da zivot odmah treba unistiti,da se patnja sva odmah zaustavi,jer i sreca je kratkotrajna i nema smisla u konacnici,a zivot nije jednako fer prema svima,a patnja u kontinuitetu je gora od nepostojanja.
Dakle da li je licemerno ne slediti ovaj niz logickih i racionalnih zakljucaka koji slede iz ateizma,a pozivati se na logiku,razum i objektivno sagledavanje stvarnosti putem istih?

To je možda tvoj zakljućak. Milijuni ateista koji žive svoj život ništa posebno manje sretni od ostalih ljudi dokazuju da je taj zakljućak tek posljedica tvog osobnog mentalnog sklopa.

[staro gunđalo]

DavMla kaže:

Dakle da li je licemerno ne slediti ovaj niz logickih i racionalnih zakljucaka koji slede iz ateizma,a pozivati se na logiku,razum i objektivno sagledavanje stvarnosti putem istih?

Si mislio sljediti (bez "ne")?

Tvoj "tvrd" stav da život, način življenja kakav nam je znan, nema smisla ni pod razno uglavnom stoji. Živi se/životari se u postojećim okvirima samo da bi se dohvatio onaj mali dio sreće (prestiž, ispunjenje želja, potreba.. uz stalno nastojanje) zbog kojeg se upravo stvara "pakao" života, iznova, svaki novi dan, iz generacije u generaciju...

Upravo taj kauzalitet svojim mehanizmima "drži" pojedinca i kojekakve zajednice u zadanim si okvirima kojih, moglo bi se reći, i nismo svjesni (uzroka) bez obzira na činjenicu koliko pojedinca to gušilo (posljedično), sve više mu uskraćivalo slobodu. Samim tim i osjećaj slobode.

Ipak, da bi se život učinio podnošljivijim i manje dosadnim pribjegava se raznim izmišljotinama te im se daje određeni smisao u koji se često bezrezervno vjeruje. Jadno i mučno! U vezi s uvodnim postom, da ideja ne bude s vremenom doimala se šturom, domišljanjem proširuje joj se "značenje" kakvo to nekome odgovara u datom trenutku. I tako nastaju novi velovi iluzije, ima nešto smisla, nema to smisla, kolebanje; je dobro, nije dobro... Po prirodi stvari, za slobodom se vapi, ali unatoč tome okreće joj se leđa, zato što je identifikacija s idejom (iluzijom) duboko ukorijenjena, naravno i presnažna, da bi joj se samo tako oduzeo smisao i uklonilo je se iz njezine postojbine (uma i emocija).

Prema tome, identifikacije i uporišta u idejama, i sloboda nikako ne mogu egzistirati zajedno! Jedno može, lakomoguće, generirati sulude i opasne misli (prezasićenje), dok drugo daje osjećaj nesputanosti (sloboda). "Smisao" je za one koji se žele motivirati nečim da im ne bude dosadno, da im to nešto pruži osjećaj zadovoljstva.

[UrchinStar47]

DavMla kaže:

Ateisti iz nekog razloga cesto ne zele da idu do kraja u svom ateizmu i na osnovu njega donesu neke logicke zakljucke po pitanju postojanja.Dakle proizilazi sledeci niz egzistencijalnih pogleda:
1.Iz ateizma direktno proizilazi egzistencijalni nihilizam prvo.Dakle stav da zivot nema smisla.Naravno zavrsice se kao da ga nije bilo samim tim znaci da nema smisla.

Ovo nije tocno. Ako se pretpostavlja da zivot nema smisao, ili ga nije moguce naci, postoje barem tri srodna filozofska pravca koja tu ideju prihvacaju: nihilizam, apsurdizam i egzistencijalizam.

Sa tri pravca koja odgovaraju postavkama problema nihilizam nije automatski jedino rjesenje.

Apsurdizam zakljucuje da smisao zivota ne postoji, ili barem nije ljudski spoznatljiv, ali, s druge strane, kreativna smo bagra i mozemo smislit nesto, ili jednostavno prihvatiti postojanje sa svim svojim apsurdnostima. Prigrliti apsurdnost! Mozemo izmislit nesto svoje, nije zabranjeno.

Egzistencijalizam tu dodaje nesto o potrazi za autenticnoscu.

DavMla kaže:

2.Iz ateizma dalje nakon prihvatanja egzistencijalnog nihilizma proizilazi filozofski pesimizam.To je stav da je zivot samim tim sto nema smisla,a pun je borbe i mucnine,racionalno gledano jest jedna nezgoda,ali po pesimizmu mozes gledati da iskoristis ono najbolje sto zivot ima da ponudi ma koliko on u svojoj sustini bio rdjav i besmislen.

Prvo, iz prihvacanja egzistencijalnog nihilizma ne proizlazi nuzno cisti nihilizam, vec dalje sve ovisi o nacinu na koji se postavis. Recimo, ja zagovaram svojevrsni "znanstveni apsurdizam", koji se u nekim stavkama razlikuje od apsurdizma kakvoga gledaju filozofi, i koji je vrlo optimistican pogled na svijet.

Svijet je ipak, bar u komadima, spoznatljiv. I tu spoznaju mozemo iskoristiti za svoj napredak! Mozemo rijesiti svoje probleme, otkriti nove, rijesiti i njih, ili ne. Ali nije nuzno odustati!

Ne slazem ti se sa pretpostavkama, a, uostalom, kako uopce religija nudi smisao zivota?

[Tut-tut]

Mladenoviću, mislim i nadam se da će ti ovaj video o ateizmu biti zanimljiv. Tu se malo uspoređuje novi ateizam sa onim starijim. Govori se i o logičkim konzekvencama toga nešto starijeg ateizma....
https://www.youtube.com/watch?v=Xe5kVw9JsYI

[DavMla]

Ego kaže:

Istina, iz perspektive teista koji pretpostavlja smisao kao inherentno svojstvo stvari. Ako se pak na smisao gleda kao na rezultat evaluacije stvari kroz oči svjesnog promatrača, onda sve, pa tako i život, pojedincu može i ne mora imati smisla.



Isto tako možeš gledati na život kao na jedinstvenu priliku da kao svjesni entitet barem na trenutak doživiš svemir. To što ti bez univerzalnog predodređenog smisla ne vidiš ništa osim borbe i mčnine ne znači da je to jedini mogući pogled na stvari.



Zato jer su ti premise potpuno pogrešne.



To je možda tvoj zakljućak. Milijuni ateista koji žive svoj život ništa posebno manje sretni od ostalih ljudi dokazuju da je taj zakljućak tek posljedica tvog osobnog mentalnog sklopa.

Ne mozemo mi odredjivati smisao,to je glupost i samoobmanjivanje.Dakle ako odredimo neki smisao onda se samoobmanjujemo zbog toga sto na kraju cemo umreti i necemo biti svesni nicega,kao da nismo ni ziveli,tako da mu sve dodje na isto.Mozes se ubiti ili popiti kafu,na kraju krajeva koju god odluku da doneses,nista od nje na kraju nemas.Da dozivim svemir? Pa taj zivot je iluzija,kada umremo sve nestaje za nas,kao kad se nismo ni rodili,pa zato zivot nije nikakva prilika,jer on kao i da ne postoji.Danas si ovde,a sutra to mesto gde si bice opustoseno a ti zauvek ces nestati isto kao i ja i miran sam sa besmislom,ali nisam miran sa patnjom koja postoji u svetu.Nisu pogresne premise,to logicki proizilazi iz ateizma,ako si racionalan i logicke prakticne posledice iz toga,onda su ovo ispravni zakljucci,cak i efilizam pod 4.

[DavMla]

UrchinStar47 kaže:

Ovo nije tocno. Ako se pretpostavlja da zivot nema smisao, ili ga nije moguce naci, postoje barem tri srodna filozofska pravca koja tu ideju prihvacaju: nihilizam, apsurdizam i egzistencijalizam.

Sa tri pravca koja odgovaraju postavkama problema nihilizam nije automatski jedino rjesenje.

Apsurdizam zakljucuje da smisao zivota ne postoji, ili barem nije ljudski spoznatljiv, ali, s druge strane, kreativna smo bagra i mozemo smislit nesto, ili jednostavno prihvatiti postojanje sa svim svojim apsurdnostima. Prigrliti apsurdnost! Mozemo izmislit nesto svoje, nije zabranjeno.

Egzistencijalizam tu dodaje nesto o potrazi za autenticnoscu.


Prvo, iz prihvacanja egzistencijalnog nihilizma ne proizlazi nuzno cisti nihilizam, vec dalje sve ovisi o nacinu na koji se postavis. Recimo, ja zagovaram svojevrsni "znanstveni apsurdizam", koji se u nekim stavkama razlikuje od apsurdizma kakvoga gledaju filozofi, i koji je vrlo optimistican pogled na svijet.

Svijet je ipak, bar u komadima, spoznatljiv. I tu spoznaju mozemo iskoristiti za svoj napredak! Mozemo rijesiti svoje probleme, otkriti nove, rijesiti i njih, ili ne. Ali nije nuzno odustati!

Ne slazem ti se sa pretpostavkama, a, uostalom, kako uopce religija nudi smisao zivota?

Smisliti nesto?? Ma daj covece,koja je razlika o smisljanju i ne smisljanju nicega? Da li vise ima smisla ono sto si sam odredio kao smisao ili neodredjivanje laznog smisla kad smrcu na kraju svest o svemu nestaje zauvek? To je samoobmanjivanje jer zivot ne postoji,kao i sve ostalo,tu je privremeno i onda nestaje kao da ga nije bilo,prevara je.I sta je dodjavola ''cisti nihilizam''? Ovde ne govorim o religijama,ja kazem da je zivot besmislen posto ce se zavrsiti i to je to,nista.

[UrchinStar47]

DavMla kaže:

Smisliti nesto?? Ma daj covece,koja je razlika o smisljanju i ne smisljanju nicega? Da li vise ima smisla ono sto si sam odredio kao smisao ili neodredjivanje laznog smisla kad smrcu na kraju svest o svemu nestaje zauvek? To je samoobmanjivanje jer zivot ne postoji,kao i sve ostalo,tu je privremeno i onda nestaje kao da ga nije bilo,prevara je.I sta je dodjavola ''cisti nihilizam''? Ovde ne govorim o religijama,ja kazem da je zivot besmislen posto ce se zavrsiti i to je to,nista.

Pa, poceo si sa raspravom o religiji. I ne vidim razloga za pesimizam samo zato sto je zivot besmislen.

[Šabović Adis]

A da neko prvo objasni smisao smrti?! Ja je, evo, ne mogu smislit' (organski!) i tvrdim da, za razliku života, smrt nema smisla.

[john newman]

DavMla kaže:

Cesto cete cuti da je ateizam samo neverovanje u Boga i to je kraj price.Medjutim,da li je intelektualno posteno ostati samo na tome,a pozivati se na racionalnost? Naravno to je nemoguce,iz ateizma nuzno proizilaze odredjeni egzistencijalni pogledi,jer on se zasniva na materijalizmu,kao takav.Ateisti iz nekog razloga cesto ne zele da idu do kraja u svom ateizmu i na osnovu njega donesu neke logicke zakljucke po pitanju postojanja.Dakle proizilazi sledeci niz egzistencijalnih pogleda:

Upravo je kako si u pocetku rekao ateizam odsustvo vjerovanja u nebeske bogove, pa je tvoj post trolovski i moderator bi ga trebao sankcionirati. Ali se necu baviti moderaturom.

1.Iz ateizma direktno proizilazi egzistencijalni nihilizam prvo.Dakle stav da zivot nema smisla.Naravno zavrsice se kao da ga nije bilo samim tim znaci da nema smisla.

Ako pogledamo definiciju nihilizma odmah ćemo vidjeti predrasudu o istom. Međutim uzročnik nihilizma nije ateizam. Dakle ja mogu biti ateist a opet smatrati nihilizam bezvrijednim. Nihilizam se može povezati s čistim pesimizmom, a ja ne vjerujem da su svi atiesti pesimisti. Kao niti da su svi recimo teisti optimisti. Koliko je netko optimist ili pesimist ovisi o cijelom nizu faktora koje ga okružuju u životu a ne o vjerskoj pripadnosti.

2.Iz ateizma dalje nakon prihvatanja egzistencijalnog nihilizma proizilazi filozofski pesimizam.To je stav da je zivot samim tim sto nema smisla,a pun je borbe i mucnine,racionalno gledano jest jedna nezgoda,ali po pesimizmu mozes gledati da iskoristis ono najbolje sto zivot ima da ponudi ma koliko on u svojoj sustini bio rdjav i besmislen.

Opet trolovski upis. Iz ateizma ne proizlazi nihilizam. O pesimizmu uči kod psihologa na razgovru.

3.Direktna logicka racionalna posledica je dalje pesimisticni antinatalizam iliti radikalni pesimizam.Zasto na svet donositi decu da prolaze kroz borbu,da pate cesto,da se bore da postignu nesto i da sve to na kraju izgube kao da nije ni bilo toga i da budu tuzni pred kraj sto ce umreti i sto nemaju mogucnosti da sve pocnu iz pocetka.Ali pesimisticni antinatalisti cesto takodje gledaju da iskoriste najbolje od od ovog zivota i nisu neprijateljski nastrojani prema vec nastalom zivotu.Nije racionalno donositi decu na ovaj svet,pa zasto ateisti koji se pozivaju na racionalnost cesto imaju decu?

Evolucija seksualnosti.

Bio ja ateist ili teist, ja mogu imati stav da nemam djecu. Koliko je to realno izvedivo s obzirom na veliku seksualnu želju, usamljenost, onda ono što se zove zaljubljenost i sl. To je čitava grana psihologije seksualnosti, pa ću reći kako se priroda vraški potrudila da geni idu dalje u opticaj.

4.Konacno,poslednji plod svega ovoga je efilizam.Radikalni antinatalizam sa stavom da zivot odmah treba unistiti,da se patnja sva odmah zaustavi,jer i sreca je kratkotrajna i nema smisla u konacnici,a zivot nije jednako fer prema svima,a patnja u kontinuitetu je gora od nepostojanja.
Dakle da li je licemerno ne slediti ovaj niz logickih i racionalnih zakljucaka koji slede iz ateizma,a pozivati se na logiku,razum i objektivno sagledavanje stvarnosti putem istih?

Efilizam je stajalište proizašlo iz depresivnog poremećaja a ne iz atezima.

Psihijatrija - psihologija - depresija --> za malo realističniji pogled na svijet depresivne osobe bi trebale primati i medikamente i psihoterapiju uz socijalnu podršku. Dakako mnogi depresivci nakon izlječenja nemaju efilistično-nihilistične i pesimistične stavove.

[Hepi]

Šabović Adis kaže:

A da neko prvo objasni smisao smrti?!

Smrt poništava sve probleme, to je njen smisao. Kao tipka Delete.

Ja je, evo, ne mogu smislit' (organski!) i tvrdim da, za razliku života, smrt nema smisla.

Oni koji zbog bolesti trpe velike bolove imaju drugačije mišljenje od tebe.

Njima je najvažnije da prestanu bolovi, a smrt je najbolji lijek protiv bolova.

[DavMla]

john newman kaže:

Upravo je kako si u pocetku rekao ateizam odsustvo vjerovanja u nebeske bogove, pa je tvoj post trolovski i moderator bi ga trebao sankcionirati. Ali se necu baviti moderaturom.



Ako pogledamo definiciju nihilizma odmah ćemo vidjeti predrasudu o istom. Međutim uzročnik nihilizma nije ateizam. Dakle ja mogu biti ateist a opet smatrati nihilizam bezvrijednim. Nihilizam se može povezati s čistim pesimizmom, a ja ne vjerujem da su svi atiesti pesimisti. Kao niti da su svi recimo teisti optimisti. Koliko je netko optimist ili pesimist ovisi o cijelom nizu faktora koje ga okružuju u životu a ne o vjerskoj pripadnosti.



Opet trolovski upis. Iz ateizma ne proizlazi nihilizam. O pesimizmu uči kod psihologa na razgovru.


Evolucija seksualnosti.

Bio ja ateist ili teist, ja mogu imati stav da nemam djecu. Koliko je to realno izvedivo s obzirom na veliku seksualnu želju, usamljenost, onda ono što se zove zaljubljenost i sl. To je čitava grana psihologije seksualnosti, pa ću reći kako se priroda vraški potrudila da geni idu dalje u opticaj.


Efilizam je stajalište proizašlo iz depresivnog poremećaja a ne iz atezima.

Psihijatrija - psihologija - depresija --> za malo realističniji pogled na svijet depresivne osobe bi trebale primati i medikamente i psihoterapiju uz socijalnu podršku. Dakako mnogi depresivci nakon izlječenja nemaju efilistično-nihilistične i pesimistične stavove.

Prvo,mi se ovde ne bavimo psihologijom,na filozofiji smo i govorimo koje sve eticke norme i egzistencijalni pogledi logicki proizilaze iz ateizma.Dakle to sto geni idu dalje je primer neinteligentnog dizajna,jer nema nikakvog inteligentnog racionalnog razloga da se produzava vrsta.Ateizam i nihilizam su neraskidivo povezani i ateista ne moze a da ne bude nihilista.Stav da zivot nema smisla jednostavno proizilazi i iz ateizma i nece biti ni nagrade ni kazne i nista sto radimo na kraju se ne isplati ,sve mu dodje na isto.Isto tako to znaci da patnja nema vise znacenje neko,nije planski tu,da patnja jednostavno nema svrhu,a iz toga logicki proizilazi efilizam.Dakle zasto da se mucimo,borimo,trudimo i patimo,jer to nema smisla.Tako da je odstranjivanje zivota jednostavno kao uklanjanje greske,uklanjanje nepostene i besmislene pojave, ludila i mucnine.

[Jednostavko]

Nešto u vezi antinatalizma našao sam kod Plutarha u Solonovoj biografiji:

„Kad je Solon došao Talesu u Milet, kažu da se čudio što je on potpuno nezainteresiran za ženidbu i za to da ima djecu. Tales tada nije ništa rekao, ali za nekoliko dana nagovori nekog stranca da kaže da je baš stigao iz Atene nakon puta od devet dana. Solon ga zapita ima li što novo u Ateni, a ovaj, poučen od Talesa što treba da kaže, reče: „Ništa drugo osim što je baš bio ukop nekog mladića, a ispratio ga je do groba sav grad. To je bio, kažu, sin ugledna čovjeka i po vrlini prvoga među građanima. Ali njega ondje nije bilo, nego su rekli da već dugo vremena izbiva.“ „Kako li je nesretan taj čovjek!“ reče Solon. „A kako se zvao?“ „Čuo sam mu ime“, odgovori onaj čovjek, „ali ga se ne sjećam; samo se mnogo govorilo o njegovoj mudrosti i pravednosti“.
Tako je iza svakoga odgovora Solona sve više obuzimao strah i najzad, već sav uzrujan, sam natukne ime strancu i zapita ga nije li se pokojnik zvao sinom Solonovim. Čovjek potvrdi, a on se stane tući po glavi pa raditi i govoriti sve drugo kako se već dešava da radi i govori onaj koga srva bol. A Tales ga uhvati za ruku, nasmija se i reče: „To ti, Solone, mene odvraća od toga da se ženim i da imam djecu, to što i tebe, najpostojanijega od ljudi, poražava. Ali ne boj se zbog te vijesti: nije istinita“. To pripovijeda Patek, koji se običavao hvalisati da ima Ezopovu dušu.“

Plutarh dalje zaključuje:

„Pa ipak, nerazuman je i kukavica onaj koji iz straha od gubitka propušta stjecati ono što nam je potrebno; na taj način ne bi čovjek mogao osjetiti zadovoljstvo niti ako ga dopadne bogatstvo, ni slava, ni mudrost, jer je stalno u strahu da bude toga lišen.“

[SmokeyTaboo]

DavMla kaže:

Dakle da li je licemerno ne slediti ovaj niz logickih i racionalnih zakljucaka koji slede iz ateizma

pricas o svom nizu pretpostavki?

tvoja logika iz moje perspektive: ateisti zele unistiti zivot sterilizacijom, a oni koji to ne rade su dvolicni. :klap:

3.Direktna logicka racionalna posledica je dalje pesimisticni antinatalizam iliti radikalni pesimizam.Zasto na svet donositi decu da prolaze kroz borbu,da pate cesto,da se bore da postignu nesto i da sve to na kraju izgube kao da nije ni bilo toga i da budu tuzni pred kraj sto ce umreti i sto nemaju mogucnosti da sve pocnu iz pocetka.

zasto bi bili tuzni sto ce umrijeti? ako odgajas dijete nihilisticki mozes ga nauciti da slavi smrt. smrt moze biti nesto prema cemu mozes ici, konacni cilj. nesto do cega putujes kroz nistavilo.

[TwoFish]

Psihopatološka "logika" istog sranja ali drugog pakovanja od istih religijskih seratora i govnjara:

If we are just molecules and motion ... what is wrong with killing babies,

... what is wrong with X ...
... etc

Život ima smisla ... smrt nema.
x ima smisla ... y nema
... etc

We are not just molecules and motion ... we are:

molecules and emotion
molecules and X ...
etc

Dali je nešto (a)moralno, (bes)smisleno, etc ... nema nikakve veze sa logikom
pa ni sa filozofijom.

[Mr. Beam]

Antinatalizam kao sprecavanje patnje sasvim je u redu. Barem za mene. Medjutim, nije isto sprijeciti rodjenje bica, koje ce sasvim sigurno patiti (bolest, starost, smrt) i biti svjesno toga, i unistiti vec stvoreno bice. Ja barem ne vidim to kao isto. Ako govorimo o kolektivnom unistenju cjelokupnog zivota (tzv. efilizam), mislim da je to bespredmetno jer je ionako skoro pa nemoguce. Doduse, covjek ima mogucnost da izbrise zivot s ovog planeta nuklearnim oruzjem nekoliko puta, sto stvar itekako cini mogucom, ali to bi opet bilo kvazi ubojstvo/samoubojstvo. I opet da se pozovem na Schopenhauera, to se bas ne cini nekim rjesenjem za repetitivnu patnju. Medjutim, ako bi to priroda pak sama odlucila, recimo nekakvim masovnim istrebljenjem u obliku razornog meteora, kao sto je bio slucaj s dinosaurima, to bi bilo nesto sto u etickom smislu ne bi doticalo ziva bica ovog planeta i time na neki nacin potpuno prihvaljivo. Takva vrsta anihilacije bila bi po mom misljenju u skladu s tvojim br. 4 i prihvatljiva. Priroda je stvorila, priroda smije i unistiti.