"Skidanje" s psihofarmaka - savjeti i iskustva

[gob]

Uzimala sam antidepresive samo 3 mjeseca kad sam se odlucila da mi to ne treba i prekinula momentalno. Ne preporucam to nikome.U prva dva tri dana sam imala nekoliko blackout-a, vrtoglavice i uopce vrlo neprijatno cudno stanje.

[ishvara]

gob kaže:

Uzimala sam antidepresive samo 3 mjeseca kad sam se odlucila da mi to ne treba i prekinula momentalno. Ne preporucam to nikome.U prva dva tri dana sam imala nekoliko blackout-a, vrtoglavice i uopce vrlo neprijatno cudno stanje.

¸
Izgleda da svi imaju problem sa vrtoglavicom nakon naglog prestajanja uzimanja antidepresiva. Ja sam u par navrata sama prestajala uzimati AD pa sam pala u depresiju i inisam se mogla ni ustati iz kreveta.
Po mom mišljenju je najbolje, kada se stanje stabilizira, nakon nekog vremena, postepeno kroz duži period smanjivati dozu.
Čula sam da je jako teško riješiti se tih lijekova i da se ljudi uglavnom ponovo vrate na terapiju, pa su me zanimala tuđa iskustva.

[ombia]

ishvara, skinu se trajno oni koji su spremni na skidanje., masa njih ne ide na terapiju, zabriju da su dobro a nisu ali im eto fali objektivno misljenje i feedback i onda samo padnu u novu rupu. A novo skidanje preko noci, nemam rijeci sto si ljudi rade.

Ja sam bila na AD-u i nisam vise i mislim da nikad vise necu ni biti. Jer sam naucila sto sam nauciti trebala. Neki misle da ne morjau uciti pa im zivot vraca situacije dok ih ne uvjeri u suprotno.

[lignja]

Ne, nisam se osecala depresivno vec me je malo nerviralo to cudno fizicko stanje u kojem sam se nasla nakon prestanka uzimanja lekova. Imala sam mnogo volje da uspem. Nisam zelela da ikada vise pijem te lekove jer su me umrtvljavali, pamcenje mi je bilo katastrofalno i sl. Svidjao mi se novi osecaj bistre glave.

Jos je nesto jako bitno. Ja sam redovno, jednom nedeljno, isla na psihoterapiju i po tom pitanju mnogo radila na sebi. Nisam se oslanjala na lekove niti ocekivala neko cudo od njih. Pomogli su mi ustanem iz kreveta, budem mirna i lecim se.

Mnogi se oslanjaju samo na lekove tj. ne idu na psihoterapije pa im se onda sve vrati cim prestanu da piju lekove.

[Dvojba]

lignja kaže:

Ne, nisam se osecala depresivno vec me je malo nerviralo to cudno fizicko stanje u kojem sam se nasla nakon prestanka uzimanja lekova. Imala sam mnogo volje da uspem. Nisam zelela da ikada vise pijem te lekove jer su me umrtvljavali, pamcenje mi je bilo katastrofalno i sl. Svidjao mi se novi osecaj bistre glave.

Jos je nesto jako bitno. Ja sam redovno, jednom nedeljno, isla na psihoterapiju i po tom pitanju mnogo radila na sebi. Nisam se oslanjala na lekove niti ocekivala neko cudo od njih. Pomogli su mi ustanem iz kreveta, budem mirna i lecim se.

Mnogi se oslanjaju samo na lekove tj. ne idu na psihoterapije pa im se onda sve vrati cim prestanu da piju lekove.

- Psihoterapija je svakako dobrodošla kod liječenja s AD-om. No ne slažem se da se simptomi vraćaju kad se prekine s AD-om zato što osoba nije na psihoterapiji. Vrati se ili zato što je osoba prekratko pila lijekove ili zato što je bolest otišla u kronično stanje te će lijekovi biti potrebni do kraja života. Ima slučajeva da su se ljudi skinuli s AD i da im se simptomi nisu vratili, a nisu ni išli na psihoterapiju. No nekima se vratilo čak i sa psihoterapijom. Naprosto nema pravila. Svatko od nas je individua i slučaj za sebe.

[lignja]

Tacno tako, sve je to idividualno.

Recimo jedna moja drugarica vec par godina ide psihijatru jednom u dva meseca i samo joj prepise lekove, nekada ih menja i to je sve. Nikada nije ni probala da ide na psihoterapiju jer to ispada dosta skupo. Kod nas je sat vremena 20-30 e, a mnogi to ne mogu sebi da prijuste. Kada smo pricale o tome kaze da bi volela da proba ali isto tako se malo i plasi toga tj. ne zna da li je spremna da se na taj nacin leci jer je onda potrebno non-stop raditi na sebi.

Iz svog slucaja znam da mi je psihoterapija bila jako bitna jer smo dosli do nekih bitnih zakljucaka, pronasle izvore problema i sto je najbitnije, naucila sam da se suocavam sa problemima na drugi nacin i da na emocije odreagujem na adekvatan nacin. Tada mi je sve to bilo jako tesko, dolazilo mi je da odustanem ili da se jednostavno prepustim zivotu sa lekovima.

Na kraju, fenomenalan je osecaj kada si nakon 10 godina depresije najzad opet slobodan, bez one unutrasnje boli, ne moras se satima muciti samo da ustanes iz kreveta ...

[gob]

Ja sam u prvu ruku smatrala da nemam depresiju jer sam od svih simptoma imala samo teski umor a kako moja doktorica nije uspjela naci u onih par analiza krvi nikakav fizicki razlog zakljucila je da sam u depresiji.
E sada, ako na forumu ima neki lijecnik koji prepisuje antidepresive jako bih rado cula objasnjenje za slijedece:
Svi ili vecina antidepresiva djeluju na toj bazi da sprijecavaju razgradnju serotonina. Pretpostavljam da bi trebali funkcionirati u slucaju da je razgradnja prebrza, ali sta ako serotonina uopce nema dovoljno? Ako postoji neki drugi razlog zasto nema serotonina a ne prebrza razgradnja? Koliko mi je poznato, serotonin se izgradjuje od aminokiseline triptofana. Sta ako se ne jede hrana koja sadrzi dovoljno triptofana? Od sveg triptofana koji se apsorbira u crijevu oko 2% prelazi mozdanu ovojnicu i postaje serotonin. Ostatak se koristi za proizvodnju B vitamina. Kod vecine ljudi se smanjuje apsorpcija B vitamina u crijevu vec nakon 40. godine, znaci tijelo mora proizvesti vise vitamina samo. Ima i mladjih ljudi koji ili imaju probleme sa crijevima ili ne jedu hranu bogatu B vitaminom. Po meni to znaci da koriste aminokiseline za proizvodnju toga i pitanje koliko preostaje za izgradnju serotonina. Prema tome davati tim ljudima antidepresive ima prilicno malu korist, jer cemu davati lijekove koji ce sprijeciti da se razgradi nesta cega nema ( OK, ima ali jako malo)? Je li ne bi bilo logicnije da se prvo pregleda opce zdravstveno stanje i napr prehrambene navike umjesto da se ljudi sopaju tabletama ko s bonbonima? ( razumijem da bi mozda bilo cudno kad bi se covjek tuzio na placljivost da doktor pita: a je li imas cesto proljev?)
Usput, prije nekih godinu dana je bilo u novinama da bi se vecini ljudi u starackim domovima moglo izbjeci davanje antidepresiva ako bi dobili umjesto toga B vitamin.

[ombia]

Ja ne vjerujem u kronicnu depresiju. Mislim da se i ona visegodisnja moze izlijeciti samo je potrebno vise truda, ucenja i vremena nego kad se o kratkotrajnoj radi.

No nekima se vratilo čak i sa psihoterapijom

Samo prisustvo na psihoterapiji nije garancija za bilo sto. Tek tvoj trud da PROMIJENIS zivot koji zivis.

Kada smo pricale o tome kaze da bi volela da proba ali isto tako se malo i plasi toga tj. ne zna da li je spremna da se na taj nacin leci jer je onda potrebno non-stop raditi na sebi.

A kako drugacije ozdraviti?

I u pravu si. Mnogi se psihoterapije boje jer to znaci - ne zatvarati vise oci pred problemima.

Iz svog slucaja znam da mi je psihoterapija bila jako bitna jer smo dosli do nekih bitnih zakljucaka, pronasle izvore problema i sto je najbitnije, naucila sam da se suocavam sa problemima na drugi nacin i da na emocije odreagujem na adekvatan nacin. Tada mi je sve to bilo jako tesko, dolazilo mi je da odustanem ili da se jednostavno prepustim zivotu sa lekovima.

Na kraju, fenomenalan je osecaj kada si nakon 10 godina depresije najzad opet slobodan, bez one unutrasnje boli, ne moras se satima muciti samo da ustanes iz kreveta .

Ma bravo!

gob - ovo o cem pises je teorija nekih psihijatara koji upravo antidepresijskim rezimom prehrane pokusavaju podrzavati pacijenta, barem u fazi ostavljanja lijeka.

Je li ne bi bilo logicnije da se prvo pregleda opce zdravstveno stanje i napr prehrambene navike umjesto da se ljudi sopaju tabletama ko s bonbonima?

BI. Osim toga sto se iako skupa metoda pa se rijetko koristi i razina serotonina u organizmu moze provjeriti i trebala bi prije nego se prepise AD.

[ishvara]

Meni su ti lijekovi pomogli utoliko samo da me pokrpaju. Sve ostalo sam morala sama. Čupala sam svoju volju i snagu kako god znam i umijem. Shvatila sam probleme koji su me doveli u stanje depresije. Odlučila sam se mijenjati. Našla sam nove zanimacije. Počela sam se radovati malim stvarima koje su za mene velike jer me upravo te male stvari(npr. jutarnje ispijanje kave) pokreču. Počela sam provoditi dane na jarunu. Dosta plivam i sunčam se. Nakon toga sam poletna. Počela sam gledati filmove. Prije nisam mogla jer mi je koncentracija bila nikakva. Sve u svemu, malo po malo napredujem ali želim se jednom riješiti tih lijekova i funkcionirati sasvim normalno bez njih. Isto to želim i vama.

[Maddie]

pila sam prozac malo vise od godinu dana,zadnji par mjeseci sam polako prestajala piti,meni bilo dobro pa zaboravim na tabletu,i nista sve oke
cak sam si ja vise pomoigla nego ta tableta,e da pila sam jednu na dan,iako je on meni digla dozu,reko nema sanse

[ombia]

ishvara kaže:

Meni su ti lijekovi pomogli utoliko samo da me pokrpaju. Sve ostalo sam morala sama. Čupala sam svoju volju i snagu kako god znam i umijem. Shvatila sam probleme koji su me doveli u stanje depresije. Odlučila sam se mijenjati. Našla sam nove zanimacije. Počela sam se radovati malim stvarima koje su za mene velike jer me upravo te male stvari(npr. jutarnje ispijanje kave) pokreču. Počela sam provoditi dane na jarunu. Dosta plivam i sunčam se. Nakon toga sam poletna. Počela sam gledati filmove. Prije nisam mogla jer mi je koncentracija bila nikakva. Sve u svemu, malo po malo napredujem ali želim se jednom riješiti tih lijekova i funkcionirati sasvim normalno bez njih. Isto to želim i vama.

Svaka cast.

Madonna pa i pije se jedna tableta na dan, samo ovisi koliko mg ima, ima tableta raznih jacina.

[Maddie]

moja je bila od 20 mg,htjela mi je povecati dozu na jednu i po

[ombia]

Imas tog lijeka i od 40 mg u jednoj tableti.

[Maddie]

pa uzes dvije,al koliko znam ne bi trebalo vise od 60 mg na dan
vecina psihijatara su teške budale,nažalost

[ombia]

Ja ne mislim da je vecina psihijatara u kategoriji teskih budala. Zasto to mislis?

Sto se lijeka tice, naranvo da je bolja sto manja doza a da te drzi stabilnom.

[Maddie]

pa bzvz,totalno hladni i distancirani,deru se naljude i sl

[ombia]

Nemam takvih iskustava, no da bi takvo nesto mogla tvrditi morala bih zaista vecinu njih upoznati a bojim se da to nisi ucinila. Ukoliko nisi zadovoljna promijeni terapeuta ali ne - odgovorno tvrdim da svi psihijatri nisu takvi.

[mimicaa]

ombia kaže:

Prvo sam prepolovila tabletu, pa nakon nekog vremena, i tu polovicu prepolovila. Dakle polako. I redovito kod terapeuta da promatra kako na tebe utjece ta smanjena doza. Onda pocnes piti tu najmanju dozu svaki drugi dan. Itd.

I naravno razmisli da li je pravi trenutak, ako si upravo poslovno ili privatno u nekom stresu, sacekaj da se situacija smiri. I sretno!

Nešto slično sam i ja uradila samo što sam još nešto debelo dobro uradila sebi.Jednostavno sam i svom mozgu naredila"e prestani me više zajebavat,e nećeš više"i uz to poslije izvjesnog vremena prestanka uzimanja lijekova nastavila sam se posvećivati sebi dalje.Rekla sam sama sebi"bićeš ona stara samo jača mlađa,zdravija i ljepša".Naravno-djelovala sam autosugestivno na samu sebe.(inače u svim psihičkim poremećajima sugestija je jedan jako važan činilac) I tako počela sam drugi korak posvećivanja sebi.Kupim pivski kvasac i navalimvaki dan čajna žlica sa čašom vode.Kupim zelenu glinuvaki dan čajna žlica sa čašom vode(ovo mora na šte, tj prije uzimanja bilo kakvog jela ili pića.Kvasac - prirodna tvar prebogata grupom vitamina B i još mnogo jako korisnih djelovanja osim jačanja nervnog sistema i jačanja imuniteta,glina-prirodna tvar za čišćenje čitavog organizma(upija sve nagomilane negativne čestice).(i pivski kvasac i glinu koristim i u kozmeričke svrhe kao maske)i bogami evo me-i zdravija i mlađa a bogami i ljepša.(ovo samo vama kažem). I puna samopouzdanja.Jer bog mi je poklonio najveći dar-život i bilo bi grehota ne boriti se za njega.( nisam vjernik ovo je autosugestija.) ZATO PROBAJ OVO NEMOŽE TI NIKAKO NAŠKODITI JER JE TOTALNO NEŠKODLJIVO..a JAKO JAKO JAKO KORISNO..JER VOLIMO TE SVI ALI PRIJE SVEGA TI MORAŠ NAJVIŠE VOLITI SAMU SEBE.Nadam da ćeš pokušati.

[-10+1]

Moja priča

U temelju moje osobnosti je anksiozno-depresivna priroda iliti karakter. Tijekom rata i studija stanje se pogršavalo i postajalo kronično i trajno. Tada sam počeo piti anksiolitik lorazepam tj. Lorsilan (umjetničko ime) 3x1 mg. On je uklonio većinu moje anksioznosti.

Kroz 16 godina uzimanja ja sam nastavio normalno živjeti negirajući svoju ovisnost i izgradio divan poslovni i obiteljski život. Prije godinu dana došlo je do osvještenja kad se količina popela na 4x3 mg dnevno. Svim mogućim alternativnim sredstvima i upornošću polagano sam smanjio dozu na 3x2 mg, nekad i manje... ali dalje nije išlo jer je ugrožavalo moju životnu funkcionalnost.

Tek tada sam odlučio u dogovoru s psihoterapeutom uzeti AD Coaxil 3x12,5 mg i nasataviti smanjivanje Lorsilana. Ipak iako primjetan, učinak Coaxila (bolje raspoloženje, lakše podnošenje stresnih situacija i nešto manja anksioznost) nakon 2 mjeseca mi još nije dao dovoljno poboljšanje .

Eto ukratko je to moja priča i dalje se vrtim u praznom hodu. A sad me još muči što uz Lorsilan uzimam i Coaxil.

Kako moj psihijtar/terapeut ima jedno mišljenje, ja bih vas, stručnjake i vas forumaše koji ste bili u slilčnim sitaucijama zamolio za savjete i iskustva, a najviše me zanima s kojim se lijekom Coaxil može kombinirati i pojačava li se njegovo djelovanje dužim uzimanjem ili je to to..

[Munafir]

Zabluda je da bi se trebalo skidati s anksiolitika i da je to "ovisnost".
Da li bi smatrao da se moraš skidati s lijekova protiv visokog tlaka?
Činjenica je da tolerancija s vremenom raste, ali se isto tako i zaustavlja na nekoj točci i više ne raste. Te količine današnji psihijatri smatraju "nedopustivima", "pretjeranima" i slično, pa ljudima prepisuju Xanax, Zoloft, Ziprexu i slično, što izaziva puno teže posljedice i puno veću ovisnost, koja na kraju završava psihičkim i financijskim slomom, jer su ti lijekovi puno skuplji.
Ziprexa košta po tisuću kuna za par tableta, a normabel od 2 mg osam kuna.
Zato je doktorima i apotekama u interesu da te navuku na jači lijek, jer od toga zarađuju, a ako uzimaš obični jeftini anksiolitik, njihova zarada je premala, taman se pokriju i to je to.

Sad, lorsilan je malo nezgodniji, jer izaziva veću ovisnost od većine drugih anksiolitika, kao što su oksazepam (praksiten), diazepam (normabel, apaurin) ili bromazepam (leksaurin), pa bi bilo bolje uopće ne počinjati s njim, ili ga eventualno istisnuti s ovim drugima, ako je moguće.

Coaxil ne poznajem, ali vjerojatno je isto neko novo skupo sranje, koje izaziva još veću ovisnost.

Mislim da bi trebalo promijeniti onaj zakon koji zahtijeva da se svi koji uzimaju te lijekove drže pod kontrolom i mijenjaju recept svakih 6 mjeseci, kao da su narkomani na heptanonu, jer je to nepotrebno zadiranje u privatnost osobe i postoje suptilniji načini da se kontrolira eventualna zloupotreba lijeka, dok ovaj način omogućava zloupotrebu i ucjenjivanje od strane poslodavaca, doktora i socijalnih službi.