''Može li'' tročlana obitelj živjeti u jednosobnom stanu?

[WhatToDo]

Lali Puna kaže:

o, bit ćemo si mi jako topli i uskoro kad se preselimo u duplo veći stan!
bezvezene su mi te generalizacije kako obitelji koje žive u malo kvadrata se vole, slažu, svi su si dobri, a one u puno kvadrata su otuđene i ne vole se. moš mislit.
moš islit kak će nas veći ormar otuđit!

Lali, ne radi se o striktnom generaliziranju, niti je itko rekao da se obitelji koje žive u puno kvadrata ne vole!. I ja bh rado veći stan, misliš da bih pomislila ''O, Bože, šta ću sad, u velikom stanu se nećemo voljeti i nećemo biti bliski, jao otuđit ćemo se''. Ma daj!
U malom stanu okolnosti jednostavno dovedu do malo više bliskosti i zajedništval

[škorpionka_]

Nas petero bilo u stanu od 45 kvadrata... Naravno da se može... U svakom slučaju bolje vas troje sami u malom stančiću nego li u zajednicu kao što smo (privremeno) mi!

[RazmaŽena]

mislim kako mala djeca ne ispaštaju u tako malim prostorima, jer ona i tako žele biti u blizini roditelja. ali sigurno da brzo dođe vrijeme kada dijete poželi imati svoju sobu i to mu svakako treba omogućiti.

a negativne strane...mene često hvata kriza što stan izgleda pretrpano, stalno sam u nekim razmišljanjima o tome što još možemo izbaciti da dobijemo malo više prostora. a ono što mi najteže pada je to što nam uopće nije zgodno primati goste, jer imamo tu jednu prostoriju koja nam je i dnevni boravak i blagavaona i spavaća i dječja soba.... i pospremanje! brisanje podova mi je noćna mora, jer puno toga treba pomicati.

[škorpionka_]

Ako je stan jednosoban, onda pretpostavljam da će se zabraniti pušiti, jedino to može biti problem.
Ja sam pušač, ali opet nikad nisam mogla spavati u istoj sobi gdje se puši.

[Lali Puna]

WhatToDo kaže:

Lali, ne radi se o striktnom generaliziranju, niti je itko rekao da se obitelji koje žive u puno kvadrata ne vole!.

ma nije nitko rekao, ali to je sveprisutan stereotip obitelji koja nema puno materijalnog, pa tako ni puno kvadrata, ali ima puno ljubavi i svi su si dobri i super se slažu i to je baš tako jako super topla ljudska priča

U malom stanu okolnosti jednostavno dovedu do malo više bliskosti i zajedništva

u malom stanu okolnosti dovedu i do više prepiranja i svađa - sudaranje, nema mjesta, treba puno više dogovora i kompromisa oko toga što će tko kad raditi, roditelji često imaju malo ili nikako svoje intime

ovo gore citirano je stvarno stereotip. ne znam zašto smo više zajedno i više bliski u kuhinji od pet kvadrata nego u onoj od 15

[mom2be]

WhatToDo kaže:

Lali, ne radi se o striktnom generaliziranju, niti je itko rekao da se obitelji koje žive u puno kvadrata ne vole!. I ja bh rado veći stan, misliš da bih pomislila ''O, Bože, šta ću sad, u velikom stanu se nećemo voljeti i nećemo biti bliski, jao otuđit ćemo se''. Ma daj!
U malom stanu okolnosti jednostavno dovedu do malo više bliskosti i zajedništval

a sve to moze dovesti i do povecane nervoze jer ljudi neprestano zapinju jedan za drugog, nemaju nimalo privatnosti, o guzvi sa stvarima da ne pricam

slazem se s Lali
uostalom vecina ljudi ionako ne zivi u kucama od 2000 m2 pa da se ne vide cijeli dan

edit: Lali

[SuzyQ0123]

Imaju manji stanovi vjerovali ili ne i puno svojih prednosti.....barem se očisti u vrlo kratkom vremenu a ostaje i više vremena za sve ostalo.
Ja živim u stanu od 95 kvadrata i ne prođe dan da mu je heb...sve po spisku...taman ga očistim a komotno bi ga mogla ispočetka jer ovi moji hahari samo prljaju.

Sorry na off!

[Lali Puna]

pa naravno da veliki stanovi imaju svojih zahtjeva i mana, nije baš da kvadrati sami po sebi garantiraju sreću i lagodan život..ono, useliš i instant sreća. al isto tako ni nedostatak kvadrata ne garantira bliskost obitelji. niti, zapravo, doprinosi istoj.

u manjem se stanu, da dodam, brže napravi nered. čim tri stvari nisu na svom mjestu izgleda kao džumbus. da ne pričam da nemreš hrpu nesloženog/neopeglanog veša samo hiti negdje da se ne vidi.

[mom2be]

ja sam prije zivjela u stanu od 30ak kvadrata i trebalo mi je vise vremena za pospremanje nego sada
imala sam dosta otvorenih polica, pa dok sve skines, preselis u drugu prostoriju da se uopce u ovoj koju pospremas mozes okrenuti , pocistis, vratis...

[Manch]

Nas četvero je živjelo u stanu od 32 kvadrata.
Užas živi.
Spotičeš se o stvari, kad kreneš usisavat skontaš da nemaš šta usisat jer je najveći dio poda pod stvarima i tu se taloži prašina do koje ne možeš doći. Puni su ormari i na ormarima je sve pretrpano, uglavnom svaki ćošak koji može poslužiti za to se koristi kao odlagalište za stvari.
Da ne spominjem kako je lijepo bilo kad troje od četvero po noći hrče da se zidovi tresu, a onaj jedan što ne hrče ne može spavati (ja).
Ja i brat smo se presvlačili tako što bismo rekli jedno drugom recimo da podigne knjigu koju čita u visinu očiju.
Dobro je jedino što su računi za telefon bili mali, jer ko je lud da priča s momkom dok ostali slušaju.
Može se živjet, kako da ne, kad se mora...

[Lord Byron]

Manch kaže:

Ja i brat smo se presvlačili tako što bismo rekli jedno drugom recimo da podigne knjigu koju čita u visinu očiju.

Digresija u odnosu na temu: nekome bi se osušila kralježnica da je ugledao koji nepućudni dio onoga drugog?

[svastamorac]

I jedna i druga teorija drže vodu...sve je stvar navike, mogućnosti, izbora....netko voli male aute a netko velike...volim veliki krevet....ali mrzim veliku navlaku...jedva je navučem...ne možeš i ovce i novce

[Manch]

Lord Byron kaže:

Digresija u odnosu na temu: nekome bi se osušila kralježnica da je ugledao koji nepućudni dio onoga drugog?

Da, a ti vjerovatno mijenjaš gaće u dnevnom boravku

[happygoose]

WhatToDo kaže:

U malom stanu okolnosti jednostavno dovedu do malo više bliskosti i zajedništval

a bogami i obrnuto...

tako kako je, vec cete naci svoj ritam!A kad jednog dana preselite u vishe kvadrata , gdje ce vam biti kraj...

[Lord Byron]

Manch kaže:

Da, a ti vjerovatno mijenjaš gaće u dnevnom boravku

Po potrebi, da. To bi nekoga od ukućana trebalo sablazniti? Kako, zašto?

[Fi Fi]

Smatram da se sve u životu može,kada te životne okolnosti na to prisile i kada nemaš trenutaćnog riješenja,ali da je super udobno stat u malom stančiću di se ne možeš okrenuti NIJE,a pogotovo to nije sa DJECOM.

Ne kažem da nije izvedivo,dapače,sve je izvedivo,ali kako ti ljudi zapravo žive znaju sami nabolje.
Također ne volim pametovanja tipa,može se živit u stančiću od 30 kvadrata sa 3 djece,da ,da ,super je,pogotovo jer imam primjer poznanice koja ima troje djece i žive u takvom stanu i definitivno su više ludi.
I ona i muž,a bome i djeca,jer ima jednog što ie u školu,i jadno to dijete nema ni svoju sobu,niti može učit,ni pozvat prijatelje,ma ima tu svega,pate svi....

Ljudi također pametuju npr.da se može živjet sa 2000kn,može,ali je pitanje KAKO,tako i za stan.
Ne moraš imat 500 kvadrata da bi bija sretan i zadovoljan,ali ni stančić od 30 kvadrata ili manje ne predstavlja baš neko zadovoljstvo u kvliteti života,kako supružnika tako i djece.
Ovdje mislim na prostor,a ne međusobno slaganje,ali kako kaže LALI PUNA vrlo brzo tu dođe i do napetih odnosa,jer nitko nema svog mira.

Sa LALI PUNOM se u dosta toga šta je napisala slažem i potpisujem.

[Manch]

Lord Byron kaže:

Po potrebi, da. To bi nekoga od ukućana trebalo sablazniti? Kako, zašto?

Ukusi su različiti, ja ne želim da gledam tuđa spolovila, niti da neko vidi moje.

[franči]

nas četvero smo u kući od 300 kvadrata..i nezna se di je ko na koji izlaz izašao ni ušao.kuća je ko kolodvor uvjek puna ljudi i djece,ali neka je nas to veseli..živjeli smo troje u stanu od 30 a sad četvero u 300 ui kući..svak ima svoj kat za čistit i sve se može.samo kaj smo stan počistili za 30 min a kuću za sat i 30...sve ima svoje mane i prednosti..al da se može- može se...

[juliška]

Lali Puna kaže:

pa u 40 kvadrata se i više nego komotno može napraviti odvojena spavaća soba

nas je troje, živimo trenutno u 35 kvadrata, imamo odvojenu spavaću sobu (u kojoj je samo krevet i ormar, ali je odvojena)
može se tako skroz i dok dijete ne krene u školu, ako se mora
al da je skučeno - skučeno je
treba paziti da se sve funkcionalno uredi pa je puno lakše
kod nas je sve ostalo skoro isto kao kad je MM živio sam (nismo htjeli ništa pretjerano ulagat jer se sad selimo u veće) i mene je izluđivao nedostatak prostora za spremanje stvari...u ormarima stalno sve nagurano, u kuhinji džumbus čim kupim tri paketa tjestenine, u kupaonici guram ručnike i posteljinu, stvari natrpane navrh ormara...

Isto tako. Nas je troje u 36 m2. Spavaća nam je odvojena, kuhinju koristimo i kao dnevni boravak (samo bez kutne i sl., samo kuhinjski stol i stolice) kupaonica i mali hodnik.
Nekako se nadam da ćemo uskoro u nešto veće

[blond lady]

ne znam zašto neki idealiziraju život u tako malom prostoru, normalno da se sve može kad se mora ali da je to baš dobro za zajednički život, bliskost itd. su totalne gluposti...mislim svatko od nas treba neki prostor za sebe, da može raditi što želi...u jednosobnom stanu svi moraju isto raditi što i drugi, ako netko sluša glazbu, moraju i drugi, ako nekom treba mir za učenje moraju i svi ostali biti tihi i mirni itd. a da ne pričam da djetetu ne mogu prijatelji doći jer nemaju gdje, da mu je to možda i neugodno i da se ne osjeća baš dobro ....

možda dijete neće biti prihvaćeno u društvu jer su mu roditelji siromašni jer nemaju novca za osnovni životni prostor...žalosno je to ali u takvom svijetu živimo gdje se jako puno gleda šta netko ima i djeca znaju biti jako žločesta