Zbog novaca ostala bez prijatelja

[tonny-7]

etiketa, kakva je situacija jeli se osjecas bolje..?
Tako je bilo i kod mene odkad sam otisao u dijasporu, kroz vrijeme se drustvo jednostavno razdvojilo i nekako vise nitko nema potrebu da se javi ili ponekad kad se vidimo da odemo na pice i slicno.
Kroz to sam i shvatio koliko su mnogi nemarni i dijelomicno i bezobrazni sto se tice uzajamnog postovanja .
Nego de ti nama reci koliko si to to zaradjivala kad su se svi uplasili kad su culi?
Tako je i kod mene neki dan kolega odselio iz zg u münchen pa kad mi je rekao kolika je sada placa ostao sam u soku.

Po mome misljenju su mnogi postali jako licimjerni i zaboravile su se vrijednosti karaktera koje su nekada u drustvu bile vise zastupane.

[old-soul80]

Etiketa, kao prvo moraš shvatiti da ti prijatelje nisi nikada niti imala. Imala si društvo i poznanike. Pravi prijateljski odnosi se niti raspadaju (bar ne zbog ovakvih gluposti), niti se u njima taji koliko se zarađuje. Ti jednostavno nisi mogla biti svoja zbog svojeg naopakog kompleksa da si gora jer si materijalno bolje stojeća od nekoga drugog. To što su oni nestali iz tvog života je plus i za njih i za tebe i možda znak da odrasteš i nađeš ljude s kojima možeš graditi odnos na zdravim temeljima.
Biti sam nije tako loše. Gore je biti okružen s hrpom ljudi do kojih ti nije stalo (niti njima do tebe) i biti tako još usamljeniji. Nisi ti njih izgubila. Ti njih nisi nikada niti imala na nivou koji predstavljaš ovdje. Živimo na žalost u svijetu gdje se "vrijednost čovjeka" mjeri njegovim materijalnim dobrima. To za sobom povlači cijeli niz situacija koje sprečavaju čovjeka da evoluira u psihički, emotivno i mentalno zdravo biće.

[AlessandraB]

Etiketa kaže:

Ima li još netko ovaj problem?

Dolazin iz familije visokoobrazovanih. Roditelji uspješni u poslu, velika kuća, nikad nam ništa nije zafalilo. Nismo bogati u smislu da živimo luksuzno, ali smo oduvijek bili dobro zbrinuti, rekla bi neki viši srednji sloj. Krize u smislu novaca nije nikada bilo, za kredite neznamo...............

Kod tebe par stvari ne stimaju. Kazes da si iz familije visoko obrazovanih, a pises "ne znam" i "sa mnom" zajedno. Cascavas drustvo, a hoces da sakrijes da si dobrostojeca. Meni te stvari kod tebe nisu logicne.

[cita]

Nisu nikog svi prijatelji odjebali zato sto vise zaraduje pa nisu ni op-a.
Ako neko i je, to je iznimka, a nikako pravilo.
Ovaj thread mi vise izgleda ko pila naopako i projiciranje osobnih kompleksa na druge.

[gigra]

Etiketa kaže:

Zahvaljujem svima na odgovorima. Trudila sam se da se ne osjećaju loše, al mislim da su novi auto i odjeća učili to da se osjećaju loše umjesto mene.

Netko je pitao zašto ne porazgovaram s njima. Htjela bi vrlo rado, al ne mogu ni doć do njih jer svaki moj poziv na druženje ili razgovor završi izmišljanjem neke izlike s njihove strane. A poslat poruku s tim pitanjima mi je nekako bezveze... Osjećat će kao da ih napadam i optužujem za nešto i mislim da može bit samo još gore.

Sportom se već bavim i upoznajem tamo ljude, ali kao što sam navela, oni nisu zainteresirani za druženje izvan treninga. Svi žure nekud nakon treninga, nemaju vremena ni za cugu nakon ni ništa... Svi imaju živote samo ja ne.

Stavi oglas tu da tražiš nekoga za društvo. Možda upoznaš koga.

[Etiketa]

Valissa kaže:

Ta prva društva, formirana u školi, počnu se prirodno raspadati u srednjim dvadesetim godinama. Najčešće se događa da u redovitom kontaktu ostanu oni sličnih stilova života, npr. parovi, ili po dvije-tri cure istih interesa, ili oni koji i bez poziva dolaze u staru bazu, neki kafić uzdravlje gdje ste nekad praktički živjeli.
Kad jednom ispadneš iz te kolotečine zato što si otišla na faks ili u gastarbajtere ili se udala za nekog izvan tog kruga, ne možeš se lako vratiti jer to su odnosi koji se održavaju na ritualima, internim forama i isključivosti koja ti je dok si bila unutra bila samorazumljiva, a kad s vremenskim i fizičkim odmakom gledaš, ne možeš shvatiti što je točno taj kohezivni element.
I kad si ti zbog raznih okolnosti postala nova, što se više trudiš ili nedaj bože unosiš nove sadržaje, to si odbojnija, kvariš "idilu zaustavljenog trenutka" nekad prije pet, deset ili dvadeset godina.
I ne možeš više tom društvu pristupati široko kao masi, povratak je moguć samo individualnim pristupom preko nekog tko ti je bio najbliskiji, kome će biti neugodno da te odjebe.

Kad se osvrneš oko sebe, većini gastića je tako kao tebi i naravno da to ima veze i s novcem i s novim iskustvima, a tako je bilo i gastarbajterima u bivšoj državi - svima ste zabavni u blagdane i eventualno ljeti.

Evo ja sebi laskam kako me ne zanima ičiji imovinski status, ali me redovito u novije vrijeme na fejzbuku iziritira kad vidim statuse svoje šulkolegice kako kvartalno ide po egzotičnim destinacijama (iako ne volim putovanja, tj. vožnju, gužvu, bojim se uličnih prodavača, prosjaka i terorista, cunamija i ne želim nikamo), dakle stara sam licemjerka, ne želim se s njom nalaziti jer će me podsjećati (ma koliko ona šutjela o sebi i samo pokazivala fotke ) kak sam u životu napravila krivo skretanje pa sad moram biti zahvalna svemiru što imam gdje zavrtati šarafe za redovnu plaću...
A koliko bi tek išla na živce da mi krene kukat kako je apatridska tuga pregolema, iako znam da jest, ne želim ni misliti...

Jako dobar post. I meni se čini da je tako. Osim toga većina ih je u dugim vezama pa je i to razlog što ne idu van.

Kod mene nema nekih velikih promjena. Od zadnjeg dolaska na forum dobila sam jedan poziv na kavu koja je kasnije odgođena jer je curi pozlilo. Tako da sam i dalje sama i jadna (a vidi se i po uri u kojoj pišem).

Hvala svima na mišljenju kao i onima koji su mi se javili na PN i ispričali svoje slične priče. Nije mi ništa lakše, ali barem znam da nisam jedina.

Netko je pitao za plaću, u dijaspori je bila oko 3500 € (iako sam ja rekla 1500-2000 kad su pitali), a sad u Zagrebu varira oko 12000 kuna. Eto

[Billie Jean]

Pa nije to neka toliko svemirska plaća da bi se baš toliko odvojila od stare ekipe. Mislim da je prijateljstvo umrlo prirodnom smrću - razdvojili su vam se putevi.
Je li netko do tih ljudi na putu da napravi karijeru, šta oni rade? Što je njima važno u životu? O čemu biste pričali na tim druženjima?

Edit: sad sam se sjetila frendice koja ima jako jako puno novca. Problema s druženjem nikakvih. Ok, kužim da fura marke i ima vrlo skup auto, živi na super lokaciji u nagrađivanoj nekretnini, ali u druženju se to ne kuži. Nismo si baš BFF, ali žena je skroz ugodna i ima dosta prijatelja, često radi večere doma itd

[zemljanin80]

Valissa kaže:

...
Kad jednom ispadneš iz te kolotečine zato što si otišla na faks ili u gastarbajtere ili se udala za nekog izvan tog kruga, ne možeš se lako vratiti jer to su odnosi koji se održavaju na ritualima, internim forama i isključivosti koja ti je dok si bila unutra bila samorazumljiva, a kad s vremenskim i fizičkim odmakom gledaš, ne možeš shvatiti što je točno taj kohezivni element.
I kad si ti zbog raznih okolnosti postala nova, što se više trudiš ili nedaj bože unosiš nove sadržaje, to si odbojnija, kvariš "idilu zaustavljenog trenutka" nekad prije pet, deset ili dvadeset godina.

pametna zenska
Bio sam vani, pogodeno u sridu, nit oni zele prihvatiti nesta novo, niti ja zelim ici nazad na njihov nivo. Zato sam ni na nebu ni na zemlji.
A autorica teme je cini se neki trol.

[AlwaysOnTop]

Nema to veze s nikakvim parama. Dosla si u godine kada se krug prijatelja znatno suzava. A i svatko tko ima jednog pravog prijatelja je sretnik.

[Kaidos]

Etiketa kaže:

Ima li još netko ovaj problem?

Dolazin iz familije visokoobrazovanih. Roditelji uspješni u poslu, velika kuća, nikad nam ništa nije zafalilo. Nismo bogati u smislu da živimo luksuzno, ali smo oduvijek bili dobro zbrinuti, rekla bi neki viši srednji sloj. Krize u smislu novaca nije nikada bilo, za kredite neznamo.

Moje drustvo su nasuprot tome oduvik ljudi slabijih primanja i soc. statusa. Tako se jednostavno poslozilo, to su ljudi iz djetinjstva i skole. Dok san se skolovala nije se osjetila ta razlika, skupa smo izlazili i sve. Iako san uvik imala stotku vise u novcaniku, nisan se nikad htjela isticat i to sam uvijek skrivala i prilagođavala se njihovoj situaciji. I sve je super funkcioniralo dok nisam pocela radit i dobro zarađivat (inače sam IT struke). Jedno vrijeme sam provela i u inozemstvu gdje sam jos bolje zarađivala i društvo je to počelo primjećivati. Koliko se god trudila nisam više uspjela sakrit svoje imovinsko stanje i sad svi znaju da sam dobrostojeća. Par puta se potegla tema novca i moje plaće, okrenula sam koju rundu i počeli su me sve više izbjegavat jer misle da ja cascenjem zelim pokazat da imam vise novaca i preseravam se, a zaista nije tako nego sam samo htjela pomoci jer znam da su oni u financijski puno tezoj situaciji od mene. Rezultiralo je time da sam kroz ca. 2 godine ostala bez svih prijatelja.

Kako dalje? Izbjegavaju moje pozive na druzenja, iskljucili me svi iz zivota. Trazim novo drustvo, idem na razne tecajeve, ali nije nimalo lako. Usamljena sam i tuzna... Subota navecer je, a ja sjedim doma jer me nitko vise nigdje ne zove niti se zeli druzit samnom...

moj je problem dijametralno suprotan. kaj je najgore, svi misle da imam manje novaca nego kaj stvarno imam

[Fitcher]

Etiketa kaže:

Ima li još netko ovaj problem?

Dolazin iz familije visokoobrazovanih. Roditelji uspješni u poslu, velika kuća, nikad nam ništa nije zafalilo. Nismo bogati u smislu da živimo luksuzno, ali smo oduvijek bili dobro zbrinuti, rekla bi neki viši srednji sloj. Krize u smislu novaca nije nikada bilo, za kredite neznamo.

Moje drustvo su nasuprot tome oduvik ljudi slabijih primanja i soc. statusa. Tako se jednostavno poslozilo, to su ljudi iz djetinjstva i skole. Dok san se skolovala nije se osjetila ta razlika, skupa smo izlazili i sve. Iako san uvik imala stotku vise u novcaniku, nisan se nikad htjela isticat i to sam uvijek skrivala i prilagođavala se njihovoj situaciji. I sve je super funkcioniralo dok nisam pocela radit i dobro zarađivat (inače sam IT struke). Jedno vrijeme sam provela i u inozemstvu gdje sam jos bolje zarađivala i društvo je to počelo primjećivati. Koliko se god trudila nisam više uspjela sakrit svoje imovinsko stanje i sad svi znaju da sam dobrostojeća. Par puta se potegla tema novca i moje plaće, okrenula sam koju rundu i počeli su me sve više izbjegavat jer misle da ja cascenjem zelim pokazat da imam vise novaca i preseravam se, a zaista nije tako nego sam samo htjela pomoci jer znam da su oni u financijski puno tezoj situaciji od mene. Rezultiralo je time da sam kroz ca. 2 godine ostala bez svih prijatelja.

Kako dalje? Izbjegavaju moje pozive na druzenja, iskljucili me svi iz zivota. Trazim novo drustvo, idem na razne tecajeve, ali nije nimalo lako. Usamljena sam i tuzna... Subota navecer je, a ja sjedim doma jer me nitko vise nigdje ne zove niti se zeli druzit samnom...

Ovdje treba znati i drugu stranu priče jer nekako imam osjećaj da nije ovdje tako jednostrano kako prikazuješ. Sumnjam da su svi tvoji prijatelji bili toliko zavidni da su te zbog novaca izbjegavali ako ti sama na neki način nisi stavljala fokus na te novce koliko god govorila suprotno...

[Ivana335]

Situacija slična, ali nemam tih problema. Ali sam i kod sebe primijetila da se nisam okružila jednakima (ajmo to tako reći) jer se većina njih preserava i to me iritira, nego onako socijalno nižerangiranima (mislim na plaću, obrazovanje itd), ali problem s time je da se povremeno kod svih malo jala javi. Sad, važno je koliko je to tebi bitno, ja tu i tam skužim, ali se ne obazirem i pustim to, i već sam se više puta uvjerila da kad je trebalo stvarno da su mi priskočili u pomoć (pa i ovi -s vremena na vrijeme-jalni). Ja ne častim tako baš previše. Štedljiva sam da ne kažem škrta. Tu i tamo upravo da ne vide stanje. Vozim stari auto. Nosim nemarkiranu obleku. Ne piše mi na čelu kolko imam na računu. Imam ekipu iz srednje, ekipu iz faksa, ekipu iz kvarta, ekipu s posla. Nekako se skupilo ljudi. I nikom nisam ništa posudila. Tj. jesam jednom, ali mi je brzo vraćeno.

[Nečovjek]

Kaidos kaže:

moj je problem dijametralno suprotan. kaj je najgore, svi misle da imam manje novaca nego kaj stvarno imam

A bokte nije ti lako

[Niska rasta man]

Ti baš moraš provocirati??? :P

[RedSonia]

Etiketa kaže:

Plaću nisam spominjala dok me nisu pitali

meni je ovo neshvatljivo...godinama se družim s nekim ljudima i ne pada mi na pamet da ih pitam kolika im je plača, meni je to užasno nekulturno...
Takve ljude doživljavam kao obične tračbabe koje guraju svoj nos tamo gdje mu nije mjesto, nisu takvi materijal za prijatelja/ prijateljicu

[smoothjazz]

RedSonia kaže:

meni je ovo neshvatljivo...godinama se družim s nekim ljudima i ne pada mi na pamet da ih pitam kolika im je plača, meni je to užasno nekulturno...

Meni nije. Od par najbližih frendova, CV znam u detalje, kao i platnu listu od studenskih dana pa do danas. Nitko od nas nije baba da će takve stvari prosrat ljudima kojih se to ne tiče.

[Flat]

Pa da.
To je samo placa. Nije bas neka informacija koja trazi enormnu bliskost

Sent from my D2403 using Tapatalk

[LaTiTeA]

RedSonia kaže:

meni je ovo neshvatljivo...godinama se družim s nekim ljudima i ne pada mi na pamet da ih pitam kolika im je plača, meni je to užasno nekulturno...
Takve ljude doživljavam kao obične tračbabe koje guraju svoj nos tamo gdje mu nije mjesto, nisu takvi materijal za prijatelja/ prijateljicu

Zasto?
Ja to cesto pitam cak i ljude koje ne poznam bas dobro jer me zanima trziste rada... isto tako bez beda kazem svoju...

S druge strane, ljudi ne moraju odgovoriti ako ne zele...

[RedSonia]

LaTiTeA kaže:

Zasto?
Ja to cesto pitam cak i ljude koje ne poznam bas dobro jer me zanima trziste rada... isto tako bez beda kazem svoju...

S druge strane, ljudi ne moraju odgovoriti ako ne zele...

pa zato što se osjećam kao baba ako guram nos u to
Druga stvar je ako pričamo pa osoba sama kaže ali ja prva nikada ne pitam..isto tako ne pitam susjedu je li joj kći prošla ili pala na onom ispitu na koji je išla dok sam ju srela u vlaku, čekam da mi sama kaže ako želi

Ja za plaču pitam poslodavca s kojim pregovaram za posao ali ispadne da sam tek tada nekulturna

[AlessandraB]

RedSonia kaže:

meni je ovo neshvatljivo...godinama se družim s nekim ljudima i ne pada mi na pamet da ih pitam kolika im je plača, meni je to užasno nekulturno...
Takve ljude doživljavam kao obične tračbabe koje guraju svoj nos tamo gdje mu nije mjesto, nisu takvi materijal za prijatelja/ prijateljicu

Apsolutno se slazem sa tobom da je takvo pitanje nekulturno, radoznalo i neprimerno. Kada bi mi neko postavio takvo pitanje, ja bih ga prvo pitala - zasto to tebe interesuje? Postavljanje takvih pitanja u krugu prijatelja zavisi i od nivoa tog kruga, a to nije kod svakog isto. Nekima je normalno da pricaju o tome i o mnogo intimnijim stvarima, dok drugi drzi vise do sebe i svoje privatnosti.