Klasična glazba - rasprava

[The Hellion]

jao ljudi od kada je ovaj topic?!! ja sam ga tek sada skuzio!! slazem se za Taregino Sjecanje na Alhambru, Albinonijev Adaggio, Bachovu Tocatu in Re...
dodao bih Raindrop i Revolution i bilo sto od Chopina, Tchaikovskog, zatim Prokofievo djelo Romeo i Julia (dance of the knight) Brahmsov Madjarski ples (ne znam sada tocno koji br. trebao bih provjeriti), Pachelbelov (mislim) Cannon (basso continuo i varijacije melodije)...toliko za sada!

[Lucky Jim]

Evo sto vrtim u zadnje vrijeme...

Za cijelu Bachovu Muku po Mateju mozda nece svi imati zivaca i vremena. Preporucam posljednji dio (57.) 'Wir setzen...' i 31. ('Erbarme dich...').

Pa recimo N. Rimski-Korsakov - Spanjolski kaprico (posebno od osme - devete minute nadalje).

Pa A. Borodin - Polovjecki plesovi.

Pa iz Slika sa izlozbe Musorgskoga (orkestracija valjda Ravelova) - Il vecchio castello (valjda se tako pise...)

Beethovenov treci klavirski - posebno drugi stavak...

[enic]

Mnogi od ovih sto ste nabrojali, ali i Bartok (Duo Two Violins Sz.98.18. Marche Hongroise 2. Vegh. Lysy), generalno Rachmaninov- narocito iz filma "Shine", Preisner Z.

[Mr. Pirouette]

E vidi, ja sam slican slucaj kao Hellion posto sam isto tek sada skuzio topic...
Svaka cast za Prokofieva, istina dance of the knights je fenomenalan, ali cijela njegova R&J zvuci velicanstveno. Kada sam ga poceo slusati zvucao mi je grozno, disonantno, kao ludjak...ali u biti sam kasnije shvatio da je stvarno fenomenalan.

Osim Prokofieva obozavam Tchaikovskog (Najvise iz labudjeg "pas de trois" i andante iz 2.cina ), Carminu of Orffa (btw. wuk saljem ti lyricse), L. Minkusa (pogotovo La Bayadere kompletni), Albinoni (adaggio u Gm naravno)...etc...

Drago mi je vidjeti da je ovaj topic ipak ziv unatoc losim predvidjanjima

Originally posted by Lucky Jim
Evo sto vrtim u zadnje vrijeme...

Za cijelu Bachovu Muku po Mateju mozda nece svi imati zivaca i vremena. Preporucam posljednji dio (57.) 'Wir setzen...' i 31. ('Erbarme dich...').

Pa recimo N. Rimski-Korsakov - Spanjolski kaprico (posebno od osme - devete minute nadalje).

Pa A. Borodin - Polovjecki plesovi.

Pa iz Slika sa izlozbe Musorgskoga (orkestracija valjda Ravelova) - Il vecchio castello (valjda se tako pise...)

Beethovenov treci klavirski - posebno drugi stavak...

[color=silver]korsakov je jako dobar... musorgski također...
ma rusi su u kompletu ok...
što se borodina tiče, pokušavam već neko vrijeme naći njegovog "princa igora" na netu mp3 formatu...
znaš li možda gdje bi se to moglo naći?

p.s.
bartok je odličan, ali mi je trebalo 3 mjeseca da ga se usudim poslušati do kraja, ali onda nisam prestajao...
* [/color=silver]

[Samantha]

evo nekih mojih omiljenih djela

da zaplacem Rodrigo "Concierto de Aranjuez"
za opustanje Tchaikovsky "Dance of the Reed Flutes"
da se oraspolozim Wagner "The ride of the Valkyries"

[lady a]

Originally posted by lefter
W. A. Mozart - Pachabel Canon in D major ===> nesto najljepse sto se moze odsvirati, pa jos i na violini....oda zivotu

slažem se , to je zbilja prekrasno...

[Nymann]

Evo još pokoji prikaz dela koja ste naveli, čisto da se malo obrazujete u pogledu toga šta slušate.

„Brandenburški koncert br. 2”

Između 1719. i 1721. Bach je komponovao 6 koncerata za Christiana Ludwiga, markgrafa od Brandenburga, i po porudžbini i kao prijavu za posao. Brandenburški koncert br. 2 je možda poslednji napisan i čini se kao delo napisano za posebne prilike. Koncert ističe četiri uočljiva instrumenta – trubu, blok-flautu, obou i violinu – nasuprot gudačima i generalbasu. Komponovanje je brilijantno i virtuozno; deonica za D-trubu (sopranino trubu) naročito rastužuje mnoge dobre svirače (tj. ne mogu ispravno da je odsviraju). U suštini delo prati šemu italijanskog concerta grossa, ističuće solističke deonice protiv tuttija, iako su ovde solisti više integrisani u muzičko tkivo nego kod italijanskoga koncerta.

Veoma ritmičan prvi stavak kome nedostaje oznaka za tempo traži od soliste i posebno isticanje i pripadnost orkestru u raznim kombinacijama. Orkestar uvodi energičnu temu u osminskom taktu, a zatim, dva solista najedno, i odvojeni ponavljanjima početne melodije, uskaču s njihovim motivima u polovinskom taktu. Nadalje će se solisti retko odmicati stalno se igrajući svojim kratkim motivom i uzimanjem motiva iz uvodne teme takođe. Truba se udaljava od žalobnog andantea, ostavljajući ostala tri solista sa jednostavnom pratnjom generalbasa kako se koncentrišu na temi na izdisaju. Ulazak jednog instrumenta se preklapa za poslednjim notama prethodnog u nekoj vrsti kontrapunkta koja, uprkos određenim „naporima”, nikada ne iščezava.

Varirajući temu iz prvog stavka allegro assai ozbiljnije shvata kontrapunkt. U ranijim stavcima, Bach je prebacivao melodiju s jednog na drugi instrument, u optpunosti koristeći njihove kontrastne mogućnosti. Sada, u ovom poslednjem stavku, solisti svaki zasebno daje posebne deonice u potpunoj fugi sa gudačima koji samo slabašno podržavaju glavne trenutke. Ova fuga nije puka akademska vežba; muzika je vedra i svečana, koja jasno ukazuje na to kako naučena struktura može biti sjedinjena sa običnom zabavom na markgrafovom dvoru.

„Španski kapričo”

Rimski-Korsakov je „Kapričo na španske teme” komponovao u leto 1887. i izveo njegovu premijeru 31. oktobra iste godine. On je delo skicirao 1886. godine kao fantaziju za violinu i orkestar na španske teme. Sledeće je godine ovo delo postalo izrađena petostavačna svita u obliku ronda, svirana bez predaha, i koja je trebala da „blješti blistavim orkestarskim bojama”. Kada ju je zapanjeni Čajkovksi, četiri godine stariji i poznatiji, nazvao „kolosalnim remek-delom instrumentacije... najvećeg majstora toga doba”, Rimski se nadurio u svojoj biografiji: „Mišljenje da je „Kapričo” veličanstveno delo instrumentacije je pogrešno. „Kapričo” je brilijantno delo za orkestar. Izmena tembara, pravi izbor melodija i figuracija odgovaraju svakom instrumentu posebno , kratke virtuozne kadence, ritmovi udaraljki čine suštinu samog dela... a ne orkestracija.” Alborada (Vivo e strepitoso; A-dur, 2/4) je jutarnja serenada koja fantastično počinje a završava se nežno klarinetom i solo violinom. Četiri varijacije koje čine drugi stavak (Andante con moto; F-dur, 3/8) su zasnovane na lirskoj temi za horne. Svaka ima svoj individualni koloristički karakter. U trećem stavu, alborada, sada u B-duru, se vraća sa izmenjenim instrumentalnim bojama. Četvrti stav „Scena e canto gitano” (F-dur, 6/8) počinje udarom bubnjeva, zatim ide pet solo kadenci (zadnja je harfa), nakon čega dolazi ciganska pesma sa dve melodije i nekoliko fragmentarnih kadenci. Završni stav, „Fandango asturiano”, (A-dur, ¾), južnoamerički ples popularan u španskoj pokrajini Asturiji tokom 18. veka, čini više varijacija na pozauni na koje se nadovezuju odgovori duvača visokog registra. Završava se prekrasnom codom koja reprizira alboradu još jednom.

[bloody sailor moon]

The Hellion kaže:
Prokofievo djelo Romeo i Julia

ajme, to je fuLL dobro...!!!!

Beethoven - Symphony no.3 in E flat, op.55 ''eroica''
Orff - Carmina Burana
- Catulli Carmina

[Nymann]

[list=1][*]1Александар Бородин „Из Средње Азије”;[*]Николај Римски-Корсаков „Шехерезада”;[*]Клод Дебиси „Море”.
[/list=1]

[SDJ]

da se prikljucim...

shvativsi s kim ili jos bolje s cim imam posla , dugo sam se bavio s i desifrirao poruke betovenovih simfonija, klavirskih koncerata i sonata, shvatio ko je betoven i bespogovorno, onako po instinktu ucinio ga djelom svoje svakodnevnice.. .
onda kada je uticaj poceo da popusta poceo sam da slusam njegove zicane kvartete, ahhhhhhhh... novo blago, posve neovisno od simfonija i svega ostalog.

pogodilo me kao grom, nisam dolazio sebi, nisam se smirio dok nisam propisno, ne iz opsesije vec iz nasusne potrebe, iskopao sve i jedan zicani kvartet koji je napisao. u pitanju je bozanska muzika, dubina kvarteta je zastrasujuca, betoven prodire u najfinije emocije[pogotovo u onim famoznim kasnim kvartetima] i raspolaze s njima, posjeduje ih, manipulise, jednostavno transmutira u muziku tako duhovnu da prevazilazi sve okvire klasifikovanja i , podsjeca na beskonacno, svjedoci o beskonacnom, spaja s beskonacnim.

sebicno ih iskoristavam za sopstvene potrebe. kao dusevna terapija, samo se smirim i pustim da djeluju. ne postoji umjetnicka kreacija, ne postoji napisano ista u muzici sto se nalazi na istoj frekvenciji s tim kvartetima: odisu s neuporedivom, krajnje specificnom snagom. slusati ih znaci odati se necemu neizrecivom, bez pogovora, kao zarobljen, kao da dolazis samom sebi, kao zapanjujuce saznanje da imas uvid u drugu dimenziju; neopisiv osjecaj...

inace, pisem ovo pod dejstvom: zicani quartet br.15 u A molu Opus 132, jedan od onih kasnih, vanzemaljskih...

[el_mariachi]

rezereksn

Postoje osobe koje bi mozda zeljele kupiti ili nabaviti nesto od klasike ali se ne sjecaju imena ili ne znaju kako sto zvuci.
Ako se ode na
ovu stranicu moze se naci dosta klasike koja se moze slusato na netu ali i skinuti na Vas PC. Postoje i objasnjenja pojmova koja se koriste u ovim svrhama. Pretrazivanje je jednostavno. Mora se uclaniti ali email adresa koju ispunjavate ne mora postojati. Bitno je jedino da je se sjecate kao log in + lozinka.
Na ovaj nacin mozete naci i vase omiljene pjesme/skladbe i napraviti vase osobne kompilacije.

[mimicro]

mrzim kompilacije klasicne glazbe
a jos vise mrzim "best of" nekog skladatelja (smash hits?)
pocenem se tresti kad to cujem

ti i ja bismo se onda dobro slagali!

Moj prijedlog za nas:
Sibelius- Violinski koncert in D op.47 (izvorna verzija 1903-04)

Slušam ga na CD Leonidas Kavakosa. Gore je još i standardna verzija (1905), koja je nešto kraća i manje dramatična.

Da li još neko izvodi ovu izvornu verziju?

Meni su najbolji od klasike koncerti za solo instrument i orkestar.
Koliko vidim ovdje se sluša samo Aranjuez.

Ima li još favorita među koncertima?

[Nymann]

Посебна улога је додељена енглеском рогу у "Облацима", првом ставу групе. Танки, двогласни контрапункт у трајним четвртинама представља позадину више но жалобних гестова енглескога рога. Исти мелодијски фрагмент ће више пута бити поновљен са веома мало измена или продужетака, и биће понекад прекинут коментарима хорне. Јак контраст против уздржане акордске позадине ће обезбедити пентатонски прелудијум писан за флауту и харфу. Ознака за темпо овде је "малодушно". Енглески рог ће се још једном огласити тек да би распршио пианисимо тремоло позадину флауте која још једном понавља своју мелодију. Тихо пулсирајући пицикато завршетак "Облака" пружа утисак "сиве агоније", како нам казује сам Дебиси.
О "Фестивалима" би се могло штошта рећи, али најбитније је следеће: изванредна је Дебисијева способност да наговести вулгарност и просташтво у контексту његовог изузетно префињеног света звукова.
Вокализирајући (тј. без тескта) женски хор је додат ансамблу у "Сиренама", последњем и најинспиративнијем од "Ноктурнâ". Не смете бити обманути понављањима и привидном једноставношћу "Сирена" – једноставност је требала да начини паралелу варљивом и невином шарму митских морских сирена – јер ово је дело велике истанчаности. Густа замршеност оркестралних ефеката којих има кроз цело дело, а који су написани у динамичкој ознаци пиано или пианисимо, је многе подсетила на технике најпознатијег оркестратора Мориса Равела. Дебисијеве методе, ипак су својствене само њему. Без изненађења музика се удаљава к мору, плутајући на ретким хармоницима двоје харфистâ.

[Mrwa]

Henryk Gorecki - Symphony Of Sorrowfull Songs
Dvorak - Symphony From The New World
Orff - Carmina Burana

[IlBo]

na ovom forumu teme idu tako brzo,ma ne moze se stici na sve!!!to bi trebalo zvucati kao pohvala!
muzika: mnogo je vec receno.al ipak evo(ma mislim,culi ste ih vec,al svejedno evo jos par koji nisu bas mala nocna muzika ili oda radosti-necu zato dodati bethovena kojeg izuzetno volim),i samo zato sto je ovo izuzetno bogato podrucje,i uvijek ima jos nesto da se doda:
Samuel Barbar: Adagio for strings
Paganini: Caprice za violinu, opus1,sve a narocito br24
Mendelsson: Koncert za violinu i orkestar u e-molu: opus64
Grieg: koncert zaklavir a-mol: opus16
melodije,opus33,br2 proljece
Rahmanjinov: osim onog koncera br2 iz shine,ima i songs,opus 34,takode cini mi se da je u shine(a kazu da je onaj kakosezove...glavni lik,pijanista,...helpgod ,u stvari poprilcno los pijanista danas,i da ga izvlace ludilo i film)
Jules Massenot:Meditation,Prelude for Organ-meditacije.
Barrios: Katedrala
Bokerini:kvintet za 2 violine,viole itd u e-molu,br3
Brahms:madarski lesovi 21 za klavir u4 rukebr1 g mol(vec i previse poznato,al eto).bas sam udarila o romantici.(a koj li mi je ono omisljeni instrument.let me see;zice,violina,violina,viola,cello....)

Puccini:Tosca;e Lucevan te stelle
album20 great violinists plays 20 masterpeces,da izludim muza,koji voli cist zvuk,a ovo je sa gramofonskih snimaka,s nostalgijom preneseno na cd
ima jedna lijepa i meni vrlo posebnu video kaseta,koja uspjesno kombinuje muziku sa animacijom,Opera Imaginaire,kojom je izuzev nas bio odusevljen i nas sin kad je bio beba.bio bi u drugoj sobi,i ja bih pustila tu kasetu,ma sekundu kasnije bi se dorolao u hodaljci(imamo to i snimljeno) i zinuo u ekran,i ne bi se pomjerio 10 minuta.ali izuzev malo karmen i mdm butterfly slusa covjek samo tenore.a pocelo je ako sto je s nekih 4,5 mjeseci cuo operu na tv-u,moja mama ga je drzala,i poceo sasvim ozbiljno da zavija i pjeva jedno 5 minuta.eh,to su oni blistavi zivotni momenti.nas 3 posmatraca smo pozabadali glave u jastuke,da ne prekidamo nastup smijehom.:klap: i danas voli i tu kasetu,i operu,i njegova omiljena pjesma je iz Leoncavallo-va :Pagliacci.
sorry,zvucim konfuzno,ali sam malo umorna,i nemam puno vremena,a ni linkova da kopiram,a ovo pisanje je bas potrajalo.
i da,bila sam odusevljena jer sam na naxos artistima nasla jednog svog poznanika i druga(divan mladi covjek,vrijedan svakog uspjeha i srece u zivotu),Dejana Ivanovica.

[peonija]

Nymann kaže:
Može li mi neko reći kako su u Hrvatskoj organizirane glazbene škole? Imate li neku dobru knjigu o klasičnoj glazbi za preporuku?

Osnovna glazbena škola traje 6 godina, srednja 4 godine i poslije toga glazbena akademija ako uspiješ. Istodobno moraš pohađati redovnu osnovnu školu i neku srednju školu. Kad sam ja išla u osnovnu glazbenu sve se plaćalo privatno. Dalje na žalost nisam uspjela, valjda nisam bila dovoljno uporna jer je trebalo putovati u Zagreb. Knjige možeš lako naći u svakoj većoj gradskoj knjižnici ili u antikvarijatima ili knjižarama.

[peonija]

Carmen je opera kojoj nema premca!
A to što je Mozart skladao za svoga kratkoga života nitko ne može ponoviti.

[-=zErO-oNe=-]

Puno je toga sto volim, pokusat cu spomenuti neke kompozitore i izvodjace, cija vecina djela je odlicna.

Astor Piazzolla, tango podignut na poseban nivo,sjetne kompozicije, u izvedbama Gidon Kramera je odlican, klasicni stil.Komponirao je za bandoneon, transkripcije uradjene za mnoge instrumente, naj izvodjeniji kompozitor u zadnjih 50 godina.Sam je izvodio svoja djela i ta su naravno odlicna za cuti, ali su cesto u jazz stilu.Sto nije mana.

Leo Brouwer, klasicna gitara, modernist, posebno nesto.Ima mnogo dobrih izvedbi.El decameron negro je jako dobar komad.

Stepan Rak, temptation of renesance u izvedbi Vladimira Mikulke.

Manuel Ponce, u izvedbi Gerard Abiton, Variations et fugue sur Folias de Espana, tres canciones populares Mexicanas.

Goran Listes kao izvodjac, Sergio i Odair Assad i ima ih jos puno, javim se opet.