evo čitam vaše postove iiii shvatim, nisam samaaaaa!!! imam sina od 3ipol godine i bebicu skoro mjesec dana, eeee sad!!!... Od kada sam bila došla iz rodilišta, mali više nije ono djete koje sam ostavila kada sam išla u rodilište
sve se promjenilo... Dere se po kući konstantno, trči, skače, doslovno divlja, kada dojim govori mi da bebi ne dajem papati, te on bi tada konstantno nešto dok ja imam bebu u rukama, jedan dan otišao je u wc i popiškio cijeli wc, kada sam ga pitala zašto je to napravio, rekao je da mu je pobjeglo, ok... nakon koji sat išao je kakati.... eee daaa ali di se pokakao??? u tuš kabinu... ja sam odljepila, pitam ga smireno, pa zašto si to napravio, rekao je da nezna i počeo plakati. Nisam ga vikala, jer mi je sve jasno... to sam sve očistila i zatvorila se u sobu plakati, jer sam se osječala jadno, kao da sam loša majka, kao da ga sada ja zapostavljam, vjerovatno me peru još hormoni od poroda. I ja sam sva rastrgana sa emocijama, sve je nekako drukčije, pa naravno da je drukčije!!! Kada bi beba spavala, nisam se ja odmarala kako bi i trebala, več sam se mazila sa sinom ili crtala ili čitala priče... ali... ni to mu nije dovoljno, bilo. Sada je bolja situacija, nije još idealna, ali tješi me da ide na bolje, znam da če to sve proči.... i vjerovatno opet doči ta ljubomora kada beba malo poraste, pa če opet bit bolje i tako dok malo ne odrastu.
Linearni mod
