Lijenost, glupost, bahatost, usporenost i sl...

[Ruralna]

Rostilj-peka kaže:

Znači kad nema provizije nitko te ne jebe ni 0,2%. Dobro došli u Hrvatsku

Pa ni u Lesnini ni u Emezeti me ne salijeću i to mi je skroz ok, volim razgledati u miru, a onda kad suzim izbor i tražim više informacija za konkretne stvari, potražim prodavače po odjelu. Imam dobra iskustva s obje trgovine.

[Rostilj-peka]

Ruralna kaže:

Pa ni u Lesnini ni u Emezeti me ne salijeću i to mi je skroz ok, volim razgledati u miru, a onda kad suzim izbor i tražim više informacija za konkretne stvari, potražim prodavače po odjelu. Imam dobra iskustva s obje trgovine.

Ljudi... jer možete napraviti razliku...

1. Prodavač koji te ne doživljava, čak te ni ne pozdravi, sve dok mu ti prvi ne pristupiš
2. Prodavač koji te pozdravi, uljudno pita dali što može pomoći i onda kako sam već opisao.
3. Prodavač koji vas gnjavi i salječe... i na ovoj temi i na jednoj drugoj ispada da postoje samo prodavači pod br. 1. i 3.... a bome nije tako.

Svi skupa se možemo složiti da bi svi prodavači trebali biti pod br 2. jer čak ako i želiš u miru nešto pogledati taj prodavač će te pozdraviti, pitati i kad mu kažeš "ako ću vas trebati...". Nije li to bolje od onih koji ne kažu čak ni dobar dan i ponašaju se kao da te nema...
Sorry to je ne poštovanje kupca i bazična ne kultura...

Nadalje, mislite da je imalo profesionalno da se tri prodavača hihoću i gluparaju (doslovno) na 5 metara od mene koji sam pokušavam razvući neki stol, i ne ide mi baš i lik mi pomogne tek kad ga direktno pitam... sorry, ne možete mi reći da je to OK.
Je, ako su to tri srednjoškolca koji tamo obavljaju praksu (ni tad nije OK ali da je to ne bi o emmezeti ni slova napisao) ali nisu bili, nego 3 klipana od sigurno 25 +

Što god i kako god mi doživljavali kupnju kao takvu i bez obzira što bilo tko od nas očekuje od prodavača naprosto NE MOŽEŠ dozvoliti da ti se kupci 20 min. šeću po prostoru a dvoje prodavača besposleno stoje i ne kažu čak ni dobar dan. To je fakat ne dopustivo...

[Ruralna]

Ne očekujem da me se pozdravlja po odjelima u tim trgovinama od zilijun metara kvadratnih. Druga je stvar neki manji dućan.

[Rostilj-peka]

Ne očekuješ od prodavača, kad prođeš na dva metra od njega, a on ne radi ništa (osim ako je trkeljanje s drugim prodavačem "nešto" ), u prostoru u tom trenutku nema niti jedan drugi kupac da ti likovi ne kažu ni dobar dan?

Sorry, ja to bome očekujem, a još i više od toga očekujem da mi uskoči kad pokušavam razvući stol i ne ide mi... jer ga ja moram pitati za pomoć a stoji 5 metara od mene... ali, jebi ga, zaboravih... bio je zauzet trkeljanjem i hihotanjem i nije vidio što radim

Vi stvarno mislite da su to prodavači koji kupcima "daju zraka" ili pak ne odgovorni i ne zainteresirani likovi koje bi ja sprašio da metu okoliš prodavaonice barem 3 mjeseca u kojima će imati dovoljno vremena da shvate di su zajebali...

[Ruralna]

Šta ja znam, nemam očekivanja da mi se potplaćeni prodavači klanjaju kad uđem u dućan. Uostalom ti ljudi imaju hrpu posla koji nama kao kupcima nisu vidljivi i ne shvaćam kao osobnu tragediju ako me u velikom centru s hrpetinom ljudi nitko ne pozdravi.

[Rostilj-peka]

Uh... fakat više nemam snage ali ajde... da malo raščlanimo tvoj post.

1. Potplaćeni prodavači. Jesam im ja kriv što su potplačeni? Hoće li takvim pristupom ikad biti bolje plaćeni? Da se mene pita ne bi bili potplaćeni bili bi ne zaposleni. Jebo me pas...

2. Dobar dan i mogu li kako pomoći tebi znači klanjati se

3. Hrpa posla je gluparati se sa kolegama i ne obraćati pažnju na kupce. To je posao?

4. Hrpa ljudi... pa u cijeloj emmezeti je u tom trenutku bilo valjda 15 kupaca a na konkretnim odjelima o kojima pišem niti jednog jedinog. Stoga sorry... ne vidim zašto ih braniš a vidim da baš ne čitaš što pišem jer sam sve navedeno rekao već više puta...
Stoga sorry ali to što si napisala nema blage veze sa stvarnim stanjem.

[Ruralna]

Pa ja pišem o svom doživljaju tih trgovina, ne pokušavam tebe uvjeriti u suprotno niti čerečim na proste faktore tvoju posjetu dotičnoj trgovini tog dana

[Rostilj-peka]

Ruralna kaže:

Šta ja znam, nemam očekivanja da mi se potplaćeni prodavači klanjaju kad uđem u dućan. Uostalom ti ljudi imaju hrpu posla koji nama kao kupcima nisu vidljivi i ne shvaćam kao osobnu tragediju ako me u velikom centru s hrpetinom ljudi nitko ne pozdravi.

Ne, ovim postom ti ne govoriš o svojim iskustvima već se referiraš na moje iskustvo i o njemu govoriš potežući paralele s nekim svojim iskustvima a parelela naprosto nema , što je itekako dobro vidljivo ili to ili se fakat ne znaš izražavati ili pak radiš u emmezeti

[Ruralna]

Da, raskrinkao si me. Ja sam bila u toj grupici ljudi koji su se zafrkavali taj dan na poslu.

[GlupiNick]

Rostilj-peka kaže:

Ljudi... jer možete napraviti razliku...

1. Prodavač koji te ne doživljava, čak te ni ne pozdravi, sve dok mu ti prvi ne pristupiš
2. Prodavač koji te pozdravi, uljudno pita dali što može pomoći i onda kako sam već opisao.
3. Prodavač koji vas gnjavi i salječe... i na ovoj temi i na jednoj drugoj ispada da postoje samo prodavači pod br. 1. i 3.... a bome nije tako.

Svi skupa se možemo složiti da bi svi prodavači trebali biti pod br 2. jer čak ako i želiš u miru nešto pogledati taj prodavač će te pozdraviti, pitati i kad mu kažeš "ako ću vas trebati...".

Na boldano... Većini ljudi odgovara takav pristup, no ne svima. Neki od odgovora koje sam čuo na pristup 2 koji mi padaju na pamet (iz moje karijere):
"Šta ne mogu u miru pogledat da me nitko ne je**?!"
"Ne možete vi meni pomoći"
"Daj mi 100 eura"
"Klekni..." (takav odgovor je kolegica dobila)
"Da te trebam, pozvao bih te"

Ili tip ljudi koji još nije ni ušao, a već pičkara tipa "šta mi nitko neće pomoći, stojim tu već pola sata".... Nda...

Tako da ne, ne odgovara svima.

[Rostilj-peka]

Ništa na ovome svijetu ne odgovara baš svima ali ako odgovara većini onda tako treba postupati...
Kako i rekoh radio sam u prodaji neposredno s ljudima i izrazito rijetko sam doživio da takav pristup nekome smeta.
Mislim neš ti smetnje...
-Dobar dan, jer mogu kako pomoći?
-Ne.

I sve super i sve 5.

[Gilda.]

Kao prvo "dobar dan jel mogu pomoći" ili "mogu li pomoći"
Kao drugo sto puta sam doživjela da me pozdrave baš u emmezeti, a sto puta da nisu.
Ali to od njih u robnoj kući ne očekujem. Dapače obraćanje traži odgovor a to mi se ponakad u takvom tipu dućana fakat ne da.
Često hodam od ulaza preko cijele robne kuće do odjela koji je pri izlazu jer prije toga ništa ne trebam ali pogledam tu i tamo nešto usput i taman mi treba da me svatko pozdravi usput i pita trebam li pomoć.
Ukoliko su na raspolaganju kad im se obratiš nema problema.
Zahtjevanje za "mogu li vam pomoći" je zbog tvog osjećaja.
Jer nema razlike između "mogu li vam pomoći - ne hvala, prvo ću razgledati" i čekanja sa strane i pomoći kad je zatražiš.
Sve drugo je tvoja potreba za važnosti.
Da nisu htjeli pomoći kad si zatražio pomoć, još bi i razumjela. Ovako si samo čangrizav

[Rostilj-peka]

Ok, dal sam čangrizav kad pokušavam razvući stol, ne ide mi, a 3 "djelatnika" stoje na 5 metara od mene i gluparaju se? Jer to usluga na visini? Jer moje očekivanje da vide što im kupci rade i ulete i bez direktnog zahtjeva, barem u tom konkretnom slučaju, čangrizavost? Dobivanje na važnosti? Ajd, baš me zanima...

Važnost... daj molim te. Da meni u firmu uleti netko ko, sasvim očito, želi potrošiti 10 000 + kn barem bi dobio "Dobar dan". Očekivanje pozdrava je čangrizavost i moj neki osjećaj važnosti
Pa "dobar dan" dobijem kad odem kupiti mlijeko za 6 kn u konzum a ne dobijem u emmezeti kad gledam frižidere za 5000 kn.
To je nedostatak kulture i totalna ne profesionalnost.

Fakat ne kužim zašto branite lijenost i loš pristup kupcima? Sad ja ispadam čangrizava osoba koja traži pažnju i važnost jer sam, zamisli, usudio se drznuti i napisati lošu kritiku o "djelatnicima" koji mole boga da im se ne obratiš i koje zaboli ona stvar što im se događa po salonu...

Više od 2 godine sam i ja radio u prodaji i nikad mi se nije desilo da barem ne pozdravim kupca, NIKAD, jer ja sam tamo bio zbog njega, da mu prodam proizvod i ponudim neku razinu usluge. I nikad mi nije bilo teško biti pristojan, nasmijan i uslužan pa čak kad bi nekog najrađe sterao u onu stvar, kad sam imao privatnih problema preko glave i sl.

Kako i rekoh... da je bila gužva, da sam na odjelu bio 2 minute, da je osoblje bilo jako zaposleno sve 5. Ovih postova nikad ne bi ni bilo... ali nije bilo tako. U salonu nikog, djelatnici stoje s rukama u đepovima i zbijaju šale a ja sam razvlačim stol pa nakon toga 20 minuta otvaram frižidere, čitam specifikacije perilica i uspoređujem cijene ploča za kuhanje i pečnica a oni prekrižili ruke i nešto si pričaju, i na kraju balade oni su ti koji se ponašaju kako se i treba ponašati a ja čangrizavac koji traži pažnju

[number 19]

stvar je jednostavna

mala trgovina = pažnja svima
velika trgovina = pažnja na zahtjev

meni ne smeta ako me pitaju mogu li mi pomoći ili ako mi priđu i daju savjet. Ali kakvih sam se bolesnika, još najžalosnije s djecom, nagledao kao kupac koji ne vidi ni 1% onoga što protutnji svakodnevno kroz dućan u potpunosti razumijem da trgovci samoinicijativno ne pristupaju kupcima.

[aljehin]

Vidiš Roštilj, i ja sam među onim kupcima koji se ne libe tražiti pomoć i ne vole da se "navaljuje" na njih.

--

Nedavno bijah u jednom restiću (gazda ima 6 komada po gradu), ne prvi put, i nekako mi je pretjerana ljubaznost (na granici iritacije) konobara bila čudna, previše pitanja jel dobro u jednom obroku, poput nesigurne žene u procesu dejta.
Nakon jela uputio nas je na formular za ocjenjivanje i moj kolega je pokrižao sve petice iako je klopa bila najviše četvorka, cijene također.

Konobar je pobijedio.
Mislim da treba pisati kritike ako si nezadovoljan jer s time pomažeš pružaocu usluge da dostigne konkurentnost.

[Angry Bird.]

GlupiNick kaže:

Na boldano... Većini ljudi odgovara takav pristup, no ne svima. Neki od odgovora koje sam čuo na pristup 2 koji mi padaju na pamet (iz moje karijere):
"Šta ne mogu u miru pogledat da me nitko ne je**?!"
"Ne možete vi meni pomoći"
"Daj mi 100 eura"
"Klekni..." (takav odgovor je kolegica dobila)
"Da te trebam, pozvao bih te"

uh, ovo je fakat ružno
ali ja sam na strani onih koji ipak žele malo više pažnje u tako velikim dućanima. pogotovo u tako velikim dućanima. oke, ja idem na takva mjesta ne razgledavati nego tražiti nešto određeno, nešto što sam već odlučila da mi treba i da ću kupiti ali još ne znam koji model. pa mi treba pomoć. pomoć bi dobrodošla. pa me malko frustrira kad hodam pola sata po dućanu tražeći zaposlenika.
i ne kužim zašto to tako mora biti.
oke, ja da vidim njih troje kak se cerekaju dok meni treba pomoć, prišla bih i rekla što trebam. mislim da su zato tu i da ako im je već politika da ne uletavaju e da ne bi smetali, tu su da bih im se ja mogla obratiti.
ali kad baš nigdje nema nikoga, to ne kužim. a događa mi se, skoro svaki put u tim velikim dućanima.

[MMachéte]

Ja recimo vise volim da me se nista ne pita dok ja ne pitam.Time ne zamaramo prodavaca dok nemamo konkretnih pitanja, imavise vremena za ljude koji eksuli zele nesto pitati.

Naravno da nije ok da se grupica djelatnika smijulji i da potencijalne stranke to gledaju, al po meni uopce nije problem u tome sto mu oni nisu samoinicijativno skocili pomoci,ko zna netko bi se uvrijedio "kaj vi mislite da ja nemogu sam=!=!", vise je problem utome sto takve grupice djelatnika odbijaju potencijalne kupce da uopce ista pitaju, boje se remetiti taj skup, tu grupu.

[Ruralna]

aljehin kaže:

--

Nedavno bijah u jednom restiću (gazda ima 6 komada po gradu), ne prvi put, i nekako mi je pretjerana ljubaznost (na granici iritacije) konobara bila čudna, previše pitanja jel dobro u jednom obroku, poput nesigurne žene u procesu dejta.

Isuse kako ovo meni zna ići na živce ako su baš jako napasni, ali svejedno nikad ne kažem ništa loše, ono, je dobro je, samo me pusti na miru