Kad djeca skrbe o svojim roditeljima....

[vlovrec]

onda ti nema pomoći nego čim prije naći posao, bilo koji, samo da si većinu dana zauzet. prodaj osiguranja, bilo šta, pa možeš i muljati da ideš na razgovore ili nešto u tom stilu. i onda te nema doma, pa ne moraš imati brigu s njima. nakon 2,3,7,9 dana kad se mama bude morala nekako drugačije snaći onda će i ona potezati pitanje kako i šta dalje

po meni nikako nije tvoja dužnost brinuti se o njima, to je dužnost njihove djece. druga stvar da ti to želiš, ili ti je plaćeno pa ajde bar imaš zadovoljštinu.

[limun-limunada]

Da, ustvari ja imam određenu "moć" koju ne iskorištavam niti ističem. A to je da ne mogu ni prdnuti (pardon) bez mene ako im išta treba - na selu smo, dakle, ovisimo za sve o prijevozu. Mom. Jer sam jedini vozač doma. Doduše, roditelji sad kad nemam posao financiraju auto, ali opet - ja sam rekao da ga ne moramo registrirati, snaći ću se i bez, postoji javni prijevoz. Za mene, za njih je nemoguće doći do njega.

Ja nastojim biti čim manje doma, volontiram i tako, no kako ne radim, vrtim se ukrug sa "kamo sad ideš, nije kao da ideš na posao, pomogni mi oko xxxxxxxx (dovrši rečenicu). Naravno da tražim posao (zaradim ja i ovako nešto sa strane), kad-tad će mi uspjeti. I znam da će zvučati ružno, ali valjda baš kad se zaposlim će se mojima sve lijepo pošlihtati, pa sam opet ništkoristi. Ali onda neće biti bitno.

Neka, nek se izživljavaju, ni moji roditelji ne postaju sve mlađi i sve je veća vjerojatnost da će me sve više i oni trebati, ionako moja ostala braća imaju svoje obitelji.

Samo da se maknem od doma čim prije, muka mi je već.

P.S. Evo, vidim da ima djed prekosutra neki pregled - bez brige, nevažan je, oftalmolog, big deal, pa naravno da dobro ne vidi u tim godinama...- mislim da ću taj dan imati iznenadan poziv na razgovor za posao i otići u kino .

[chocolatecookie]

Mislim da nemaš baš puno opcija na raspolaganju, nažalost. Sve one dobre predložene stvari (da sva djeca sufinanciraju dom, prodaja nekretnine) u tvojoj situaciji ne pomažu jer se ne radi o tvojim roditeljima i ti nemaš pravo glasa. S obzirom na to da si nezaposlen, vjerojatno živiš i jedeš besplatno, i nemaš baš kud. To nije baš situacija za bahatit se.

Vjerujem da je tvojoj maci teško, ali ako ona ne želi urediti situaciju da bude poštena i za nju lakša, nego ostati u nepoštenoj situaciji i prebaciti je na tvoja leđa, to bi trebao biti samo njen problem. S obzirom na to da nit možeš po cijele dane izbivati zbog posla i doprinositi kućanstvu financijski, niti možeš odseliti, nažalost je i tvoj problem.

Nadam se, ne zadugo.

[limun-limunada]

Čokoladna u svom stilu .

Pa vidiš, ne slažem se. @vlovrec mi je dala misliti i već sam nakon toga primijenio novi "režim". Što se dogodilo? Ništa. I dalje ništa ne vrijedim, ona i dalje psuje i baca stvari na mene, a nisam morao nikome brisati guzicu (pardon, ali ustvari je doslovno tako), tako da...samo luđak radi uvijek isto očekujući drugačiji rezultat, ili?

Ok, ozbiljno, znam da misliš da me mogu, ako žele, izbaciti iz kuće. ALi iz razloga koje ne bi navodio, ja znam da to ne mogu i neće napraviti. Dakle, ništa ne gubim ako prestanem biti sluga - osim naravno, za hitne slučajeve.

[chocolatecookie]

limun-limunada kaže:

ALi iz razloga koje ne bi navodio, ja znam da to ne mogu i neće napraviti.

Onda slušalice u uši i štipaljku na kurac da te što više boli, i sretno.

[Death-of-Art]

limun-limunada kaže:

Tražio sam neku temu da ne otvaram novu, pa evo. Ako nije u redu, nek se obriše/premjesti.

Mene zanima što ćete reći na slijedeće:
1. dvoje staraca od skoro 90 godina
2. imaju 5 djece, ali samo jedno živi blizu njih, ostali su drugdje po Hrvatskoj, i dolaze eventualno 1x godišnje u posjet na par dana
3. to jedno se već 10 godina brine o njima u vidu svakodnevnog višekratnog posjećivanja, pa je to počelo onda već biti i pomaganje oko veša, čišćenja, sad je jedno u krevetu već neko vrijeme, jedva ode do wc-a, a drugo je recimo pokretno, ali kako je dementno, isto nije od koristi ovom nepokretnom - uglavnom, nikako ne mogu preživjeti sad više bez tuđe pomoći
4. to "dijete" isto ima djecu koja uskaču tako da razvažaju po doktorima, isto čiste, skuhaju i sl.
5. i druga "djeca" imaju djecu ali i ona su po Hrvatskoj, nisu u blizini, a i imaju već svoje obitelji i dolaze jednom u 5-10 godina.

Ja sam jedno od troje te djece iz točke 4. I jedini sam trenutno doma sa mojima, jer sam ostao bez posla, moja braća su u blizini, ali su ipak odselili. I dalje pomažu, ali jako rijetko. A sad kako su ovi starci u krevetu, sve je nekako na mojoj majci, a ona pak već očekuje da i perem djeda. Ja to niti ne mogu, gadi mi se (osuđujte me ako želite, ali tako je) - ali i ne želim! I ovako mi je dosta da me godinama ganjaju za razne hirove, da im kosim, čistim i ne znam što, sad još da im i stražnjicu brišem i perem?! Majka isto nije više zdrava i ustvari je njeno nekako geslo "pa, doma si, na teret si nam, i nemaš obitelj, na tebi je da radiš sve što treba". Ja sam joj rekao neka se braća dogovore, nek se ili "zmeću" za dom oboma od staraca ili nek im plaćaju kućnu njegu ili slično. Btw. jesam rekao da ja od toga kaj ih "dvorim" nemam ništa? Baš ništa? Niti neću imati, nakon smrti kuća i sve ide na jednake dijelovi svoj njihovoj djeci. A i da imam nešto - ne bi to radio zbog toga, ne treba mi ništa, samo da me se ostavi na miru.

Razmišljanja?

Iz moje percepcije "obitelji" si sebičan.
Upravo u takvu obitelj sam ja upala kad sam se udala i dan danas nakon 6 godina braka ne razumijem tako hladne odnose.

Obitelj iz koje ja dolazim funkcionira po principu da se onome kome je pomoć potrebna uskače u pomoć.

Moj ujak i moja mama su do zadnjeg dana brinuli o svojoj majci, mojoj baki. Pričaš o gadljivosti pranja guzice. Je. Gadno je. Pričala mi je mama kako joj je ujak jednom prilikom rekao koliko mu je teško prati materi spolni organ, ali se nadovezao .... "Perem ono iz čega smo izašli."... "Moramo. Tko nas pita."...
Tvoja se mama žali. Neka se žali. Obavlja posao. Može se izjadati valjda. Poslušaj je. Shvati je. Pokaži razumijevanje.

Svega sam se u životu naslušala pa tako i priču o mojoj drugoj babi (tatina mama) koja je prije 30 godina umrla od Parkinsonove bolesti. Stric... Jedan od njezinih sinova... Držali su je u govnima.
Preuzeli su je moja mama i moj tata da žena umre dostojanstveno.
Nisu trebali. Ali jesu. Jer ljudi tako to rade.

Ja kao kćer ne bih mogla dozvoliti da mi mama jednog dana umire sama u nekom staračkom domu niti da crkava u svom izmetu.

Čak niti svom svekru i svekrvi koliko god me mrzili, prezirali i davali mi danas to do znanja... Ne mogu im niti neću uskratiti elementarnu humanost.

Kao roditelj ne očekujem od svog sina da skrbi o meni kad ostarim.
Ali bude li mu svejedno u kakvim uvjetima živim...zapitat ću se kakvo sam to dijete odgojila i zašto nisam uspjela napraviti čovjeka od njega.

Radije drkaš po cijele dane nego da pomogneš. Kažeš da ne moraš i da to nije tvoja dužnost.
Ne moraju ni tvoji roditelji tebi pružati krov nad glavom pa ti ga pružaju iako ne moraju. Jer ljudi tako rade.

Ne radi se ovdje uopće o mladosti starosti niti o skrbi za naše pretke.
Radi se o humanosti.

Neki ljudi volontiraju po domovima za djecu, starce, bolesne... Ne moraju, ali čine to. Jer ljudi tako rade.

Ovo je samo moje mišljenje. U mom kozmosu nema mjesta za ljude poput tebe. Osim kad se tebi, ne daj bože, dogodi nešto da ne možeš sam ustati iz kreveta. Da meni dođeš pod ruke, brinula bih o tvom dostojanstvu ne pitajući se tko si, što si i kakav si. Jer ljudi tako rade.

Sigurna sam da ti je život vrlo ispunjen. Uživaj dok imaš mater koja te po guzici gladi.
Samo pazi... Svi mi na tu finu guzicu kad tad padnemo.

[kikiriki23]

Mimo svega reci cu ti da imate pravo jednom tjedno da vam dolazi netko, okupaju starije i pomognu što treba. Imate pravo i na prijevoz hitnom na preglede, znam slucaj gdje su 2auta ispred kuce i hitna vozi.

[Afro Dita]

Da mi je baka toliko bolesna da ju treba prati, naravno da bih ju prala. Volim ju, jedina baka koju imam je. Pa mada mi često zna ići na živce.

[Vida36]

U slicnoj sam situaciji, doduse mene nitko ne tjera da nesto radim, ali sasvim mi je normalno da uskocim kada treba.
Baka i djed od skoro 90 godina zive s nama, uskacu i drugi unuci i djeca, ali vecinu odradim bas ja.
Moji nisu nepokretni pa mi je utoliko lakse, ali bilo je i raznih bolesti i kriza kada je bilo malo teze. Prala sam ih, mijenjala katetere i sl., nije nesto za pozeljeti, ali ni nesto od cega bi trebalo toliko zazirati.
Mi smo inace obiteljski jako povezani, svatko svakome uskoci kada treba, ne zato sto mora vec zato sto zeli i sve drugo mi je apsolutno nezamislivo.

[Anja]

Moja baka kad je pala na postelju i kad je se tesko razbolila i kad nije mogla hodati vise ni 5 metara . Mi smo joj narucivali doktora da dolazi kuci da je pregleda i propise lijekove .Bilo je tesko ali brinuli smo se za nju ,ona bi davno umrla da nije bilo nas da joj pomognemo.
Moja je baka bila zafrkant , dala nam je svima nadimke i znala nam je svasta opsovat kad ju uzmu muke ili kad ju ne poslusamo ,ali svejedno brinuli smo se za nju.

Presvlacili ju , prali ju, kupovali joj voce, razne sokove ,narance,kruske,sve smo joj kupovali sto je ona volila i zahtijevala . Sijecam se kad je umrla dzaba sve nje vise nema.

Zato pomozite svojima kad padnu na postelju , znam da je tesko ali oni jadni nemogu da se brinu za sebe , i nemojte da vam bude tesko pomoci svojoj materi ili baki , caci ili dedi .

[Splićankaa]

Moja baka je zivjela s nama doduse bila je samo zaboravljiva, cuvala me kao djete i bas mi je super bilo to.
Inace je ona bila jako skromna zena i nije nikad bila na teret mojima. Da se nju pitalo ona bi i na selu ostala, ali kako je bila stara mojima je bilo glupo da sama bude u kuci pa je bila s nama.

Druga baba je jos vitalna+dida...
To je od mame mama.. Oni zive na selu. Medutim ona psiholoski je jos vezana za moju mamu i one svaki dan razgovaraju na telefon
Baba je u situaciji da brine o sebi i cak posalje i nama seoske hrane- tako da moja mama- moja baba nemaju zamjenjenu ulogu..

Mama brine o meni kuha,pere i slicno.
No, ja doprinosim financijski kucanstvu vise- jebiga kad je takva situacija.
Tako da financijski vise ja vodim konce oko svega....

- Mamu ne bih u dom iz razloga sto moja mama nije bas drustveni tip osobe i patrijarhalno je odgojeno, mislim da bi nju to pogadalo uzasno.
Nekako mi je bolja opcija ukoliko ne budem u mogucnosti ja da nekom platim da skrbi o njoj, njegovateljicu i slicno ali da ona ima svoj komod u stanu u kojem je zivjela cijeli svoj zivot.

- Za sebe hmm neznam.. Prilagodila bih se situaciji..

-Ne smatram da su domovi losi, jer ljudi se lakse snadju medju ljudima svoje dobne skupine..
Imaju zajednicke teme i slicno.
Jedino mi nije u redu da unuci i djeca ne posjecuju te starce.
Npr ako i odvedu starce u dom pa bilo bi korektno cut ce sa starcima preko telefona i doc ih posjetiti...

[pikuli]

Anja kaže:

Zato pomozite svojima kad padnu na postelju , znam da je tesko ali oni jadni nemogu da se brinu za sebe , i nemojte da vam bude tesko pomoci svojoj materi ili baki , caci ili dedi .

lako tako reći iz pozicije u kojoj si ti bila.

kad je moja baka pala u krevet, otišla je skroz i sa glavom. ne bi svaki put prepoznala ni kćer jedinicu, pokušavala je ustati iz kreveta, dnevni i noćni ritam su joj bili 1,5-2 sata sna, sat vremena budnosti. briga za nju je bila poput brige za novorođenče, a to svakako nije nešto što može odraditi žena od preko 60 godina. trudila se pola godine i dva puta završila u stanju pred moždani udar gdje je odbila hospitalizaciju zbog stare majke. naravno da ju je preselila u dom i svakodnevno posjećivala.

[margarer]

Pozdrav!

Već duže vrijeme, muku mučim u vezi sa mojom mamom.
Ona živi u Zg, i stara je 85. Do sad joj je išlo dobro, sama je u svojoj kućici i zadovoljna je. Ali sad nastaju polako problemi sa zdravljem i morat ćemo uskoro nešto promijeniti.
Imam valjda dvije opcije, da uzmem mamu k sebi, ja živim u drugoj državi, Sloveniji. I to bi napravila, ali se brinem kako sa zdravstvom, penzijom, šta sa tom našom starom kućom?
Milijun pitanja se mi mota, ili da ja na par mjeseci dođem k mami , pa malo doma, pa k mami. Treća opcija, neka žena koja bi dolazila, ali....mama ne vjeruje strancima i vjerujem da bi ju stjerala, ako nešto ne bi bilo, kak se njoj čini.
U dom ne bi išla, tak da se je ni ne usuđujem pitati.

Evo, čisto onak informativno, bi voljela neka tuđa mišljenja o tom.

Hvala

[pikuli]

što prije razgovaraj s mamom.

ni moja nona nije htjela izvan svoje kuće, no kad je zapala u apatiju, premalo jela, cijeli dan prespavala, zanemarila higijenu, a nekad je bila ultra čistunica, mama ju je uzela k sebi. na silu, jer nona nije htjela u dom i nije htjela nikog da joj se vrzma po kući. onda se mama razbolila jer je brinula o starici čije se stanje pogoršlao pa ju je dala u dom, a nona je pristala - mama ju je previše gnjavila, razbuđivala, očekivala od nje da živi. nekim čudom, ili su antidepresivi, u domu je bolje jela i sporije kopnila.

hoću reći, treba djelovati što ranije, dok se stanje na zakomplicira, a u toj dobi se promjene događaju jako brzo.

što se zdravstvenog tiče, zovi slovensko zdravstveno i pitaj. staru kuću pod ključ. tako su je napravila i moja mama, jest da je imala dvije provale uz krađu plinskih boca. noninu mačku je pustila tamo i obilazila je dva put dnevno do njene smrti. ako je kuća na dobroj lokaciji, može se iznajmiti (naša je, ali mama mi nije najrazumnija po tom pitanju pa je kuća desetljeće prazna)
penziju prebacite na račun, ostat će joj ista, gdje god živjela.

[margarer]

pikuli kaže:

što prije razgovaraj s mamom.

ni moja nona nije htjela izvan svoje kuće, no kad je zapala u apatiju, premalo jela, cijeli dan prespavala, zanemarila higijenu, a nekad je bila ultra čistunica, mama ju je uzela k sebi. na silu, jer nona nije htjela u dom i nije htjela nikog da joj se vrzma po kući. onda se mama razbolila jer je brinula o starici čije se stanje pogoršlao pa ju je dala u dom, a nona je pristala - mama ju je previše gnjavila, razbuđivala, očekivala od nje da živi. nekim čudom, ili su antidepresivi, u domu je bolje jela i sporije kopnila.

hoću reći, treba djelovati što ranije, dok se stanje na zakomplicira, a u toj dobi se promjene događaju jako brzo.

što se zdravstvenog tiče, zovi slovensko zdravstveno i pitaj. staru kuću pod ključ. tako su je napravila i moja mama, jest da je imala dvije provale uz krađu plinskih boca. noninu mačku je pustila tamo i obilazila je dva put dnevno do njene smrti. ako je kuća na dobroj lokaciji, može se iznajmiti (naša je, ali mama mi nije najrazumnija po tom pitanju pa je kuća desetljeće prazna)
penziju prebacite na račun, ostat će joj ista, gdje god živjela.

Hvala, to mi je falilo, odlučnost. Istina, tak je s mojom mamom. I da, u par mjeseci se mi čini da je propala dosta.

Ja sam uvijek nekak čekala, da se sama odluči, ali sad se mi čini izgubljena. I neću više čekati

[forumnickxy]

https://podravski.hr/bizaran-slucaj-...donio-presudu/