Kako ste zamišljale porod, a kako ste rodile?

[tequila]

citam neke od odgovora i mislim se blago vama sto je proslo super
meni nazalost nije sve bilo u najboljem redu
plan je bio da se porodim kod kuce (kao vecina ovdje)
sve je bilo spremno, koferic sa plahtama, gazama i ostalim potrepstinama
krevet dignut na nekih 90cm, muzika spremna, ma sve
trudnoca prosla u naj najboljem redu, bas sam s radoscu iscekivala taj dan

kad je pocelo cijeli dan mi je pomalo curila plodna voda, a nigdje trudova
tad vec nije bilo sigurno da cu se poroditi kod kuce, a bas to nisam htjela
sljedeci dan sam imala blage neredovite trudove sve do 23h i mislila sam da ce sve doci na svoje
al kad su se u sekundi poceli pojavljivati redoviti bolovi bez razmaka a ja 1.5 cm otvorena hitno su me preveli u bolnicu
takve uzasne bolove nikome ne bih pozeljela i debelo me bilo strah jer sam znala da nesto nije kako treba
znate one tri faze trudova, e pa ja sam preskocila cijelu drugu fazu
pokusavali su oni jos svasta, i onda 'primjetili' da srce moje bebe pri svakom trudu zamire
poslije 5 sati agonije jer se nisam vise uopce otvarala a trudovi sarafili bez prestanka morala sam na hitni carski
kad sam ugledala bebaca prvo sto sam rekla je zar nije previse malen ?
imao je 2 kila sa punih 40 tjedana i da su pricekali jos 10 minuta bila bi rodila mrtvo dijete
njegovo malo srce nije vise moglo izdrzati napor trudova
poslije ovoga nikad vise ne bih pozeljela 'porod kod kuce'
bez doktora i bez mjerilnih aparata, nikad se ne zna

[micikamikic]

Tequila baš me rastužila tvoja priča, mogu mislit kakva je to panika bila Ipak hvala Bogu da su na vrijeme napravili carski. Ja sam osobno papak po pitanju rađanja doma, svaka bolnica u Zagrebu mi je udaljena pol sata (ako nema gužve) tako da se ne usuđujem niti pomisliti na takav porod. Sve duže od 10 minuta mi djeluje previše. Puno sreće tebi i bebici

[zoro007]

tequila kaže:

citam neke od odgovora i mislim se blago vama sto je proslo super
meni nazalost nije sve bilo u najboljem redu
plan je bio da se porodim kod kuce (kao vecina ovdje)
sve je bilo spremno, koferic sa plahtama, gazama i ostalim potrepstinama
krevet dignut na nekih 90cm, muzika spremna, ma sve
trudnoca prosla u naj najboljem redu, bas sam s radoscu iscekivala taj dan

kad je pocelo cijeli dan mi je pomalo curila plodna voda, a nigdje trudova
tad vec nije bilo sigurno da cu se poroditi kod kuce, a bas to nisam htjela
sljedeci dan sam imala blage neredovite trudove sve do 23h i mislila sam da ce sve doci na svoje
al kad su se u sekundi poceli pojavljivati redoviti bolovi bez razmaka a ja 1.5 cm otvorena hitno su me preveli u bolnicu
takve uzasne bolove nikome ne bih pozeljela i debelo me bilo strah jer sam znala da nesto nije kako treba
znate one tri faze trudova, e pa ja sam preskocila cijelu drugu fazu
pokusavali su oni jos svasta, i onda 'primjetili' da srce moje bebe pri svakom trudu zamire
poslije 5 sati agonije jer se nisam vise uopce otvarala a trudovi sarafili bez prestanka morala sam na hitni carski
kad sam ugledala bebaca prvo sto sam rekla je zar nije previse malen ?
imao je 2 kila sa punih 40 tjedana i da su pricekali jos 10 minuta bila bi rodila mrtvo dijete
njegovo malo srce nije vise moglo izdrzati napor trudova
poslije ovoga nikad vise ne bih pozeljela 'porod kod kuce'
bez doktora i bez mjerilnih aparata, nikad se ne zna

iako su žene prije rađale kod kuće uz pomoć kakvih seoskih babica (moja baka je tako rodila blizance), ipak se ne bi usudila rađati doma.
kao što si opisala, nekad se radi o minutama ako se radi o preživljavanju i radije podnosim liječnike i njihove asistente, miris bolnice nego da se nešto kod kuće desi.

ovdje 'dopuštaju' kućne poroda samo ako je rodilja udaljena maksimalno 15 minuta od kuće..i ako nije rizična trudnoća.

[sdbelanc]

E svašta sam ja zamišljala,
nadala sam se da neću biti dugo u rađaoni - nakraju sam tamo provela 13h,
iščekivala sam s nestrpljenjem datum poroda i baš me zanimalo dali će započeti trudovima ili prsnućem vodenjaka - na kraju sam morala ići na inducirani porod
nisam htjela drip -dobila ga
nisam htjela da mi prokidaju vodenjak - učinili su i to
nisam htjela eiziotomiju - rezali su me (velika beba 4225g,53cm)
jedino hvala dragom bogu šta sam htjela i dobila je epiduralna i bez nje mislim da bi jaaaako teško izdržala te višesatne trudove (inače za inducirani porod mi je dok.rekla da se pripremim jer je bolniji od prirodnog).
Ali sve je dobro prošlo, i koliko sam prije poroda mislila da ću odbiti sve gore navedene radnje tamo u rađaoni bila sam manja od makovog zrna i prepustila sam se njihovim odlukama jer ipak su oni stručnjaci a i bilo mi je neugodno njihovu kompetentnost dovoditi u pitanje samo sam molila boga da sve što prije prođe i da beba bude o.k. a i skužila sam da moje želje mogu objesiti mačku o rep.
Istina je da bi bilo lijepo kad bi porod protekao onako kako smo zamišljale, ali nažalost ima puno faktora na koje ne možemo utjecati a mislim da je ipak bolje prepustiti liječnicima da odluče što je najbolje - to im je profesija na kraju krajeva.
Želim svim trudnicama brz i lak porod.

[pikacu]

Splenda kaže:

muž ti je papčina.

ovo je prestrašno
tako reći za nečijeg muža!
pa kako te nije sram?
on je izreagirao kao i većina muževa - bar je bio uz nju za razliku od mnogih kojima to ne pada na pamet...

[pikacu]

Splenda kaže:

trebao se znati snaći,i izborit se za želje svoje žene, koja je rekla da ne želi epiziotomiju, a ne usrat se od straha i zablokirat ,i dozvolit da ju cvaknu dok je ona jadna bila izbezumljena i onesviješetna i nije bila u stanju izborit se za sebe. jaka podrška od njega na porodu.

nisam prokomentirala jer sam zlobna i jer želim provocirati, nego zato jer sam empatična i to kaj sam pročitala me prodrmalo.

off topično: ja se ne budem udala za osobu na koju se u kriznim situacijama ne mogu osloniti.

ti se sa ovakvim stavom nikada ne budeš ni udala - pa ko bi te takvu uopće želio ženiti?

[vandea]

nisam sve citala jer....prije svog iskustva reci cu nesto sitno-bolje biti rezan nego popucan pa da te poslije ne mogu sasiti kako treba, u oba puta sam rezana, u prvom porodu i popucala, i drugi put je sve ispalo bolje drugi put.,.....ako ne mogu prezivjeti te savove onda nisam ni za porod...
uglavnom, prvi sam put imala lagane trudove od nekih devet sati, jaci, citaj jako jaki, poceli su oko tri sata i molila sam ih za epiduralnu ali, nisu mi je dali jer-prije cete vi roditi nego ja rucati...tako je i bilo, rodila sam za 45 minuta bez da sam isla na konjic, bez ikakvih problema i da pisnula nisam....
drugi, ah...od navece u 22 do noci 2,5h sam imala trudove, dosta guste, i onda sam se probudila u 6h i premrla od straha...trudova nije bilo...oko 9h su me uzeli na drip i tako sve do podne....nista, beba se nije micala a ja sam umirala(ne doslovno iako sam ja tada vjerovala u to)....rodila sam je u 4h....nakon nekoliko sati vristanja i moljakanja...najgore je bilo sto sam je prenijele sedam dana pa je voda vec bila prezrela, tu su me dodatno prepali jer su bebi iz glave vadili krv(radi provjere koncentracije kisika...valjda) dok je jos u meni bila...bla, bla, bla...strava i uzas uglavnom...nesto sasvim drugo od prvog poroda a svi su govorili da cu roditi bez beda jer sam cijelo ljeto plivala, bila maksimalno aktivna i imala dijete od 16 mjeseci(kad sam rodila drugu) za kojim je cijelu trudnocu trebalo trcati.....sad sam trudna treci put i nadam se da cu roditi lako(moja mama cetvero djece rodila sa samo nekoliko trudova)

[vandea]

btw, glede splendinog komentara, moj muz nije bio ni na jednom porodu, rekao je da ce ici ako to meni nesto puno znaci ali, da je njemu to muka.....nije bas ni papak ni kukavica ali, ...uglavnom, sto bih ga mucila, ostao je doma...sad sam rekla da bih voljela da ide treci put i bez beda je pristao, ne ocekujem od njeg nista na porodu jer, rodila sam dvaput bez njega ne vidim zasto to ne bih mogla i treci put...nek samo bude tamo i dozivi sve to...mada mislim da je njima uloviti dijete prvi put u ruke isto kao i nama kad nam ga nakon poroda poloze na prsa....splenda, najlakse je pricati o onome o cemu pojma nemas i o stvarima koje ni priblizno nisi dozivjela....

[MaLo]

Ja sam slušala svakave grozote vezane uz porod i mislila sam da me sigurno nekaj od tih gadosti bude potrefilo. Čak sam i sama sebe mučila gledanjem cijelog carskog reza na netu (trajalo je 40 min) jer sam od svih priča pošašavila i mislila da me možda i to bude dočekalo, a kad me dočekalo ono sve najbolje....

[vandea]

ma, da je porod strasan, sve zaboravis u trenu kad ti malo stvorenjce stave na prsa....meni drugi bio horor ali, kad su mi vanu stavili na mene ja sam znala da je vrijedna i puno vecih bolova i sve zaboravila....i jedva cekam da opet budem trudna i rodim...

[zoro007]

zamišljala sam da će biti puno teže, a na kraju je bio zaista jednostavan..tako rečeno otvorila se za 3-3,5 sata. ukupno za pet sati od početka trudova je malena bila vani.
tražila sam stočić, no do toga nije ni došlo već sam se porodila na klečeći

[snowbunny]

Ja uopce nisam znala sta ocekivati od poroda (osim da cu roditi). Pitala sam koga sam stigla i svasta citala a problem je bio u tome sto je svaka imala svoju pricu. Jedino mi je teta to tako sve pojednostavila da sam se skoro prestajala bojati. Rekla je "a naravno da boli, a sta ces."
Prvog sina sam rodila na Tri Kralja. Bili na rucku kod svekrve i pukao mi je vodenjak.
Otisli smo do stana, uzeli torbu i onda sam osjecala prvi trud! Podmukla bol...
Dosla do bolnice i nakon prvog pregleda, receno mi je bilo da moram hodati sat vremena. Nakon pola sata su se trudovi tako pojacali da sam se hvatala za zeljezne sipke na krevetima i htjela ih prepoloviti. Legla sam na krevet i dosla odmah sestra i vuknula "Hodaj! Lakse i brze ces roditi!"
Ja skocila i opet hodala. Nakon jos pola sata rekla sam si "jebes ti ovo" i legla na krevet. Dosao doktor i rekla sam mu da se vise ne dizem iz kreveta. Odvukli su me do radaonice polegli na bok, kasnije na leda i za sat vremena sam imala svoga sina! Doduse morali su mi malo pomoci i skakutati po mojim rebrima, ali vjerujem da im je namjera bila dobra
Bol mi nije bila tako strasna jer trudove ne dolaze naglo pa se stignes pripremiti. Kod svakog sam disala a kada bi nakratko prestao, opustila bi se potpuno i cekala sljedeci.
Drugi put kada sam ostala u drugom stanju (6 mjeseci kasnije) nisam uopce razmisljala o tome kako ce boljeti. Ne bih ni jedno iskustvo mijenjala i osobno mislim da je to nesto naljepse na svijetu! Ne samo da radis nesto prekrasno, nego se citavo tijelo prilagodi tome. Ja sam u tim trenucima osjecala navale adrenalina, agresije, ljubavi, hrabrosti, ponosa, srece... jednostavno sam tada bila druga osoba i osjecala sam sta mi tijelo i beba govore i skupa smo radili da dode na svijet!

[vanjaa]

Hej drage moje trudnice, evo napokon mogu sjest na stolicu i javiti se ( 10 dana iza poroda )
Od poroda sam očekivala da neće biti tako jakooo bolno, stvarno me tako bolilo da sam mislila da ću umrijeti. U 23h sam dobila trudove, u 2h u rađaonu, u 6:40 sam rodila. Dali su mi drip, rezali me, a protiv bolova ništa jer je ctg bio usporen pa zbog toga mi nisu smjeli dat ništa sve do 5h ujutro, ali onda su mi i pojačali drip...a šivanje = isto boli, pa onda oporavak - svaki dan po 3 ibrufena, pa hemeroidi...
Idući porod će mi sigurno biti privatno i carski !!!!!

[Lali Puna]

pih, kao da carski ne znači boli, boli i opet boli
ja sam ad završila na carskom i zavidim ženama koje su rodile vaginalno

[Nefertiti111]

Kao šta sam već negdje napisala - puno lakše nego šta sam očekivala. Otvorila se 5 prstiju bez ijednog truda,a u roku od pola sata sa 5 prstiju došla do 9,uz pokoji trud (jači,naravo,al ništa nepodnošljivo ). I onda par puta tisnula,i to je bilo to,dječačić od 3950 g je bio vani,a nisam ni osjetila

[succorosso]

Splenda kaže:

trebao se znati snaći,i izborit se za želje svoje žene, koja je rekla da ne želi epiziotomiju, a ne usrat se od straha i zablokirat ,i dozvolit da ju cvaknu dok je ona jadna bila izbezumljena i onesviješetna i nije bila u stanju izborit se za sebe. jaka podrška od njega na porodu.

nisam prokomentirala jer sam zlobna i jer želim provocirati, nego zato jer sam empatična i to kaj sam pročitala me prodrmalo.

off topično: ja se ne budem udala za osobu na koju se u kriznim situacijama ne mogu osloniti.

Slazem se, ja bi u istoj situaciji dreknuo "STOP", a ako babica ne bi stala primio bi je za ruku da je fizicki onemogucim u rezanju. Ako bi mi se cinilo kao jedina mogucnost odalamio bi je radije u glavu nego da mirno gledam kako reze.

[Pcelica Maja]

succorosso kaže:

Slazem se, ja bi u istoj situaciji dreknuo "STOP", a ako babica ne bi stala primio bi je za ruku da je fizicki onemogucim u rezanju. Ako bi mi se cinilo kao jedina mogucnost odalamio bi je radije u glavu nego da mirno gledam kako reze.

O evo i našeg dežurnog "doktora"

[succorosso]

Pcelica Maja kaže:

O evo i našeg dežurnog "doktora"

Evo i jedne dezurne vrijedjalice.

[tarmiqua]

s obzirom da sam trebala na carski a završila vaginalno puuuuuuuuuuuuuno bolje nego sam očekivala....
spavala između trudova, nekoliko jaaaaaaaaaaakih trudova i bebulus vani......
ljubi ga majka...

[cvijetić]

succorosso kaže:

Slazem se, ja bi u istoj situaciji dreknuo "STOP", a ako babica ne bi stala primio bi je za ruku da je fizicki onemogucim u rezanju. Ako bi mi se cinilo kao jedina mogucnost odalamio bi je radije u glavu nego da mirno gledam kako reze.

ti si očito gledao puno filmova