Eutanazija kucnih ljubimaca

[konto12345]

Uspjeli ste me rasplakati podsjećajući me na prošlogodišnji rastanak sa svojim psom od 15 godina. Također smo ga eutanizirali jer više nije mogao ni ustati,ukočio se na podu, nije mogao ni popiti vode,imao je epileptične napade,a snimanje je još i potvrdilo da se stvorio tumor na mozgu, uf... ali u cijeloj toj nesreći tješilo me da se nije dugo mučio jer samo 10 dana prije toga prošli smo cijeli zagrebački nasip i nisam ni sanjala da će u danima iza toga krenuti oproštaj. Plakala sam cijeli taj tjedan uz njega, promatrala svaki korak da skužim kad je došlo vrijeme jer sam jasno rekla da nema šanse da dam da se muči ,ma koliko god me ubijala pomisao na rastanak. Onog trenutka kad sam i po njegovom pogledu shvatila da je to to odveli smo ga kod našeg veta koji je o njemu brinuo svih 15 godina i izveli to vrlo dostojanstveno. Pola godine nakon toga nisam mogla ni u Maksimir,ni na Sljeme,ni nasip,ma nigdje jer me sve podsjećalo na naše šetnje. Ali NIKAD nisam požalila što sam tako odlučila i pustila ga da ode jer gledati ga onako bilo je još strašnije nego ga pustiti.
Mnogi će reći da nikad više neće imati ljubimca zbog tih teških trenutaka oko odlaska,ali ja sam ovako posložila stvari: Nikad ne mogu prevladati ti teži trenuci od svega lijepoga i veseloga što mi pruži moj pas,moj prijatelj. I zato,kad smo isplakali,odbolovali (a da je trajalo,trajalo je) krenuli smo dalje. I danas, godinu i pol iza, šećemo i Maksimirom i Sljemenom i nasipom... i novog ljubimca upoznajemo sa svim onim mjestima kojima je harao njegov prethodnik, koja nam danas bude prekrasne uspomene na 15-godišnje druženje i kojih se sa smješkom sjetimo.

[mopsica]

jako lijep post pun emocija i praava istina...

[testing]

maca je proslog petka zadnji puta nesto pojela, ostalo mozda u tjedan dana dvije-tri sprice recovery hrane, odbija kada joj se daje na spricu. u tih 7 dana, samostalno se digla da popije vode 2-3 puta, ali zadnja 2 dana nista. ima veliko ostecenje bubrega, urea 33 (maksimalno je kao 12). inace ima macju sidu vec 9 godina (ukupno je 10 stara), stalno je imala problema sa upalom desni, ali se to drzalo koliko-toliko pod kontrolom. veterinar kaze da ju infuzijama(bila je do sada na 4) samo mucimo, jer sama nema volje nista jesti. kost i koza je. doma samo lezi/spava i ponekad podigne glavu malo. prede kad smo blizu nje. jednom je dobila valjda poriv na stolicu, pa je otisla u pijesak, ali to je to. jos moze mrvicu hodati kad ju postavim na noge, ali ju zabacuje i njise.

kaze vet da bi najbolje bilo uspavati ju vec sad. kakva je situacija bila kod nekih od vas? da li ste cekali da skroz klone da vise prakticno prestane reagirati na bilo sto, ili u ovakvom slucaju gdje nema bas nada ste to rijesili ranije? ubija me sto jos uvijek i reagira i prede, ali znam da je u biti njoj najgore. a citam da kad skroz ode da dobije napadaje epilepsije, pa ne bi htio da se muci sa tim.

svaki savjet je dobrodosao, hvala

[testing]

danas je bila skroz spaced out, na nista se nije mogla fokusirat. zjenice se sire i skupljaju. tresla se skroz, iako je samo pola sata prije toga napravila jedan djir oko kuce gdje je harala 10ak godina. bas tuzno...

jos jednom sam joj probao hrane dati, odmah je okrenula glavu. steta je bila prevelika...uspavali su je i iako sam probao biti uz nju u tom trenutku, nisam mogao prestati plakati i poslali su me van.

jedna od ideje sto sam vidio tu na forumu, stavio sam joj u kutiju svoju majicu koju sam nosio jucer, iako me uopce nije dozivljavala pola sata koliko smo cekali na red. ko da kroz mene gledala

nemrem sad to objasnit, ali ko da smo imali neku posebnu vezu, uvijek skroz njezna prema meni i stalno mi se penjala u krilo. sa nijednom drugom mackom nije bilo tako. jedina je provalila da moze skocit na prozor iz vrta i redovno bi me oko 5 ujutro budila da ju pustim unutra, ponekad sa misem u ustima

rip Mica, bila si najjaca

Sent from my MI MAX using Tapatalk

[leeloo27]

Žao mi je.

Ja svoga nisam dala uspavati sve dok god mi se dolazio maziti i predio. Vjerojatno je 2-3 tjedna ranije bio za uspavati, al ja jednostavno mačka koji mi dolazi spavati na rame i maziti se i predi nisam mogla dati uspavati.

Moje granice su bile dok ga ne boli nešto i dok ne obavlja nuždu ispod sebe jer ne može do wc-a.

Sad me slična priča čeka i sa mačkom. Ima 17 godina, tumor na dojci koji se sve više širi dalje, sad je već počela polako mršaviti i slabije jesti, ne dada joj se dira taj tumor tako da kontam da to lagano sve ide u smjeru da neće još dugo. Muka mi je i plače mi se čim pomislim, odrasla sam s njih dvoje, imam ih pol svog života i sad će mi obje moje mace otići u razmaku od nekoliko mjeseci. Mačka dok sam živa neću preboliti.

[Joshira]

Ovo mi je tema koja mi odmah natjera suze u oci. Ne znam iskreno, ne bih to mogla uciniti. Brijem da bi mi bilo "humanije" urokat macku sredstvima protiv bolova i da cekam da mi umre na rukama. Al to je samo moje sebicno misljenje..ovisno o bolesti i simptomima... iskreno, ne znam... izgubila sam prosle godine macka od iznenadnog infarkta/srcane mane za koju nismo znali. Godinu i pol je imao i sokiralo nas je...oporavljala sam se dosta dugo.. I sad sto je gore, iznenadna smrt na koju nisi spreman nit je ocekujes, ili ono...vozimo se prema vetu, znas gdje ides, znas sto ides napravit, znas da macak/pas ne zna...dodjete tamo, tepas mu da ide spavat ili stogod...a boze moj.

[leeloo27]

Najbolje bi bilo da odu brzo, sami, ali nažalost nije to uvijek tako.

Odvratna odluka za donijeti, ali barem im možemo olakšati da se ne muče. Meni je užas bilo slušati to mijaukanje, znam da ga boli i ne mogu mu pomoći. Moram prestati dolaziti na ovu temu, svaki puta se svega sjetim i samo plačem.

Jebem ti živine, toliko ih čovjek zavoli, svaki puta kad neka ugine umre jedan mali dio tebe s njima.

[agathos]

Nisam mislila da ću ovdje pisati, ikada... ali prvi mi je pas i ne znam kako se postaviti...
Ne znam u kojem trenutku odlučiti da je kraj.
12 i pol godina, jako inkontinentna, više ništa ne pomaže (propalin+kapi).. mokra je konstantno, curi pomalo stalno, a prevelika je za pelene.. (35-37kg)

Danas, nakon jutarnje 5-min šetnje više nije mogla na noge, kasnije je uspjela skupiti snage i ustati, ali tetura, već danima se zapravo jedva nekako drži na nogama, zanosi ju i treba joj pomoći da ustane u 95% slučajeva, ali ovo je danas bilo, kao nijednom do sad.
Ne želim ju mučiti, već je sva jadna, slabe stražnje noge, zapišana, iako ju svaki dan nekako šamponiram/brišem mokrom krpom i vlažnim maramicama (ne stane mi u tuš, a ne mogu ju ni podići) - stan neću komentirati na što liči, pod više puta dnevno perem, sve znate tko je imao inkontinentnog psa - zadnjih tjedan dana joj sve više treba pomoć pri ustajanju, a što je najgore od svega, u glavi je super ne reagira više onako kao prije, ali sve kuži, svjesna je i ljuta što cape otkazuju poslušnost i meni je to najgore u cijeloj situaciji...
Ja se s njom sad ne usudim van... malo je šetala pred pol h po stanu, izgubljeno jer nije znala gdje bi se legla, a kad liježe, više nema snage zadržati se pa samo prokliže, muka mi je to gledati

Teško ju je odvesti vetu i vidjeti može li joj se još nekako pomoći Dobiva movalis i trenutno antibiotik jer joj je bila tamnija mokraća, ponavlja nam se povijest od prošlog ljeta... preko zime je curila minimalno, ali sad opet i upale s tim... ne znam...

Ne znam što me čeka i koliko nas još vremena čeka, ali kako znati koji je to trenutak, kad je u pitanju tako veliki pas, koji više ne može na noge, a prisebna je i više izbezumljena jer ne kuži kaj joj se to događa i zakaj ne može na noge?!

[Didi]

Suosjećam. Međutim, zašto misliš da je prevelika za pelene? Ja Jucki kad se tjera stavim gaće i u njih dječju pelenicu, a ona je labradorica od 38 kila. Samo na pelenici treba prorezati rupu za rep. Za hodanje postoje razna pomagala: Pasos. Zbunjena je zato što je stara pa joj mozak više ne radi kako treba - moja je Sitka izgubljena u vremenu i prostoru, a mlađa je od tvoje, ali ništa je ne boli, nego se samo treba oko nje malo više potruditi. Vidi koliko ti ovo razmišljanje pomaže.

[agathos]

Didi kaže:

Suosjećam. Međutim, zašto misliš da je prevelika za pelene? Ja Jucki kad se tjera stavim gaće i u njih dječju pelenicu, a ona je labradorica od 38 kila. Samo na pelenici treba prorezati rupu za rep. Za hodanje postoje razna pomagala: Pasos. Zbunjena je zato što je stara pa joj mozak više ne radi kako treba - moja je Sitka izgubljena u vremenu i prostoru, a mlađa je od tvoje, ali ništa je ne boli, nego se samo treba oko nje malo više potruditi. Vidi koliko ti ovo razmišljanje pomaže.

Hvala...

Ovo stanje traje već mjesecima, ali sad je zadnjih tjedana iz dana u dan sve gore..
Inkontinencija se pojačala, više nego ikad prije, pelene su pod njom, tj one prostirke, često ne želi ni ustati da bi išla van obaviti, baš se potpuno opusti i ja ju sama ne mogu podići nikako..
Ima popriličnu bundicu, tako da su je te gaće za tjeranje full tiskale, imamo ih, najveće, ali jedva su one same po sebi bile na njoj, kamoli u kombinaciji s pelenom
Ima ormicu, ali stražnji dio nam je kritičan zadnjih dana, velim ona u zadnjih 7-10 dana treba pomoć pri ustajanju i vidim po njoj da joj je muka od toga.. ja više ne tražim, nego što tražim posao od zadnje zamjene jer ju ne mogu ostaviti 8h samu, a naročito sada u ovom stanju..
Pije movalis pa joj to malo olakša bolove, ali na svaki dodir šapa, povlači ih, osim toga i inkontinencije (koja je sad za sobom povukla upalu u proteklih tjedan dana) - zdrava je, imala je dobre krvne nalaze, ali je sad opet krenula upala, naručena je za kupanje i brijanje tek krajem mjeseca, a ja se bojim kako će to dočekati i pitam se jel ja nju mučim, velim prvi mi je pas, nikada kraj nisam prošla sa psom, ne znam kako ću to preživjeti kao prvo, a kao drugo, ne znam kad je trenutak, da se mene pita, ne bih ju pustila nikad, kaj se mene tiče, ja bih i dalje čistila pod njom, hranila ju i sve što treba do daljnjega, samo da mi je tu što duže, makar više ne provirila njuškicu iz stana, samo je li to fer prema njoj? Kako da to znam? Ne može ona meni samo nekako reći ''e meni se više ne da'' i zaspati... iako bih ja osobno radije da to bude njezina odluka, a ne moja jer tko sam ja da odlučujem, ali da.. ne ide to tako...

Sad tako lijepo spava, milina ju je gledati i tješi me to da na moj dodir, reagira.. proteže se, onako uzdahne i vidim da se osjeća sigurno, obožavam ju gledati dok spava... ali kad će htjeti ustati, bit će to lutrija
Imam osjećaj da ću poludjeti, ubija me ovo psihički... toliko ju je teško gledati dok pokušava ustati pa pokušavamo zajedno i tu se zapitam - jel to njoj treba, jel se ona muči u ovome i da može govoriti, bi li mi rekla da joj olakšam?!

[ja u kutu]

agathos kaže:

Ne znam što me čeka i koliko nas još vremena čeka, ali kako znati koji je to trenutak, kad je u pitanju tako veliki pas, koji više ne može na noge, a prisebna je i više izbezumljena jer ne kuži kaj joj se to događa i zakaj ne može na noge?!

Veliki ili mali pas; vrijeme je onda kada više ne može biti pas.

Time sam se vodila i time ću se voditi u budućnosti ako bude trebalo.

Suosjećam apsolutno s tobom, mogu i osjetiti patnju, bol, nemoć; ludilo, jedva i susprežem suze sada kad smo već kod toga....

Nikada neće biti najpraviji momenat; a nekada mora biti taj momenat. Moraš sve brutalno izracionalizirati, tako jedino možeš donjeti odluku.


Šaljem snage

[Aese]

Ovo sto je ja u kutu napisala... kad vise ne moze biti pas - vrijeme je.
Time se mi uvijek vodimo. S tim da ja necu muciti starog psa s kemoterapijama i sl.
Koliko god nama bilo tesko nije prema njima fer drzati ih na zivotu na silu.

[Coco_Nut]

I naša hovawartica je imala problema s hodanjem, dizanjem i spuštanjem... Nosili smo ju, pridržavali i radili sve ostalo dok je bilo života u njoj, njenim očima. Kada je prestala reagirati na nas, hranu, poslastice, zvukove, bilo što... onako, ne da se ne pomakne, ne trepne, nego samo tupi pogled u daljinu... rekao sam da je to kraj i doveo veterinara da ju uspava.

[Didi]

agathos kaže:

Imam osjećaj da ću poludjeti, ubija me ovo psihički... toliko ju je teško gledati dok pokušava ustati pa pokušavamo zajedno i tu se zapitam - jel to njoj treba, jel se ona muči u ovome i da može govoriti, bi li mi rekla da joj olakšam?!

Agathos, nažalost, znaš da ćeš morati sama odlučiti.

Nisam sigurna razumijem li dobro ideju "kad pas više ne može biti pas" - shvatila sam to kao "kada pas više ne može imati normalan pseći život". Po toj logici Sitku je trebalo već odavno usmrtiti jer ona doista nema normalan pseći život, samo što se fizički ne muči, a i to polako ide nizbrdo.

Da ti ne prisjedam na muku i da ne filozofiram, želim ti da ti desi kao što je meni bilo i kao što opisuje Coco Nut: da točno znaš kada je pravi trenutak i doneseš ispravnu odluku bez trunke oklijevanja. Ionako je poslije teško, a ne treba ti još i da se pitaš nisi li mogla još malo pričekati.

Ja sam imala sreće: moji su mi prištedjeli odluku.

[agathos]

Uzasno mi je, ali sam se malo ipak smirila, isplakala dusu i udavila je grleci ju, ali mi je sad ipak malo lakse
Razgovarala sam i sa svojima, iako ona je bas moja i na meni je da donesem konacnu odluku, nije lako, ali tjesi me ipak cinjenica da reagira, na mene, na njih, na hranu (iako priznajem, hranim ju zadnjih dana, mislim da tu ipak koristi priliku jer joj se svida tepanje, hranjenje i mazenje koje ide uz to)
No da, reagira i to me drzi!
Ipak smo bile vani, iako je pelena ispod nje, u biti ona se i sama "upre" kad hoce ustati, ali straznje noge otkazuju poslusnost, no dok ustane i na tepihu je, moze izdrzati i setati, iako je jako oslabila
Hvala vam svima na svemu napisanom, puno mi znaci, ovo prvi put prolazim i uff, ne znam.. tesko je, to je sve kaj mogu reci..

Poslano sa mog HUAWEI P7-L10 koristeći Tapatalk

[leeloo27]

Joj točno znam šta te muči. Isto sam ovdje pitala prošlo ljeto, kad sam saznala da mici ima tumor, dokle ga pustiti. Rekoše mi neki pa dok jede sam i dok obavlja nuždu pusti ga. Moj 3 mjeseca nije jeo sam, nuždu je zadnji dan kad više nije mogao hodati išao obavljati u wc, vukao se do tamo da se popiški, tako da mi takvi savjeti nisu ništa značili.

Moj savjet ti je i ja sam se toga držala, dok god vidiš da reagira na vas i dok je ne boli nemoj, kad se krene gasiti u glavi ili krene boliti nemoj razmišljati, daj uspavati.

Baš sam neki dan razmišljala o miciju i imala grižnju savjesti jesam li ja njega predugo pustila, dali sam ga trebala 2-3 tjedna ranije dati uspavati. I onda sam se sjetila kako se on meni dolazio maziti, predio, dolazio spavati sa mnom i shvatila zašto nisam ranije. Još je bio moj mici u njemu. Trebala sam ga možda 2-3 dana ranije dati, tu mi se već krenio gasiti i taj zadnji dan kad je bila zakazana eutanazija, baš ga je počelo jako boliti. Da sam znala, uspavala bi ga dan-dva ranije da ga poštedim toga.

Mačku sam uspavala prije 3 mjeseca, isto tumor, bila je bistra u glavi ali je počela ići za nama i mijaukati i skontala sam da je počinje boliti i tu sam odmah rekla idemo je uspavati.

Nisam imala problema s time da li ih uspavati, previše sam ih volila da bi ih pustila da se muče do samog kraja, ali to odlučiti kada je taj trenutak mi je bilo odvratno. I sad se stalno pitam jesam li prerano, prekasno, a svjesna sam da sa im olakšala da se ne pate.

Drži se.

[agathos]

Podizem temu da zahvalim na podrsci...
Moja vucica je hvala B jos uvijek kraj mene, lijepo blazeno spava pored mene! <3
Docekali smo i taj kupanac i hrabro izdrzali sve prije i poslije, iako sam pred 2tj bila uvjerena da ga necemo docekati
Ne znam sto je to bilo pred 2 tjedna, taj utorak je bila stvarno jako lose, bez pomoci nije mogla ustati i to se nastavilo jos narednih par dana - ustajanje uz nasu pomoc, jedino ako bi lezala na tepihu mogla je ustati sama
Prosle godine smo imali isto par takvih dana, ali se nakon tog lijepo oporavila, bilo je to dan nakon zadnjeg klavocina
Ove godine, naravno..opet upale zbog inkontinencije i zavrsila je na antibioticima 2 tjedna i eto opet je par dana bila jako slaba na noge, velim tjesilo me to da sve kuzi i hoce jesti, pije vodu, ali ustati je bila druga prica...
Sad vec lijepo ustaje i bez pomoci, neovisno o tepihu i na parketu i na plocicama...
Jesu njoj slabije sapice, ne bu to s vremenom bolje, ali je u usporedbi s time kako je bila pred 2tj, sad super!
Prepala sam se posteno...nisam spremna na taj gubitak, ali sam svjesna da taj dan mora doci... No do tad, svaki nam je dan blagoslov! Mi smo dobile jos malo vremena!
Puno snage svima koji takvo sto prolaze...

Poslano sa mog HUAWEI P7-L10 koristeći Tapatalk

[leeloo27]

Uživajte u svakom danu ko da je posljednji. Mazite se, razmazite je do besvjesti. Meni je puno značilo što sam znala da se bliži kraj i što sam to vrijeme maksimalno iskoristila da im se posvetim.

[OOOOOOO]

agathos ,bas mi je drago ,uzivajte u svakom trenutku

[agathos]

Moja curkica je u petak zaspala zauvijek... Nije mogla vise na noge, nije jela unatoc infuzijama.. vecer prije su joj straznje sape samo popustale i na kraju je zadnji odlazak van zavrsio tako da smo ju morali unijeti u stan jer sama nije mogla.. odluka je donesena i u petak ju je vetica dosla uspavati i kasnije ju je preuzeo pet memo..
Ne znam kaj mi je bilo gore, gledati ju na tim infuzijama iako je bila vise cool od mene, nije joj tesko padalo, a ja se raspadala.. ili donijeti odluku da dalje necemo.. ili cekati veta ili sad prazan stan, a svaki kutak na nju podsjeca..
Tuzna sam, ali i sretna jer sam trazila da mi da do znanja da ne moze vise i obecala i ispunila da necu dopustiti da se pati.. i nije se patila, pomirila se s time da na noge ne moze, nije pokusavala ustati, zadnje je sate lezala, gledala oko sebe, gledala mene i cudila se zasto placem.. grlila sam ju i sva je bila mokra od mojih suza, ali je bila cool.. kad je dosla vetica, rekla sam joj da je vrijeme, da je to to i da se nece vise patiti, da se rastajemo, to kako mi se zagledala u oci, taj njezin zadnji pogled necu nikada zaboraviti, kao da zahvaljuje, a ne moze to drugacije reci.. naslonila se na mene i zauvijek zaspala u mojem zagrljaju, na sigurnom...

Poslano sa mog HUAWEI P7-L10 koristeći Tapatalk