Roditelji mi brane da imam dečka

[chocolatecookie]

chocolatecookie kaže:

Ne pitam šta teoretski mogu napraviti bilo čiji roditelji, nego što mogu napraviti njeni, u čemu je problem, i zašto je tako potrebno da odobre njenu vezu.

Ponovit ću. Očito nisi shvatila.

[Tomolav]

Zato što te onda roditelji stalno pritišću, gnjave i slično ponekad je bolje biti u dobrim odnosima s roditeljima. A ako je veza ozbiljnija teško je prešutjeti. Mislim da je važno da imamo otvoren i jasan odnos s roditeljima i da oni imaju povjerenja u nas kao i mi u njih te da s njima otvoreno i jasno razgovaramo. No kada taj odnos nije izgrađen onda je malo sreće u kući. Roditelji će teško nekome zabraniti vezu pa ju je možda bolje prihvatiti i upozoriti dijete na same opasnosti, a ne samo zabranjivati jer tada zabranjeno voće postaje slađe. Ili čekati do tridesetšeste kad te starci žele samo skinuti sa svoje grbače.

[Lyanna Stark]

chocolatecookie kaže:

Ponovit ću. Očito nisi shvatila.

Shvatila sam. Zeli mir. Zeli uzivati u ljubavi. Ne zeli se skrivati.

To ne moze ako se majka histericno dere (ako majka ima takvu osobnost), ako je roditelji pritiscu, niti je dosadivanje i nagovaranje bas ugodno i idealno za tinjedersku vezu. Ako ima srecu da joj je majka normalna osoba, pa samo nagovara kcer da prekine, a ima i majki koje bi skalpirale kceri samo zato sto imaju decka.

[chocolatecookie]

Lyanna, nisi shvatila. Mene zanima njen odgovor, ne tvoj.

[Tomolav]

chocolatecookie kaže:

Lyanna, nisi shvatila. Mene zanima njen odgovor, ne tvoj.

tp može samo ona odgovoriti

čekamo

[heii]

Bitno mi je da ne budu protiv te veze zato sto oni stalno vrse pritisak da raskinem sa njim.Stalno govore on nije za tebe,ali nikako ne shvataju da se ja necu udati za njega.. I volela bih da ih ubedim da u tome nema niceg lose imati decka,i ustvari sve bi bilo lakse.Onda ne bih morala stalno da lazem da idem kod drugarice da idem da kupim nesto samo da bi se videla sa njim.. Ne volim da lazem moje roditelje ,ali ako oni ne prihvataju tu vezu onda sam "prinudjena " da lazem

[Tomolav]

heii kaže:

Bitno mi je da ne budu protiv te veze zato sto oni stalno vrse pritisak da raskinem sa njim.Stalno govore on nije za tebe,ali nikako ne shvataju da se ja necu udati za njega.. I volela bih da ih ubedim da u tome nema niceg lose imati decka,i ustvari sve bi bilo lakse.Onda ne bih morala stalno da lazem da idem kod drugarice da idem da kupim nesto samo da bi se videla sa njim.. Ne volim da lazem moje roditelje ,ali ako oni ne prihvataju tu vezu onda sam "prinudjena " da lazem

Samo pazi ako im kažeš da se ionako nećeš udati za njega da ne bi ispala nemoralna i kakva sve ne

[just silly me]

Evo ovako, imam isti problem. Naime, imam 15 i pol godina i nedavno sam upoznala jednog stvarno jako simpaticnog i dobrog decka koji ima isto godina kao i ja i sad, njemu je normalno da se moze sastat npr na kavu s nekim kad god hoce i da moze reci sve svojima, njemu to nije nista neobicno. Danas me zvao na kavu i cim sam cula me puknulo u glavu jer znam da cu sad opet morati izmisljati svasta samo da odem, tako je bilo vec jednom nedavno. Nemam bas puno prijatelja i ne izlazim cesto iz kuce i ja sam navikla na to, ali onda kad god mi se takvo nesto dogodi, meni je muka na samu tu pomisao. A decko mi se stvarno svida i ne bi ja sad s njim nista posebno ni radila nego samo htjela ici koji put na kavu i upoznat ga. Rekla sam im da idem navecer oko 8 s prijateljicom na kavu (to je kod njega normalno) i nisam ni mislila da cu cuti bilo sta drugo osim "ma kakva sad kava, sta izmisljas, odakle ti to sad, ne treba ti sad drustvo navecer" i nakon toga nisam imala volje ni za sto. Ja ozbiljno ne znam, jesu moji roditelji jedini na cijelom svijetu koji se tako ponasaju, ali stvarno prezastitnicki, jer ja njima vise ne smijem reci nista znaci, cak i kad bi htjela, smuci mi se na samu pomisao da ce se zgrazati. Prijateljice su vec par puta tak imale nekog decka i izasle na kave i rekle svojim roditeljima i oni su bili tipa "joj kako slatko, samo pazite sta radite"..ja da kazem tako nesto, moji bi razgoracili oci i poceli me gledat kao da sam ne znam sta napravila i rekli bi Isuse dragi pa sta je tebi dijete, kakav decko, kakvo sta, jesi ti normalna, nemoj da to cujem itd. Ja bi im zbilja htjela rec puno vise stvari ali kad jednostavno nemaju razumijevanja. I kad npr idem van subotom nekad, popijem koji bambus i sve moje drustvo to otvoreno kaze svojima, ja jos uvijek moram govorit da pijem caj subotom navecer jer bi inace dobila zabranu izlaska do 18-e. Nemam drugog izbora, kad su jednostavno tako zapeli u nekom filmu od prije 50 god, i sve drugo im je nenormalno. Kako da im se obratim i molim vas kakva su vasa iskustva? Hvala puno

[sancchan]

just silly me kaže:

Evo ovako, imam isti problem.

ja sam s 15 godina imala isti problem. upoznala sam jednog super dragog dečka koji je imao 18 i spetljala sam se s njim. bili su isti kao i tvoji, omfg kakav dečko, ti imaš samo 15 godina, koji ti je vrag, ne možeš ić nigdje do daljnjeg, koncentriraj se ti radije na druge stvari, ovo-ono. iskreno, bolje bi mi bilo da sam ih više slušala. malo sam se u cijeloj stvari previše zanijela. ignorirala sam, čak i odbijala njihova upozorenja i savjete i otišla u toj vezi puno predaleko. veza je pukla, a ja sam gorko požalila i shvatila da su bili u pravu. želim ti reći da, iako se tebi to tako ne čini, oni se tako ponašaju isključivo za tvoje dobro. ne žele da se u neke situacije zaletiš u toj dobi, a da poslije toga patiš. međutim, čini mi se da si ti dobra i odgovorna cura, a kako bi im to pokazala, treba jednostavno malo-pomalo pomicati njihove granice. uvjeri ih da ti daju malo više slobode i opravdaj njihovo povjerenje. jednom kad se uvjere da stvarno nećeš napraviti nikakvo sranje, da si dobra i odgovorna, počet će ti dopuštati puno više. tako je i sa mnom. ja i moji roditelji imamo dosta buran i težak odnos, baš zbog te situacije prije par godina kad sam dosta gadno iznevjerila njihovo povjerenje. dugo je trebalo da ga ponovno vratim, no napredujemo. nikako ti ne želim takvo iskustvo, i zato pamet u glavu, opravdaj povjerenje staraca u tebe i vidjet ćeš da će ti uskoro dopuštat puno više.

[buditedobro]

just silly me kaže:

Evo ovako, imam isti problem. Naime, imam 15 i pol godina i nedavno sam upoznala jednog stvarno jako simpaticnog i dobrog decka koji ima isto godina kao i ja i sad, njemu je normalno da se moze sastat npr na kavu s nekim kad god hoce i da moze reci sve svojima, njemu to nije nista neobicno. Danas me zvao na kavu i cim sam cula me puknulo u glavu jer znam da cu sad opet morati izmisljati svasta samo da odem, tako je bilo vec jednom nedavno. Nemam bas puno prijatelja i ne izlazim cesto iz kuce i ja sam navikla na to, ali onda kad god mi se takvo nesto dogodi, meni je muka na samu tu pomisao. A decko mi se stvarno svida i ne bi ja sad s njim nista posebno ni radila nego samo htjela ici koji put na kavu i upoznat ga. Rekla sam im da idem navecer oko 8 s prijateljicom na kavu (to je kod njega normalno) i nisam ni mislila da cu cuti bilo sta drugo osim "ma kakva sad kava, sta izmisljas, odakle ti to sad, ne treba ti sad drustvo navecer" i nakon toga nisam imala volje ni za sto. Ja ozbiljno ne znam, jesu moji roditelji jedini na cijelom svijetu koji se tako ponasaju, ali stvarno prezastitnicki, jer ja njima vise ne smijem reci nista znaci, cak i kad bi htjela, smuci mi se na samu pomisao da ce se zgrazati. Prijateljice su vec par puta tak imale nekog decka i izasle na kave i rekle svojim roditeljima i oni su bili tipa "joj kako slatko, samo pazite sta radite"..ja da kazem tako nesto, moji bi razgoracili oci i poceli me gledat kao da sam ne znam sta napravila i rekli bi Isuse dragi pa sta je tebi dijete, kakav decko, kakvo sta, jesi ti normalna, nemoj da to cujem itd. Ja bi im zbilja htjela rec puno vise stvari ali kad jednostavno nemaju razumijevanja. I kad npr idem van subotom nekad, popijem koji bambus i sve moje drustvo to otvoreno kaze svojima, ja jos uvijek moram govorit da pijem caj subotom navecer jer bi inace dobila zabranu izlaska do 18-e. Nemam drugog izbora, kad su jednostavno tako zapeli u nekom filmu od prije 50 god, i sve drugo im je nenormalno. Kako da im se obratim i molim vas kakva su vasa iskustva? Hvala puno

A da pokušaš, za promjenu, s istinom. Ako ti misliš da je u redu piti s 15 godina alkohol, zašto to ne kažeš, jasno, otvoreno i braneći svoj stav? Druga je stvar ako i ti dobro znaš da to nije u redu, no tada nisu problem roditelji, nego ti u kombinaciji s bambusom.

Možda bi se tvojima smislenije činilo da prošećeš s dečkom koji ti se sviđa, u razumno doba dana, nego da izmišljaš nekakve večernje kave.

Osim toga, ako ti se dečko sviđa i ako se ti njemu sviđaš, u čemu je problem da se vidite danju, i to bez laganja roditeljima?

Jednostavno kažeš da bi se u podne našla s njim i otišla na neku izložbu, prošetati, voziti se na biciklu i sl. i da ćeš se vratiti za dva sata. Bit će im čudno, tebi možda neugodno, no pregrmi to. Ne prepiri se, ne svađaj se, ali budi uvjerljiva: sviđa ti se i želiš malo biti s njim, u tome stvarno nema nikakva zla.

Naravno, sve podrazumijeva da inače ispunjavaš svoje obveze, i u školi i kod kuće, i da ne lažeš kad god stigneš.

[chocolatecookie]

heii kaže:

Bitno mi je da ne budu protiv te veze zato sto oni stalno vrse pritisak da raskinem sa njim.Stalno govore on nije za tebe,ali nikako ne shvataju da se ja necu udati za njega.. I volela bih da ih ubedim da u tome nema niceg lose imati decka,i ustvari sve bi bilo lakse.Onda ne bih morala stalno da lazem da idem kod drugarice da idem da kupim nesto samo da bi se videla sa njim.. Ne volim da lazem moje roditelje ,ali ako oni ne prihvataju tu vezu onda sam "prinudjena " da lazem

Zabranili bi ti da znaju da se ides naci s njim?