Ja želim psa, on ga ne želi

[maratonka]

nemem neki pametniji naziv za temu...

kod nas je to ovako: imamo 30 i kusur, zajedno smo 6 godina, od toga 4 živimo zajedno od toga zadnju u braku…
Cijeli život imam psa u stanu, štoviše u krevetu, za njega pas nije za stan… od kad smo uselili zajedno moj pas je ostao kod staraca iz jednostavnog razloga što mi radimo cijele dane i nema nas doma od 7 do 19, i žao mi je da je pas cijeli dan sam zatvoren u stanu pogotovo što je stvarno društven i nikad nije ni navikao biti sam jer je mama kućanica, tak da je moj pas u cijelom svom životu bio maximalno 2-3 sata u komadu sam doma. Ja kad god sam na godišnjem ili kad je neki duži vikend, uzmem Bonda kod nas i da se razumijemo nije da MM ne voli životinje, obožava Bonda i on njega(čak nekad imam osjećaj više nego mene) ali ipak postoje neke općenite razlike: npr. meni su psi uvijek spavali sa mnom u krevetu,za MM to ne dolazi u obzir i Bond je naučio da kad je „kod nas“ nema na krevet… meni je bitno i voljela bi da jednog dana naša djeca odrastaju uz psa, mislim da nema ljepšeg prijateljstva i posebnije ljubavi nego kad odrasteš uz najboljeg prijatelja, za MM je to onak – nebitno, može i ne mora, nadalje: susjedi imaju bebača od 6 mjeseci i staru kuju koja naravno obožava klinca i dijeli mu „puse“ za MM je to fuj, mislim, nije strašno, ali on to radije ne bi dozvolio… nadalje, ja bi kad je hladno ili kiša pokupila lutalicu pa da bude kod nas par dana dok mu ne nađemo dom, ali znam da to ne dolazi u obzir … naravno da smo o tome svemu još daaaaavno razgovarali, i složio se i on da ćemo jednog dana imat psa kad ćemo imati uvijete, ali opet: ja bi pokupila nekog „uličara“, iz azila ili slično(uvijek sam imala takve), on bi skoro isključivo rasnog, iz uzgoja, čak platio!!!!
Nije da on ne voli životinje, ni slučajno, ali imamo sasvim drugačiji pogled na „imanje životinja“
Tu razliku u odnosu prema kućnim ljubimcima smo u jednom razgovoru najbolje saželi u: za mene je to divno, bogatstvo, posebna ljubav i prijateljstvo prije svega, a briga za psa je čisti gušt! A za njega je to sve skupa prije svega veeelika obaveza…i tu je ta razlika…

OK,nadam se da sam dočarala, ne mislim da su to neke veeelike i nepremostive razlike, i zapravo uopće ne tražim savjet za sebe, čisto me zanima,ajmo malo raspravljat, da li ima parova u sličnim situacijama? Ajmo reći „ljubitelj“ i „ne ljubitelj“ životinja? Da li vam je i koliko to bilo presudno kad ste upoznali nekog? Jeste li nekog potencijalnog odmah odkantali zbog „ja ne želim imati psa“?(ili obrnuto, zato što netko ne može živjeti bez psa) što mislite tko bi trebao „popustiti“ hipotetski rečeno: „ljubitelj“ se odreći kućnih ljubimaca, ili „ne ljubitelj“ naučiti živjeti sa životinjama? Ili gdje je tu kompromis? Je li moguć kompromis? Ili da idemo u krajnost: da li je moguć par gdje je jedan borac za prava životinja i npr. volontira u azilu a drugom je „to samo pas“( pas naprimjer, ali nadam se da razumijete što hoću reći- onak „nije mu bitno“ )

ovo "ne ljubitelj životinja"ne znam kako bi drugačije nazvala, ne mislim u onom krajnjem smislu, gledam npr. MM : voli on životinje, i žao mu je kad pate i polomio bi noge zlostavljačima, ali ako može birat radije bi izabrao bez nego suživot sa životinjama, osnovni razlog je "to je još jedna velika obaveza"

[chocolatecookie]

maratonka kaže:

Da li vam je i koliko to bilo presudno kad ste upoznali nekog?

Odmah sam pitala voli li mačke, da ne bi bilo neugodnih iznenađenja kad veza postane ozbiljna. Ne zajebavam se.

Jako sam protiv uzimanja životinje koju ne želi cijela obitelj, tako da mislim da je tu najzdravije da životinjoljubac odluči bi li radije psa ili tu vezu.

I smetalo bi mi da sam s nekim tko bi fensi životinju, tko bi platio za nju (po azilima ima i rasnih pasa, ako je to baš bitan faktor), kome je pas za lanac i dvorište, dakle, nekime tko bi imao stavove koji su meni grozni.

[štemajzl]

Ako moja draga hoće imati posla s psima ili cigaretama, razlike su nepremostive. Fala, đenja, sljedeća.
Nije to kraj svijeta ni za mene ni za nju. Čemu spajati nespojivo?

[pizdekalo]

pa evo ja bi malog slatkog zeku, a dečko me uvjerava da zeko nije za po stanu i da mali zeko smrdi
predložio mi je da nabavim(o) ribice ili pauka ili nekog guštera, a ja to nebi...ja bi baš zeku...

i uglavnom, s obzirom da smo mi relativno kratko zajedno, dogovor je da ako nam se veza uspješno nastavi u budućnosti, i ako ćemo ikad živjeti u kući s dvorištem (za jedno 10-15 godina ), da ću imati zeku

[Nica]

maratonka kaže:

i polomio bi noge zlostavljačima,

Ako se ne možete dogovoriti oko nekih osnovnih pravila za imanje životinje u zajedničkom prostoru, bolje nemojte ni nabavljati psa. On tu neće biti nekoliko dana već godinama i svi u kućanstvu trebaju biti složni oko donošenja te odluke.

Vaša stajališta nisu dijametralno suprotna, samo ne znam koliko su presudna za konačan izbor.

[magic potion]

Nekim ljudima je to sigurno smiješno, ali meni je nevoljenje životinja, eliminacijski kriterij. Još sam kao dijete skupljala životinje s ulice i teško mi je zamisliti da moj dečko/muž bi bio u stanju proći pokraj ranjene ptice, mačke, psa...svejedno.
Jednostavno ne bih se osjećala najsretnije s osobom koja se ne sažali nad takvim prizorom i neće žrtvovati svoje vrijeme, novac ili trud za pomoć takvoj životinji. Ne razumijem to i s takvim partnerom ne bih funkcionirala. Istina je da je to velika obaveza i ponekad teža tlaka, ali uz beskrajnu ljubav tih životinjica sve se to lako podnese.

Vjerujem da se ljudi kojima je pas "samo pas", neće složiti sa mnom.

[maratonka]

chocolatecookie kaže:

Odmah sam pitala voli li mačke, da ne bi bilo neugodnih iznenađenja kad veza postane ozbiljna. Ne zajebavam se.

Jako sam protiv uzimanja životinje koju ne želi cijela obitelj, tako da mislim da je tu najzdravije da životinjoljubac odluči bi li radije psa ili tu vezu.

I smetalo bi mi da sam s nekim tko bi fensi životinju, tko bi platio za nju (po azilima ima i rasnih pasa, ako je to baš bitan faktor), kome je pas za lanac i dvorište, dakle, nekime tko bi imao stavove koji su meni grozni.

ah čuj, i meni je rekao da voli pse i da bi mogli imat psa, ali tko je ulazio u detalje?! ježi ga, nisam ga pitala kokretno" da li ti je uredu da tvoj pas poliže po licu tvoje dijete?
šalu na stranu, i ja bih odmah prekrižila osobu koja ima neke stavove koji su meni odbojni i ne prihvatljivi ne samo po pitanju životinja, nego za bilo šta...

ali mislim da ćemo mi to nekako u hodu "između" tipa: bit će neka pasmina ali iz azila, neće spavati u našem krevetu, ali od klinca bude, neće ga lizati do 3. godine, kasnije da...

[Bukoroshe]

Ja iskreno ne kužim to forsiranje životinja za stolom i u krevetu, i s lizanjem, posebno kad se zna da partner ne želi toliko intenzivan kontakt s njima.

Volim životinje, ali da dragi predloži da s nama spavaju u krevetu, dobio bi preneražen pogled i jedno NE. Nekakve granice moraju biti, zna se za koga je krevet.

[maratonka]

Bukoroshe kaže:

Ja iskreno ne kužim to forsiranje životinja za stolom i u krevetu, i s lizanjem, posebno kad se zna da partner ne želi toliko intenzivan kontakt s njima.

Volim životinje, ali da dragi predloži da s nama spavaju u krevetu, dobio bi preneražen pogled i jedno NE. Nekakve granice moraju biti, zna se za koga je krevet.

ja od kad znam za sebe uvijek je tu negdje bio i pas, neznam ni ja kako ali,došlo je i do kreveta, toliko normalna jesam da razumijem MM da smatra da pas nije za krevet i da mu smetaju dlake po jastuku i da to ne želi, ok, dobio je svoj krevetić/jastuk na podu pored našeg kreveta( pas, ne MM )...
za lizanje razumijem, i ja koliko god imam psa cijeli život, nikad nisam volila to "umivanje" i moj svaki pas je naučio da to ne radi, ali opet, ne bi dizala galamu oko toga ako poliže dijete

[maratonka]

štemajzl kaže:

Ako moja draga hoće imati posla s psima ili cigaretama, razlike su nepremostive. Fala, đenja, sljedeća.
Nije to kraj svijeta ni za mene ni za nju. Čemu spajati nespojivo?

za cigarete razumijem i sama, ali zašto ti je toliko neprihvatljiv pas? čak niti da imate kuću i psa u dvorištu(ne na lancu!)

[Bukoroshe]

maratonka kaže:

ja od kad znam za sebe uvijek je tu negdje bio i pas, neznam ni ja kako ali,došlo je i do kreveta, toliko normalna jesam da razumijem MM da smatra da pas nije za krevet i da mu smetaju dlake po jastuku i da to ne želi, ok, dobio je svoj krevetić/jastuk na podu pored našeg kreveta( pas, ne MM )...
za lizanje razumijem, i ja koliko god imam psa cijeli život, nikad nisam volila to "umivanje" i moj svaki pas je naučio da to ne radi, ali opet, ne bi dizala galamu oko toga ako poliže dijete

Eto, vidiš da si razumna. On se možda odgajao u posve drugim uvjetima, treba i to imati na umu i ne forsati.

[aclarea]

kod vas je kompromis zapravo već postignut, i sama si rekla.

kad je tvoj pas s vama, on i tvoj muž se super slažu.
znači, ne radi se o tome da tvoj muž ne podnosi životinje pa da mora raditi na tome da prihvati tvog psa.

jedino je povukao granicu kod spavanja u krevetu sa psom, ljubljenja psa i djeteta i tako to.

nabrojala si hrpu situacija u kojima govoriš da je tvoj muž zapravo ok što se životinja tiče, ali tebi smeta što nema isti stav kao ti.

tebi nije dovoljno da je njemu ok da jednom ima psa u kući.
njemu to mora biti želja broj jedan.
nije ti dovoljno da to bude pas.
to mora biti pas s ceste.
nije ti dovoljno da vaš pas provodi vrijeme s vama u stanu.
on mora spavati s vama u krevetu.

mislim da forsiraš.

[Lepricorn]

maratonka kaže:

ah čuj, i meni je rekao da voli pse i da bi mogli imat psa, ali tko je ulazio u detalje?! ježi ga, nisam ga pitala kokretno" da li ti je uredu da tvoj pas poliže po licu tvoje dijete?
šalu na stranu, i ja bih odmah prekrižila osobu koja ima neke stavove koji su meni odbojni i ne prihvatljivi ne samo po pitanju životinja, nego za bilo šta...

ali mislim da ćemo mi to nekako u hodu "između" tipa: bit će neka pasmina ali iz azila, neće spavati u našem krevetu, ali od klinca bude, neće ga lizati do 3. godine, kasnije da...

Blažen bio kompromis

ja sam dog person, dragi također, i nije sad to neka osobina od presudne važnosti, ali eto drago mi je da smo se i po tom pitanju našli

[štemajzl]

maratonka kaže:

za cigarete razumijem i sama, ali zašto ti je toliko neprihvatljiv pas? čak niti da imate kuću i psa u dvorištu(ne na lancu!)

A zašto bi mi pas morao biti prihvatljiv? Pa što i da imam tri kuće, zašto bih trebao imati psa?

[maratonka]

aclarea kaže:

kod vas je kompromis zapravo već postignut, i sama si rekla.

kad je tvoj pas s vama, on i tvoj muž se super slažu.
znači, ne radi se o tome da tvoj muž ne podnosi životinje pa da mora raditi na tome da prihvati tvog psa.

jedino je povukao granicu kod spavanja u krevetu sa psom, ljubljenja psa i djeteta i tako to.

nabrojala si hrpu situacija u kojima govoriš da je tvoj muž zapravo ok što se životinja tiče, ali tebi smeta što nema isti stav kao ti.

tebi nije dovoljno da je njemu ok da jednom ima psa u kući.
njemu to mora biti želja broj jedan.
nije ti dovoljno da to bude pas.
to mora biti pas s ceste.
nije ti dovoljno da vaš pas provodi vrijeme s vama u stanu.
on mora spavati s vama u krevetu.

mislim da forsiraš.

mislim da si krivo shvatila, ja uopće nemam nikakav problem sa time, rekla sam u prvom postu da ne tražim savijete za sebe, mislim da je kod nas to sve skupa dobro ispalo- funkcioniramo, otvorila sam temu jer sam htjela malo raspravu oko toga, kako funkcionira kod drugih, kako su se drugi dogovorili? jesu li se dogovorili? koliko su takve razlike bitne ljudima? jesu li spremni prihvatit?... i tak

[chocolatecookie]

aclarea kaže:

nije ti dovoljno da to bude pas.
to mora biti pas s ceste.

Kraj toliko napuštenih beštija, ja bih bila jako nezadovoljna da mi ikad dođe s idejom o KUPOVANJU psa. I ne, no bloody way, nikad. Ili mačke. Onako, idemo kupit mačku. Ne, pobrat ćemo je s ceste. Nazvat Pingvich i pitat ima li šta.

To posve razumijem.

[Patuljka]

Premlada sam još da bi živjela s dečkom, al imala sam par situacija s dečkima dosad i mojim psom. Dva zadnja dečka nikad nisu imala psa i nisu baš znali s mojim psom. Da se razumijemo, ne radi se o razjarenom pit bullu nego maloj zaigranoj maltezerici koja samo obožava pažnju. Nikako nisam dobila dojam da im je sjela, ali to tad nisam ni smatrala pretjerano bitnim jer nisam mislila useliti s njima. Šokirao me stav mog prvog dečka da je njemu pas za dvorište (meni moj pas isto pod normalno spava na krevetu), al znala sam i da je to rekao zato što baš nije volio mog psa, a ne nužno zato što to misli.

Stvari su mi se malo promijenile ovog ljeta kad sam si u glavi sastavila konačno kakvog dečka hoću (pripomogla je i jedna tema na US-u gdje sam izravno to napisala), a jedna od stavki je i da mora voljeti mog šuknutog psa i znati s njim. Imala sam sreće pa sam se zaljubila u dečka koji ima psa i sad naše pse šećemo skupa, neki dan sam svoju pesicu vodila na druženje svom dečku i njegovom psu, oboje su đipali po njegovom kauču i apsolutno mu to nije smetalo. Mislim da sam se u tom trenutku još više zaljubila u svog dečka, a naročito nakon jednog mog poluzajebantskog pitanja jel bi mogla uzeti pesicu sa sobom kad uselimo skupa (neće to tako skoro ), a on je rekao da naravno i da je to moj pas i da se to podrazumijeva

Ergo, nisam imala pojma koliko mi je to bitno dosad. Sada, kada ulazim u malo ozbiljnije godine, mislim da je to jedna od stvari zbog koje bi mogla otkantati frajera. Ajde, podnijela bi da mu smeta da pas spava na krevetu (iako moja pesica ne bi pa bi već nešto izmanipulirale ) ili da ga liže po faci, al ako bi opet naletjela na nekog tko mi psa ne zna ni podragat i baci mi komentar da bi ga stavio u dvorište, fala doviđenja

[evilly]

I kod mene je pitanje o životinjama bilo potegnuto u onim početnim danima upoznavanja kod započinjanja veze.
Ja oduvjek imam životinje oko sebe, navikla sam na njih i nebi mogla zamisliti život bez njih, pa tako ni s nekime tko nebi bar malo dijelio tu ljubav prema njima.
Čim nam se pružila mogućnost nabavili smo mačku, razgovorom smo ustanovili da smo za psa prelijeni i da bi nam bilo teško prošetati ga u ovo zimsko doba dok je vani -10.

Životinja je živo biće koja će provesti sljedecih 10-15tak godina uz nas, čovjek mora znati u što se upušta i svjesno to prihvatiti, napuštanje životinja kasnije zbog krive procjene za mene nije izbor.

[cajna_mjesavina]

imam psa i odnos s njim kao što ga ti opisuješ, dakle pas je ravnopravan član obitelji koji ide na more, na krevet itd.
kod dečka mi je to jedna od najvažnijih stvari i eliminacijski kriterij.

jedino rješenje vaše situacije vidim kao kompromis u kojem imate kuću s dvorištem. tada biste mogli imati pasminu koja bez problema podnosi život izvan kuće. dakle imali biste psa, a opet ne bi bio u kući ..

[Tupelo]

maratonka kaže:

Da li vam je i koliko to bilo presudno kad ste upoznali nekog? Jeste li nekog potencijalnog odmah odkantali zbog „ja ne želim imati psa“?(ili obrnuto, zato što netko ne može živjeti bez psa) što mislite tko bi trebao „popustiti“ hipotetski rečeno: „ljubitelj“ se odreći kućnih ljubimaca, ili „ne ljubitelj“ naučiti živjeti sa životinjama? Ili gdje je tu kompromis?

Nikad nisam bila s osobom koja ne voli životinje niti sam se u blizini takve osobe zadržala dovoljno dugo da bih ju uopće "razmotrila" kao potencijalnog partnera.
Također, nisam pobornik kompromisa kad je imanje životinje u pitanju. Kućni ljubimac, baš kao i dijete, mora biti željen od svih članova obitelji. U suprotnom - nema tu sreće.

chocolatecookie kaže:

Kraj toliko napuštenih beštija, ja bih bila jako nezadovoljna da mi ikad dođe s idejom o KUPOVANJU psa.

Vidiš, ovo mi uopće nije jasno.
Ovo je stav koji jako često srećem na KLJ i sve manje za njega imam živaca.
Naime, čemu diskriminacija rasnih životinja te svaljivanje krivnje na njih za napuštene životinje.
Želiš li osuditi ono što dovodi do krcatih azila i učiniti nešto po tom pitanju- osuđuj i prijavljuj nekontrolirani uzgoj, štanceraj, dizanje "čistokrvnih" legla bez rodovnica, lošu zakonsku regulativu obavezne kastracije životinja koje nisu za uzgoj...
Osuđivati nečiju želju da nabavi rasnog psa - jednostavno je pogrešno i površno.
Baš kao i vjerovanje da ljudi rasne pse nabavljaju kako bi ih šetali po špici. Ima i takvih, naravno, ali su u opakoj manjini.