Prosjaci i beskućnici

[SmartFart]

mentalny kaže:

triba si je odvest na dejt, zasto ja nikad ne naidjem na lijepe prosjakinje

Šta će mi još jedna žena? Previše mi je i ova jedna.

[mentalny]

je al ovo je prosjakinja.. to se ne propusta!

[ya-ya]

drot13 kaže:

A znaš tko je direktor Nazorove?

ne znam... netko "poznati"?

[drot13]

Pitam, obzirom da iznosiš priču. Nije li na čelu te ustanove žena? I nije li prije nje bila žena? I nije li...? Kužiš.

[Bjesomar_]

SugarPlum kaže:

Upravo sam malo zujala po Fespuku i naišla na zanimljiv status u kojem je kolega napisao kako ga je žena na ulici, plačući, molila da joj kupi kruh i mlijeko.

Netko ga je upitao što je na kraju napravio - moram priznati da sam očekivala da će reći da ju je samo zaobišao, no odgovor me prilično ugodno iznenadio - osim kruha i mlijeka, kupio joj je i dva jogurta i malo povrća.

Svi smo navikli na žicanja po ulicama, i ako se netko od nas čak i sažali nad nekim - kolike su šanse da se naš novac ne iskoristi na cigarete i alkohol?
Postoji i ona taktika koju neki upotrebljavaju - kupiti hranu umjesto dati traženi novac. Neće se buniti onaj kojemu je stvarno potrebno.

Još jedan primjer -
sjedim s dečkom u šatoru na Jelačićevu trgu i u 20 minuta su nas tri, očito beskućnika, žicala za par kuna. Nisam se obazirala jer mi je dečko rekao 'Kada bismo tako svakome tko nas žica dali, što bi onda nama ostalo?'
Ne znam, stvarno mi je užasno teško tako ignorirati nekoga kada stvarno više ne mogu znati za što točno toj osobi novci trebaju.

Što vi radite u takvim situacijama, kakav je vaš stav?

Odmahnem glavom.
Moj jogurt i tri kune pomoci ce im na 2 minute.
Jednako tako ignoriram bilo kakve dobrotvorne akcije.

Duznost drzave MORALA bi biti da se brine za svoje gradane koji se iz raznih razloga ne mogu brinuti za sebe.
Raznim humanitarnim akcijama samo peru svoju savjest i ne pomazu niti jednom promilu potrebitih.
Evo na primjer ovo najnovije, s ovom Norom. Svaka cast, place mi se , ali na jednu takvu Noru koja zavrsi u novinama postoji na stotine drugih za koje nitko nije cuo i za cije je ljecenje dovoljno cak i manje novca.
sve humanitarne akcije zapravo sluze da si oni koji imaju nesto love operu savjest i da si oni koji imaju puno love smanje PDV.

[SmartFart]

Bjesomar_ kaže:

Odmahnem glavom.
Moj jogurt i tri kune pomoci ce im na 2 minute.
Jednako tako ignoriram bilo kakve dobrotvorne akcije.

Ti si vjerojatno vrlo mlad i još ne zarađuješ svoju plaću. Jednom kad osjetiš kako izgleda onaj trenutak kad učiniš dobro djelo prema nepoznatom čovjeku, znat ćeš o čemu pričam. Neprocjenjivo.

Ukoliko nikada to ne doživiš...well...your loss. Život se ne sastoji samo od stanja na tekućem i hladne matematike.

[marijanica 11]

Prosi jedna baka jučer.Ja joj ponudila naranču,a ona neće.Mislim to ne mgu shvatit.Ona prosi za hranu,a ponuđenu hranu odbija.

[marijanica 11]

drot13 kaže:

Pitam, obzirom da iznosiš priču. Nije li na čelu te ustanove žena? I nije li prije nje bila žena? I nije li...? Kužiš.

Ravnateljice Nazorove su žene sam više nije Kelava već jedna druga

[no name chic]

SugarPlum kaže:

Upravo sam malo zujala po Fespuku i naišla na zanimljiv status u kojem je kolega napisao kako ga je žena na ulici, plačući, molila da joj kupi kruh i mlijeko.

Netko ga je upitao što je na kraju napravio - moram priznati da sam očekivala da će reći da ju je samo zaobišao, no odgovor me prilično ugodno iznenadio - osim kruha i mlijeka, kupio joj je i dva jogurta i malo povrća.

Svi smo navikli na žicanja po ulicama, i ako se netko od nas čak i sažali nad nekim - kolike su šanse da se naš novac ne iskoristi na cigarete i alkohol?
Postoji i ona taktika koju neki upotrebljavaju - kupiti hranu umjesto dati traženi novac. Neće se buniti onaj kojemu je stvarno potrebno.

Još jedan primjer -
sjedim s dečkom u šatoru na Jelačićevu trgu i u 20 minuta su nas tri, očito beskućnika, žicala za par kuna. Nisam se obazirala jer mi je dečko rekao 'Kada bismo tako svakome tko nas žica dali, što bi onda nama ostalo?'
Ne znam, stvarno mi je užasno teško tako ignorirati nekoga kada stvarno više ne mogu znati za što točno toj osobi novci trebaju.

Što vi radite u takvim situacijama, kakav je vaš stav?

Kad imam dam. Bilo to hrana ili novac. Iako ne nešto previše, par kuna, jebiga, studentski život, znate i sami!

Nije mi se još desilo da me netko pita za hranu, uvijek novci, ali da se desi postupila bih kao i tvoj kolega. To mi nebi bio problem.
Isto tako bih volila da mi onaj tko me traži novce iskreno kaže za što mu treba. Ako mu već treba za cugu i to mi iskreno kaže, a onda evo ti brate mili, ako ti to toliko znači. Ali nemoj mi prodavat priče o gladnoj djeci i šta ja znam, a da te ja drugi dan vidim sa bocom u ruci. E onda više ne dam ni lipe.

[babunovich]

SmartFart kaže:

Neki dan predvečer odem u Kaufland i prilazi mi djevojka od nekih 20-22 godine, u staroj čistoj jakni, nenašminkana ali jako lijepa. Pita me imam li 3 kune jer joj treba za hranu. Dao sam joj 20kn jer nisam imao ništa sitnije, zahvalila je i ja sam otišao svojim poslom. Na blagajni ispred mene ta ista djevojka plaća 2 konzerve graha i najjeftiniji polubijeli kruh u najlonu.

Bilo mi je baš drago

Imao sam i ja prošlo ljeto susret sa slično opisanom . Zabrinulo me to što je bilo dost ljudi u procjepu mamutice a ona se izdaleka čim me snimila zaletila baš na mene .Valjda parim ko neki očajni jado

3 kune .

Nisam niš da. Samo na izgled može živiti bolje od mene

Samo sam jednom u SC dao 2 kuna bonova nekom malom studentu. Jednostavno mi je uletio na blagajnu dok sam kupova 240 kuna bonova i pitao dvi da si neš pojede. Bilo mi je preneugodno odbit .

[drot13]

marijanica 11 kaže:

Ravnateljice Nazorove su žene sam više nije Kelava već jedna druga

Zato i pitam kad ima priču o "direktoru Nazorove".

[Planeswalker]

Ja uglavnom dajem samo beskućnicima koji prodaju Ulične svjetiljke. Na taj način oni dobiju neku kunu, potiče se društveno korisna djelatnost, a i ja imam što čitati u vlaku. Časopis je pun osobnih ispovijesti beskućnika i tu se stalno ponavljaju iste teme – čovjek pristojnih primanja se oda kocki, alkoholu ili drogi pa ostane bez posla i završi na ulici. Ili netko zapadne u tešku situaciju zbog kredita. Uvijek me primi neka jeza jer shvatim koliko se čovjek zapravo lako može naći u takvoj situaciji. Časopis mogu prodavati samo trijezni. Prema onom što pišu, beskućnici od novca za preživljavanje još više cijene toplu ljudsku riječ i dostojanstvo pa im sad uvijek pružim ruku i popričam minutu s njima uz osmijeh.

S druge strane, imamo one lažne "jadnike" koji skupljaju novce okolo kao po traci. Evo primjer – sjedim u slastičarni i priđe mi mali musavi Rom. Ali ne musav poput djece koja žive u blatu, nego više neka strateški nanesena prljavština oko usta i po dlanovima, dok je ostatak kože bio čak dosta čist. Dođe i mehaničkim glasom izvergla neku svoju mantru. Nisam mu dao, ali sam ga gledao kako ide od stola do stola. Jedna žena mu je dala nekoliko kovanica, a on se nije ni zahvalio, već se odmah okrenuo i uputio se prema drugom stolu, a da nije stigao ni novac u džep strpati. I tako on obradi jedan kafić i ide u sljedeći, pa u još jedan... Da u svakom dobije samo 10 kn (a za vrijeme špice sigurno i puno više), na kraju dana je zaradio veću dnevnicu nego većina radnog stanovništva. I sve to ide njegovim "koordinatorima", a da se njegova kvaliteta života ni najmanje ne poboljša. Ljudi mu daju jer se sažale nad "jadnim djetetom", a ono se doma zajedno sa svojima smije bedacima koje je uspio opelješiti taj dan.

[marijanica 11]

drot13 kaže:

Zato i pitam kad ima priču o "direktoru Nazorove".

Možda misli da je trandža.Ja sam prvi putkupila taj časopis i rekla nek si uzme te 2 kune koje bi trebala dobit jer sam dala 10-tku.

[drot13]

marijanica 11 kaže:

Možda misli da je trandža...

Dobar.

[margarer]

Neki put dam, a nekad ne, i njihovo je na šta potroše.
Baš mi je svejedno, sami su se odlučili šta im treba, vino ili cigarete ili ne znam, mi ih ne možemo promijeniti, možemo im malo pomoći
A ovo što piše Planeswalker, i ja se slažem

[ya-ya]

A nije vam palo na pamet da možda gospođa direktorica ima dečka, muža, ljubavnika koji se predstavlja kao "direktor" i vodi ekipu okolo na skijanje?

ili možda jednostavno nije "problem" u njoj, nego netko tko ima pristup financijama i donacijama to iskorištava na neki sasvim drugačiji način.

ugl.ja sam se na priču previše uzrujala tako da mene zaista nije zanimalo kako se točno imenom i prezimenom zove osoba koja to radi...
bilo kako bilo od mene više neće dobit niti lipe.

[amali]

Ja dajem po procjeni...prije bi uvik dala par kuna bilo kome ko me pita. sad više ne! dosta njih je varalica, pogotovo volim kad se pojave "sezonci". živim u turističkom gradu, kad dođe lito sjate se svi živi pa prosjaće.

Dok sam još bila studentica išla sam sa sadašnjim mužem u Zg na koncert, i kako je prijevoz bio organiziran, svi smo se sjatili u Avenue mall... masu ljudi je visilo tamo prije koncerta, i dođe do mene jedan prosjak, stariji čovik i kaže mi: oprostite, ne tražim novac, samo sam gladan.
Srce mi je zamalo puklo!
imala sam svega 20 kuna u novčaniku i odmah sam mu išla kupit sendvič. Kako je neki štand unutra sa tim sendvičima kažem ja njemu: uzmite koji god oćete. Pita jadničak: mogu li sa salamom?
- Ma možete i sa pršutom ako oćete!
I dan danas se znam sitit tog čovika.

Tako je i jednom u mom gradu jedan prosjak, bez nogu, sidija na ulici i zaustavi moju mamu i žica da je gladan. Stara ode u dućan, kupi mu sok i sendvič i odnese mu...a on ispred nje to uzme i baci u smeće i još se izdere na nju da mu je tribala dat pare a ne hranu.

[drot13]

ya-ya kaže:

A nije vam palo na pamet da možda gospođa direktorica ima dečka, muža, ljubavnika koji se predstavlja kao "direktor" i vodi ekipu okolo na skijanje?...

Prije će mi pasti na pamet da je riječ o lovačkoj priči i dobrom izgovoru (niti jedno niti drugo tvoje, da ne bi bilo zabune).

[volim_puding]

Moja odbojnost prema prosjacima se razvijala kroz godine, od velike tuge kad ih vidim do zgražnja.

U gradu u kojem sam odrasla nikad nisam naletila na prosjaka. Kad sam počela studirati u susjednom većem gradu češće sam dolazila u doticaj i iz svog skromnog studentskog novčanika davala koju kunu.

Onda sam se odselila u susjednu nam zemlju, u metropolu. To je bila tuga na početku, na svakom kantunu mali romi, stare romkinje, romi zvih uzrasta najčešće. Svaki odlazak u šetnju bi završio grčom. I davala sam jer sam imala, dok mi dečko nije rekao da ne budem luda i gdje ću završiti ako tako dijelim.

Prestala sam. Ali sam se raspitivala kod poznanika i svi su imali neprijatne situacije, od one da te pljunu kad ne daš do toga da ti prevrnu cijeli stol u kafiću

Na ulazu u jedan pothonik je često prosio jedan čovjek sa štakama. Jednom se okliznuo na vrhu stepenica a štaka mu je pala skorz na dno (20-ak stepenica) pravo pred moje noge. Odnijela sam mu štaku. Ni hvala, ni osmjeh nego- daj sestro koji dinar. Baš sam se naljutila.

Sad živim u drugom gradu gdje prosjaka ima manje, nekih 10-ak se muvaju po centru. Kad mi je lijep dan dam im nešto, ali većinom ne.

Više ih ne žalim i nemam grč, sad mi se gade. Pogotovo kad ih vidim da imaju bolji mobitel od mene a kao sjede i prose. I onog čovjeka koji je po najvećoj hladnoći sjedio sa sinom ispred šoping centra bi pretukla bez imalo grižnje savjesti, ali bi tada, bila politički nekorektna, jer je ipak Rom.

Ispred zgrade je znala prosti jedna djevojčica. Kad joj je moj momak dao nešto sitno napala ga je da joj je malo. Rekao joj je nek mu vrati i da joj više nikad neće dati.

Jednom sam se tri puta vraćala ne jedan kiosk u roku od 5 minuta i uvijek me isti mali pitao para, a kad sam mu rekla da me već 3 puta pitao i da mu nedam, napao me da šta sam se uzvrtila oko kioska

Kamenujte me ali ne mogu više da ih gledam. I izvinjavam se na dužini posta i uletu kao padobranac

[Bjesomar_]

Svima vama koji brijete da je zivot prosjaka i beskucnika super preporucujem da procitate Od Orwella "Nitko i nista u Parizu i Londonu".
Da je biti beskucnik i prosjak tako super nitko ne bi radio, svi bi prosili i bili beskucnici.

Hajde zamisli po zimi prositi na -10 10 sati negdje pred katedralom. Ne zvuci ugodno, radije bih neki placeni posao uz koji ide staz, zar ne ?