Natrag   Forum.hr > Društvo > Psihologija

Psihologija Vodič kroz um i ponašanje za entuzijaste. Podforum: Psihokauč

Odgovor
 
Tematski alati Opcije prikaza
Old 10.02.2006., 19:54   #61
nastavak:
A onda nisi uopće u odnosu s drugima, pa se vjerojatno ne bi ni zamarala s oprostom.
Izgubljena u Svemiru is offline  
Odgovori s citatom
Old 11.02.2006., 11:38   #62
Quote:
Izgubljena u Svemiru kaže:
Mislim da nije. Prvo, ako se ne varam, self=sebstvo, a self predstavlja onaj dio ega koji komunicira s okolinom. Da ne duljim, self je internalizirano društvo u malom, pa ne znam na koji način ga se potpuno riješiti. To bi izgledalo kao totalni bijeg od društva u vlastiti svijet, tj. psihozu.
ma kakvi!
pozitivno vredovanje sebe te oslobadja od potrebe da se vrednujes kroz interakciju s drugima.

sve funkcionira kao i prije, samo tudje frustracije ne utjecu na tvoje dobro raspolozenje.
__________________
Najopasnija hrana je torta. Svadbena.
Jedini poraz koji sam doživio u životu...nisam uspio sjebat škuribandu. (walter, 2010.)
putnica is offline  
Odgovori s citatom
Old 11.02.2006., 18:17   #63
Quote:
putnica kaže:
ma kakvi!
pozitivno vredovanje sebe te oslobadja od potrebe da se vrednujes kroz interakciju s drugima.

sve funkcionira kao i prije, samo tudje frustracije ne utjecu na tvoje dobro raspolozenje.
Mudro zboriš. Samo, imam problema s postizanjem toga da se oslobodim potrebe vrednovanja kroz interakciju s drugima. Kako to postići kad živiš s drugima? Htio ili ne- svejedno utječu na tebe.
To što kažeš čini mi se kao lijepo konstruirana definicija. Dobra ideja, loša realizacija.
Izgubljena u Svemiru is offline  
Odgovori s citatom
Old 11.02.2006., 19:14   #64
Quote:
Izgubljena u Svemiru kaže:
Mudro zboriš. Samo, imam problema s postizanjem toga da se oslobodim potrebe vrednovanja kroz interakciju s drugima. Kako to postići kad živiš s drugima? Htio ili ne- svejedno utječu na tebe.
To što kažeš čini mi se kao lijepo konstruirana definicija. Dobra ideja, loša realizacija.
mislis da ja nemam?

ovako ja to vidim: to je put koji ide do kraja. ako se odvazis jednog dana krenuti pjesice u grcku, pogledas na karti, izmjeris kilometre i kazes "ja ne to ne mogu " sigurno neces ni stici tamo. neces ni krenuti.

a ako odlucis i krenes ceka te beskrajno zanimljivo putovanje! ok, bit ce i kise putem i uzbrdica i zalutat ces, ali ces susretati zanimljive ljude, uzivati u krajoliku, kupanju, suncanju, pogledu s nekog proplanka za koji nisi ni znala da postoji. samo putovanje je cilj. svaki dan, svaki covjek kojeg upoznas, svaka minuta koju provedes svjesna sto radis.

dakle ako radis kako je ispravno, iskreno i iz srca i prihvatis da tudje neuroze nisu dio tebe, tada ih mozes ublaziti ili posve ignorirati i bit ce sve vise situacija u kojima ces se moci odvojiti od trenutnog sukoba, postici da te samo oplahne. svakome svoje.

problem nastaje kad mi ne zelimo raditi ispravno, ali to je vec druga tema.

__________________
Najopasnija hrana je torta. Svadbena.
Jedini poraz koji sam doživio u životu...nisam uspio sjebat škuribandu. (walter, 2010.)
putnica is offline  
Odgovori s citatom
Old 13.02.2006., 10:04   #65
Quote:
Jaya kaže:
Misliš da je to moguće? Svi bi mi bili na konju da se ne ogledamo u drugima...nekako mi je to utopijski.
Da, moguće je. No ne radi se samo o ogledavanju za drugima nego o samoj "supstanci" sebstva, povratnih sprega kojima se uopće stvara osjećaj "sebe" temeljen, u jednom njegovom korijenu, na drugima.

Tj. svijest sebstva je u tom jednom od svojih nekoliko korijenskih aspekata temeljena na modeliranju drugih u nama, pa čak i jednog "općeg drugog" kojeg nazivam "druga (svjesna) pozicija" koju stalno alternativno zauzimamo i s kojom vršimo "dijalog".

Geneza svijesti o sebi u velikoj mjeri prolazi kroz interakcije s drugima, te je esencijalna funkcionalna apstrakcija drugih ugrađena u samu strukturu sebstva.

Drugim riječima, sebstvo nije "stvar po sebi" nego relacija.

Oslobađanje od tog (i drugih) aspekata sebstva, ili zahtijeva puno egzaktnog strukturalnog znanja. Čovjek bi morao biti, po Indijskoj terminologiji, pravi "Jnanin" (znalac, poznavaoc). Takvih Jnanina je malo (vrlo, vrlo malo), čak i među onima koji se takvima smatraju.

Druga "metoda" je slijeđenje nekih nefundamentalnih idiosinkratskih postupaka koji su u prošlosti profunkcionirali za neke ljude i strukturalno su takvi da "pašu" određenom broju ljudi, odnosno njihovim psihofizičkim semantičkim strukturama.

Još nisam spreman iznositi svoja saznanja, ali bih ti preporučio, kao primjer, da pročitaš postove o "prosvjetljenima na internetu" u ovom blogu, koji će te uputiti na web stranice ljudi koji su postigli neke definitivne strukturalne promjene (iako ne smatram da su one potpune, pa čak mislim da su u bar jednom slučaju, slijepa ulica) te su razvili neke svoje metode i teorije.
Ne slažem se u potpunosti niti s jednom od njih, pa čak sam i vrlo suprotstavljen dijelovima nekih od njih, ali one ipak nisu loš temelj za razmišljanje.
__________________
Captain's Blog (Reloaded)

Zadnje uređivanje Captain Nemo : 13.02.2006. at 11:53.
Captain Nemo is offline  
Odgovori s citatom
Old 04.07.2006., 13:56   #66
Quote:

Jean Monbourquette :
Kako oprostiti

ISBN: 953-97691-8-3
Kategorija: popularna psihologija
Godina izdavanja: 2002 .
Izdavač: Provincijalat franjevaca trećoredaca
Biblioteka:
Broj stranica: 207
Uvez: meki
Format: 12x20,5 cm
U ovoj knjizi autor najprije raspravlja o naravi oproštenja. Zatim analizira dvanaest etapa koje treba prevaliti da bi se došlo do istinskog oproštenja samomu sebi i drugima.
http://www.knjizara-ljevak.com/knjig...=953-97691-8-3
Monbourquette, Jean, Comment pardonner?
Voilà un titre
qui n’est guère attirant. Il n’empêche, vient souvent un moment dans sa vie où, malgré son ressentiment, on sent que seul le pardon peut nous libérer. Mais il y a loin de la coupe aux lèvres.
L’auteur nous décline une à une les douze étapes (oui, douze!) du « pardon authentique ». Cela paraît beaucoup, mais bien malin qui pourra prétendre, à la lecture du livre, que l’une d’entre elles soit superflue. Des exemples? Disons les étapes 2, 5 et 10 : reconnaître sa blessure; accepter sa colère et son envie de se venger; cesser de s’acharner à vouloir pardonner.

On voit tout de suite à quel point la démarche proposée est ancrée dans le concret. Jean Monbourquette est à la fois prêtre et psychologue, mais ce n’est qu’à partir de la neuvième étape (« Se savoir digne de pardon et déjà pardonné ») qu’il fait appel à la dimension religieuse, toujours en respectant toutefois les orientations spirituelles du lecteur. Quant à sa compétence théorique et clinique comme psychologue, elle ne fait aucun doute.
http://pages.infinit.net/flaval/Le_c...ivres_MNO.html
__________________
All you have is what you are
and what you give.
adriatic is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.07.2006., 23:02   #67
Quote:
Jaya kaže:
Pamtimo da bi naučili, opraštamo da bi se oslobodili..
I sve si sama time rekla....
Morgana is offline  
Odgovori s citatom
Old 23.09.2008., 22:35   #68
Kako oprostiti?



Možda bi tema više spadala u religiju , ali sam ju odlučila staviti tu , jer sigurno spada i ovdje. Možete li oprostiti drugima za naneseno zlo ili uvredu , kako to učiniti , što ako ne oprostimo i na kraju , treba li uopće oprostiti?
ANUŠKA is offline  
Odgovori s citatom
Old 23.09.2008., 23:27   #69
kad oprastam cini mi se da gazim sebe. tek kasnije shvacam koju slobodu dobivam. neoprastanje oduzima toliko energije, ubija covjeka, i fizicki i psihicki.
samonesto is offline  
Odgovori s citatom
Old 23.09.2008., 23:32   #70
Da li oprostiti?

Da, treba oprostiti. Ali ne i zaboraviti.
__________________
Groundhog day - the groundhog has blue eyes
nina333 is offline  
Odgovori s citatom
Old 23.09.2008., 23:42   #71
Da, ali kako oprostiti? Zaista oprostiti.
NancyF is offline  
Odgovori s citatom
Old 23.09.2008., 23:58   #72
"Racionalni" pokušaji opraštanja nisu opraštanje nego prisila koja ne donosi ništa osim izranjanja suprotstavljenih osjećaja iz podsvjesti. Istinsko opraštanje dolazi spontano i bez truda, a rezultat je emocionalne zrelosti i bezuvjetnog prihvaćanja sebe i drugih.
forex is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 00:13   #73
Quote:
NancyF kaže: Pogledaj post
Da, ali kako oprostiti? Zaista oprostiti.
Za početak, pokušaj s prihvaćanjem.
__________________
Groundhog day - the groundhog has blue eyes
nina333 is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 00:20   #74
Prihvatila sam. Ali, oprostiti ne mogu. A voljela bih, ne zbog njega, ili drugih, voljela bih oprostiti zbog sebe. Jednostavno ne znam kako. Mozda s vremenom.
NancyF is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 00:39   #75
Quote:
ANUŠKA kaže: Pogledaj post
Možda bi tema više spadala u religiju , ali sam ju odlučila staviti tu , jer sigurno spada i ovdje. Možete li oprostiti drugima za naneseno zlo ili uvredu , kako to učiniti , što ako ne oprostimo i na kraju , treba li uopće oprostiti?
Treba li, u smislu, mora li se?
Ne, nista se ne mora, tako ni oprostiti.
To je na slobodnoj volji individue, hoce li nesto oprostiti ili nece.

I da li se bas sve moze oprostiti?
Naravno da ne, a sto ce tko oprostiti, opet sam odlucuje.

Ne vidim zasto se oprost toliko velica i kuje u zvijezde?
Oprost ima svoju cijenu i gotovo nikada nije onako besplatan kao sto ga predstavljaju.
Najvece beneficije nosi zapravo onome koji oprasta, koji se tako oslobadja tereta, dok se onaj kome je oprosteno na neki nacin kod njega zaduzuje.


Ja, osobno, radije sam zlopamtilo, nego da stvaram duznike.
gerbengoy is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 00:41   #76
Tema stigla ko naručena!
Ovih dana sam razmišljao otvoriti sličnu temu, al reko neću - doći će sama.

Evo baš prošli tjedan (subota) imao sam jedno jako ružno iskustvo.
Kada se toga sjetim još uvijek kipim od ljutnje i gnjeva!

Uglavnom, lik s posla u subotu je malo previše razmišljao i kalkulirao (sasvim nepotrebno, s obzirom koji je dan bio i o čemu se radilo), i od tog silnog pametovanja napravio je pomutnju i zabunu u cijeloj firmi, tj. pomutnju meni i još dvojici kolega.
Ta zabuna i nije neka velika, nitko nije stradao u fizičkom smislu, ali dovoljno je da ti neko poremeti dnevni ritam, onako kako inače funkcioniramo i radimo, u subotu je bilo bespotrebno izmijenjeno na način da se nije znalo tko pije a tko plaća.

E sad, meni to ne bi ništa smetalo da i ja iznenada nisam umiješan u sve to, odnosno sve što se dogodilo glatko je prebacio na mene, ja kriv za sve!
Kao što sam rekao, nije neki big deal, ali zašto da pred drugima ispadam zbog budale još veća budala, zašto da drugi dobiju o meni dojam kao da sam ja taj koji čini zabune i pomutnje, a kad to nije istina, ja uvijek idem na logiku i racionalnost, a ne na brzopletost i glupost.

Ja sam pokušao objasniti što se stvarno dogodilo i da nije zbog mene to nastalo, ali ovaj je bio uporan i uvjerio sve ostale u to, a ja osto ko pizda.
Inače mi verbalni konflikti nisu jača strana, zapravo to mi je slaba točka - i eto ti vraga, zbog gluposti ispo glupan.

Toga dana (i sve ostale do danas, a mislim da će se to nastaviti) sam ljut ko lav, i mislim si kako neko može biti takav gad i drugoga optužiti, a kad dobro i ja i on znamo što je prava istina, gledat me u oči i lagat.

Ne mogu vjerovat da netko može biti tako djetinjast (a nije tako mali, tip je u tridesetima, ima ženu i dijete) i ne imati petlje priznati svoje pogreške.
Ja kada sam kriv u vezi ičega uvijek pošteno priznam svoju krivicu, a kod njega je očito manjak samopouzdanja na djelu, pa si misli "kako bi to izgledalo da ja ispadnem krivac? nema smisla!".

Ja bih mogao ovoj dvojici u mirnoj okolini objasnit pravu istinu, ali jednostavno ne želim ako me oni sami ne pitaju o tome, ne želim da ispadne ko da se pravdam.
A ovom tipu sam htio štošta izgovorit u facu (i ne samo zbog te subote, ljutnja se vuče već 4 god. zbog još mali milijon razloga), ali on se nalazi na poziciji iznad mene i to nije moguće učiniti.

I upravo zbog svega toga sam ljut i frustriran da se ne sjećam kada sam zadnji put bio toliko pun gnjeva i ljutnje.
Ide do te mjere da sam u subotu kad sam došao doma majci čak oprao i suđe što rijetko kad radim.

Ja shvaćam da je ova tema postavljena zbog puno gorih slučajeva, ali kod mene je ovaj aktualan i svjež i ne mogu opisat kako sam - pogađate što? - LJUT! zbog toga.

I sad bi ja trebao preko toga preći ko da se ništa nije dogodilo, čak i oprostiti.
Ako oprostim tada sam već počeo graditi temelje za novu (krivu) optužbu, ponovit će se opet isto.
Umjesto oprosta treba mu dati do znanja da sam ljut i uvrijeđen i da se ne može tek tako izvući s tim, najmanje od svega je da mi se ispriča, tek nakon isprike mogu razmišljati o oprostu.

Mislim da bi tako i svaki drugi oprost mogao djelovati, ako je isprika prisutna onda nije problem ni oprostiti.
OPROST je jako jako težak bez ISPRIKE.
Svaka čast onima koji uspiju jednostrano oprostiti. (valjda sam se dobro izrazio kod ovog posljednjeg? )

Pozz svima!
__________________
al bi bak
router is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 01:11   #77
Quote:
ANUŠKA kaže: Pogledaj post
Možda bi tema više spadala u religiju , ali sam ju odlučila staviti tu , jer sigurno spada i ovdje. Možete li oprostiti drugima za naneseno zlo ili uvredu , kako to učiniti , što ako ne oprostimo i na kraju , treba li uopće oprostiti?
Ranije sam verovala da treba oprostiti, jer su me tako učili, kao i sve nas vaspitavane u hrišćanskoj kulturi i tradiciji. No, vrlo brzo sam shvatila da 'opraštam' samo na površini i da su svi ti usiljeni oproštaji lažni i da time samo sebe obmanjujem, dok moja povređenost i dalje vri i ključa duboko u meni. Onda sam jednostavno pustila sebi 'na volju' da osećam sve ono što sam osećala, pa makar to bila i ona najteža osećanja poput mržnje, želje za osvetom ili suočavanje sa najvećim strahovima, koji su zbog uvrede ili povređenosti izašli na površinu. I vremenom bi sve to prošlo. Negativna osećanja bi izbledela, a najčešće bi mi vremenska distanca pružila novu perspektivu onoga što se dogodilo. Neretko se dešavalo i da saznam nešto novo o osobi koja me je povredila ili uvredila, što bi izmenilo moje mišljenje o njoj i ublažilo ono što sam osećala, a svakako bih u čitavom tom procesu naučila mnogo o sebi.

U trenucima kada proživljavamo intenzivne emocije mislim da je važno fokusirati se na sebe, a ne na drugu osobu, bez obzira na to jesu li te emocije pozitivne ili negativne. Treba se baviti svojim osećanjima i sobom, a ne drugom osobom u odnosu, jer nam to neće pomoći da se lakše nosimo sa svojim unutarnjim procesima. Stoga nije pravo pitanje možemo li nekome oprostiti, kako da to učinimo, kako da se prema njemu ponašamo, iako nas je povredio, već da shvatimo zbog čega je nečije ponašanje u nama izazvalo tako snažna osećanja, šta je to što nas boli, čega se plašimo, na čemu moramo da radimo, kako da se osnažimo, kako da razumemo, podržimo, prihvatimo sebe... Kada uspemo sebe da utešimo i izlečimo, lako ćemo se prema drugome postaviti na odgovarajući način. Tada nam pitanje oprosta više neće ni biti toliko važno. Namerni 'oprost' (kojim obmanjujemo sebe i druge da je sve u redu) nikako nije čarobni štapić čijim zamahom možemo tek tako izbrisati bol, tugu i ljutnju u sebi.
Enchantress is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 01:59   #78
Quote:
ANUŠKA kaže: Pogledaj post
Možda bi tema više spadala u religiju , ali sam ju odlučila staviti tu , jer sigurno spada i ovdje. Možete li oprostiti drugima za naneseno zlo ili uvredu , kako to učiniti , što ako ne oprostimo i na kraju , treba li uopće oprostiti?
ja opraštam kome želim, a kad me neko stvarno spička ne mogu oprostiti,
al nemam ni želju
__________________
ovaj reqieres 30sekundi to rereqoiueres probajte ponovno za 5 secundi
blured is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 02:44   #79
svi mi pravimo greske i tu nema zamjerki...desi se....ali ako netko namjerno i uporno nesto protiv mene ili nekog drugog radi...... sa namjerom....onda nema oprastanja..... postoji samo kazna i kad odradi onda na distanci moze suradnja ali i oprez.....
oprasta se onda kada je netko nesto ucinio iz neznanja, nenamjerno.... jer to se desi i nije problem u osobi i njenom karakteru....... a kada znas da je postupak dio karaktera ili filozofije ponasanja prema drugima...... pravim debelu distancu..... i nikad vise .... ako nisam prisiljena......ali to ne iskljucuje da ta osoba nece dobiti svu moju pomoc kada i ako zatreba............
Maria Callas is offline  
Odgovori s citatom
Old 24.09.2008., 05:08   #80
Quote:
router kaže: Pogledaj post
Ide do te mjere da sam u subotu kad sam došao doma majci čak oprao i suđe što rijetko kad radim.
Mislim da ovaj dobronamerni cika koji je na poslovnoj poziciji iznad jako lepo (potsvesno) utice na tebe... Prvo lepo sagledaj sebe i svoje greske do kraja, pa kada to uspes (kada budes svaki drugi dan majci prao sudje, a jednom nedeljno za weekend skuhao rucak), onda ces svakako znati i odgovor kako da babysitujes (bez napora) doticnu situaciju!

(bez redovnog pranja sudova to ici nece)

_nobody_
__________________
I am _nobody_, and _nobody_ iz perfect, therefore I am perfect!
Ko zna znace, ko ne zna neznace!
_nobody_ is offline  
Odgovori s citatom
Odgovor


Tematski alati
Opcije prikaza

Kreni na podforum




Sva vremena su GMT +2. Trenutno vrijeme je: 08:10.