Bok!
Sorry ako tema nije na pravom mjestu.
Imate li vi hrabrost za aventure po šumama gdje nikad niste bili?Ja da.Ja "imam prirodu" odmah blizu kuće i svakog drugog petka pozovem frende da idemo u razgledavanje.Moj frend je ok ali moja frendica nakon nekog vremena počne se bojati jer ima previše trnja i kao da ona to ne može proć.Ponekad mi ide na živce.A sad mi odgovorite na pitanje koje sam postavila i ako hoćete ispričajte neku situaciju...
Ja sam išao s mamom brati vrganje. Jednom sam se čak usudio otići tako daleko od nje da me nije ni vidjela ni čula.
Sva sreća da vještica ima vezu na Internet.
__________________
Neoriginalni ljudi kopiraju neoriginalne ljude, originalni kopiraju originalne.
A ja svake noći kada je skola prolazim kraj groblja , i ima jedna suma tik do groblja i imao sam hrabrosti proći kroz šumu i doći kući.
Eto sto je hrabrost.
__________________ Ništa nije komično, sve je tragično. Ništa nije tragično, sve je komično, sve je stvarno, nestvarno, nemoguće, pojmljivo, nepojmljivo. Sve je tegobno, sve je lako.-Eugene Ionesco
A ja svake noći kada je skola prolazim kraj groblja , i ima jedna suma tik do groblja i imao sam hrabrosti proći kroz šumu i doći kući.
Eto sto je hrabrost.
Mislim da ne bi trebala dobiti karton za dizanje ove teme jer moj post je vezan uz nju.
Počelo je proljeće i ja sam opet počela moje istraživanje šumama.Moj pas "živi" vezan u dvorištu.Povedem ga uvijek u šetnju osim kad je zima.Kad idemo u šetnji,uvijek idemo šetati po šumi i livadama,pa čak i po dolinama.Livade su ok,šume mi utjeraju strah u kosti kad čujem da se neka grana na stablu pomakla ili se čuje šuškanje hodanja jer pomislim da može biti lisica,divlja svinja,zmija ili tko zna što još.Livade su najčešće mjesto preko kojeg prolazimo,šume pokušavamo obići,ali doline su najgora stvar jer njih se ne može obići jer ako ne se završi u šumu.Tako ja i moj pas,kojeg u tim situacijama držim čvrsto za lanac,spuštamo se često niz guste doline pune drveća,a kamoli trnja.Na dnu doline naiđemo uvijek na neka skrovišta koja izgledaju kao zmijina.Najgore je izlazak iz doline jer ne znam zašto je uvijek gori nego ulazak.Na izlasku naiđemo na paukove,paučine,trnje,malo ali intrigantno drveće po kojem se moj pas zapetlja.Jednom smo se bile,ja i moj pas,izgubile.Tek smo izašle iz jedne guste doline kad me moj pas povukao u drugu.Znala sam da smo se izgubile,ali meni nije imalo smisla ozljediti se opet trnjem doline.Kad smo ušle,prepoznala sam dolinu i shvatila da me moj pas vodi doma.Tako je i učinio i obećala sam sama sebi da više ne idem ni u jednu pustolovinu bez njega,mog spasitelja.
Mene jednom mačak vodio doma. Samo što sam ja znao put, a on nije.
Dobar ti mačak
__________________ What it meant to me will eventually be a memory of a time when I tried so hard... and got so far... but in the end, it doesn't even matter...
Hrabrost i avanture
!
.Moj frend je ok ali moja frendica nakon nekog vremena počne se bojati jer ima previše trnja i kao da ona to ne može proć
.Ponekad mi ide na živce.A sad mi odgovorite na pitanje koje sam postavila i ako hoćete ispričajte neku situaciju
...
, i ima jedna suma tik do groblja i imao sam hrabrosti proći kroz šumu i doći kući. 
vukovi su onak dosta ravnodušni prema nama a medo sruši rekord na 100m kad vidi čovjeka
stjeraj vepra u kut kad se okrene raspori te od pete do vrata svojim očnjacima 
Šetanje psa i njegova odanost(u prirodi)
Linearni mod
