Forum.hr

Natrag   Forum.hr > Društvo > Psihologija
Korisničko ime
Lozinka

Psihologija Vodič kroz um i ponašanje za entuzijaste. Podforum: Psihokauč

Odgovor
 
Tematski alati Opcije prikaza
Old 29.09.2009., 21:52   #1
munchy
Registrirani korisnik
 
Registracija: Aug 2008.
Postova: 96
Kako izaći na kraj sa preteranom empatijom?

Dakle pitanje je jasno...

Moj problem je sto previse saosecam sa ljudima, zivotinjama, svime sto dise. Vidim coveka bez noge i u stanju sam da pola dana razmisljam o tome kakav je njemu zivot, koliko mora da mu je tesko, kako se oseca... Svakom prosjaku dam nesto ili kupim, tesko mi je kad vidim da ljudi nemaju sta da jedu... Kad vidim dete na ulici kako prosi u stanju sam da se rasplacem. Sa zivotinjama je isto, ziva se pojedem kad ne mogu da pomognem (sto je u vecini slucajeva). Juce sam pola sata plakala jer sam majku sa stencima koju je neki skot izbacio iz kola hranila dva dana nakon cega sam dobila pretnje od komsija da ce ih pobiti ne sklonim li ih, ostavila kilometar dalje. Osecala sam se kao izdajica... Celu nos nisam spavala. I danas sam ih opet nasla tu gde su bili ranije i ne znam sta da radim... Mislim da cu se unistiti budem li se brinula i kidala zivce za svakog nesrecnika u svom okruzenju... Jako bih volela da mislim samo na sebe, svoje potrebe i njihovo zadovoljenje, neuporedivo lakse bi mi bilo. Da li mi neko moze dati savet kako to da uspem? Znaci da me drugi apsolutno ne zanimaju osim najblizih Pokusavala sam sa onim "ja tu ne mogu nista" ali ne ide...kad znam da mogu, makar da pokusam ja to i uradim... Al ajde da uradim samo ok, nego sto se zderem posle... Hvala unapred za savete
munchy is offline  
Odgovori s citatom
Old 29.09.2009., 22:47   #2
kiss me
Registrirani korisnik
 
kiss me Avatar
 
Registracija: Aug 2009.
Postova: 29,136
A neznam šta da ti čovjek uopće pametno savjetuje. Dobro je što si shvatila da je to problem. Probaj potražit pomoć
kiss me is offline  
Odgovori s citatom
Old 29.09.2009., 23:08   #3
ARTETUREN
Banned
 
Registracija: Dec 2007.
Lokacija: preko puta
Postova: 2,729
@ munchy

To nije problem to je nešto lijepo, doduše preizraženo kod tebe, ali si sama rekla pravu stvar. Uvijek se riješenje krije u vlastitim riječima postavljačice pitanja, čak i kod psihopatoloških likova i "ličica" (ovo je osvrt na jednu drugu alternativnu temu) ali zorno pokazuje da je riješenje pravilno.
Nemogućnost da nešto učiniš znači da trebaš pomoći sebi da dođeš na razinu kada ćeš moći pomoći.
Relacija .. da te zanimaju samo najbliži je katastrofa .. pogledaj priču sa susjedima .. razumiješ. Kada bi većina bila kao ti sve bi bilo u redu.


Znači, uči i napreduj, kako bi onemogućila "bližnjima i sličnim nesposobnim" da kroje sudbinu.
__________________
"Der himmel kennt keine günstlinge" E. M. R.
"All these moments will be lost in time, like tears in rain." P. K. D.
ARTETUREN is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 00:08   #4
munchy
Registrirani korisnik
 
Registracija: Aug 2008.
Postova: 96
Quote:
Nemogućnost da nešto učiniš znači da trebaš pomoći sebi da dođeš na razinu kada ćeš moći pomoći.
Ne, ne, to uopste nije poenta... Jer realno nikad necu moci da pomognem svakome a da se zbog svake nemogucnosti nerviram prosto ne zelim.

Quote:
Kada bi većina bila kao ti sve bi bilo u redu.
Mozda... Ali svesna sam da se to nikad nece desiti. I zato zalim da budem ne kao oni (koji i kad pokusam da uradim nesto dobro za drugog me miniraju) vec ravnodusna... Prosto da prestanem da marim za tudju patnju.

I ja sam svesna da je to sto radim dobro za druge ali nerviranje i briga koja te postupke prate nije dobra za mene a hocu sebe da stavim na prvo mesto jer mi je jasno da tako svet funkcionise... Samo ne znam kako
munchy is offline  
Odgovori s citatom
Sponsored links
Advertisement
 
Advertisement
Old 30.09.2009., 07:44   #5
ARTETUREN
Banned
 
Registracija: Dec 2007.
Lokacija: preko puta
Postova: 2,729
Quote:
munchy kaže: Pogledaj post
Ne, ne, to uopste nije poenta... Jer realno nikad necu moci da pomognem svakome a da se zbog svake nemogucnosti nerviram prosto ne zelim.
To je i razumljivo da ne možeš i jasno je da nećeš. Ali negdje ćeš moći. Što više pomogneš sebi (bilo koji statusi, pitanje je vlastite samostalnosti i neovisnosti od "društva") biti ćeš u stanju kvalitetnije riješiti takva stanja.

Quote:
Mozda... Ali svesna sam da se to nikad nece desiti. I zato zalim da budem ne kao oni (koji i kad pokusam da uradim nesto dobro za drugog me miniraju) vec ravnodusna... Prosto da prestanem da marim za tudju patnju.
I tvoja patnja je za druge tuđa! Jesam li sada razumljiviji?

Quote:
I ja sam svesna da je to sto radim dobro za druge ali nerviranje i briga koja te postupke prate nije dobra za mene a hocu sebe da stavim na prvo mesto jer mi je jasno da tako svet funkcionise... Samo ne znam kako
Quote:
ARTETUREN kaže: Pogledaj post
Znači, uči i napreduj, kako bi onemogućila "bližnjima i sličnim nesposobnim" da kroje sudbinu.
Sve piše treba samo čitati.
__________________
"Der himmel kennt keine günstlinge" E. M. R.
"All these moments will be lost in time, like tears in rain." P. K. D.
ARTETUREN is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 08:00   #6
Vess
Banned
 
Registracija: Jan 2009.
Lokacija: Zagreb
Postova: 4,617
Munchy, i ja imam sličan/isti problem. Osobito sam osjetljiva na životinje. Mislila sam da sam antispecist, ali onda shvatih da sam specist, na štetu homo sapiensa. Evo pogledaj slučaj kujice sa štencima, netko ih izbacio, ti pomažeš (tko ne bi ako ima srca?!?) a komšije prijete! Strašno.

I ja zbog takvih slučajeva nisam spavala po cijelu noć, pa i više - prestala jesti, prestala spavati neki izvjestan period.

Empatija je dobra i konstruktivna stvar, no ovo što opisuješ nije dobro - to je tzv. empatička tuga (tako definirano u knjizi Emocionalna inteligencija, mislim točno i precizno).

Ne znam kako se s time izlazi na kraj. Racionalno, prvo čovjek mora čuvati nejaku osobicu - svoju malenkost, da bi mogao konstruktivno pomagati drugima. Što reče i Arteturen.

Ja osobno osjećam da sam se utopila u slojevima teške tuge, jer se osjećam bespomoćna. Tako nemam volje/snage ništa napraviti ni za sebe, iako neke stvari znam da bih mogla (npr vjerujem u izučavanje stvari). A racionalno čovjek shvaća da je to prvi korak, kojeg ne možeš preskočiti, ako bi htio pripomoći i nekome drugom.

Na kraju, kako se pomiriti da nemreš izliječiti cijeli svijet - nemam pojma, avaj :-(

Zadnje uređivanje Vess : 30.09.2009. at 08:07.
Vess is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 19:36   #7
munchy
Registrirani korisnik
 
Registracija: Aug 2008.
Postova: 96
E upravo je to, taj odvratan osecaj bespomocnosti

Arteturen, razumela sam ja tebe... Samo kad napises deluje jednostavno, a u praksi je tesko ostvarljivo

I pretpostavila sam da konkretnog resenja nema... Prosto moracu da pocnem da radim na povecanju sopstvene neosetljivosti...
munchy is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 20:01   #8
Vess
Banned
 
Registracija: Jan 2009.
Lokacija: Zagreb
Postova: 4,617
Malo se očeliči, ali skroz drugačija nećeš moći postati.
Vess is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 21:57   #9
ARTETUREN
Banned
 
Registracija: Dec 2007.
Lokacija: preko puta
Postova: 2,729
Quote:
munchy kaže: Pogledaj post
E upravo je to, taj odvratan osecaj bespomocnosti

Arteturen, razumela sam ja tebe... Samo kad napises deluje jednostavno, a u praksi je tesko ostvarljivo

I pretpostavila sam da konkretnog resenja nema... Prosto moracu da pocnem da radim na povecanju sopstvene neosetljivosti...
Istina je uvijek jednostavna i elegantna .. zar je problem učenje .. Nemoj biti rob navika i predrasuda. Biti će teško, prvi korak je uvijek najteži.

Tebe više smetaju reakcije (ne)ljudi i njihova bezosjećajnost .. nije problem u tebi.
Poduči ih.
__________________
"Der himmel kennt keine günstlinge" E. M. R.
"All these moments will be lost in time, like tears in rain." P. K. D.
ARTETUREN is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 21:59   #10
ARTETUREN
Banned
 
Registracija: Dec 2007.
Lokacija: preko puta
Postova: 2,729
Quote:
Vess kaže: Pogledaj post
Malo se očeliči, ali skroz drugačija nećeš moći postati.
Vess, sačuvati sebe treba u sebi i kroz bilo koju dolinu možeš proći.
__________________
"Der himmel kennt keine günstlinge" E. M. R.
"All these moments will be lost in time, like tears in rain." P. K. D.
ARTETUREN is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 22:21   #11
Vess
Banned
 
Registracija: Jan 2009.
Lokacija: Zagreb
Postova: 4,617
Quote:
ARTETUREN kaže: Pogledaj post
Istina je uvijek jednostavna i elegantna .. zar je problem učenje .. Nemoj biti rob navika i predrasuda. Biti će teško, prvi korak je uvijek najteži.

Tebe više smetaju reakcije (ne)ljudi i njihova bezosjećajnost .. nije problem u tebi.
Poduči ih.
Nemoj ju poticati da poduči ove koje se podučiti ne da. Bolja je od većine, ali ne i mesija. Još će joj biti teže ako bi pokušavala podučiti nepodučive.
Vess is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 22:31   #12
ARTETUREN
Banned
 
Registracija: Dec 2007.
Lokacija: preko puta
Postova: 2,729
@ Vess

Imaš pravo Vess nedorečen sam, ali neke poduke su i bolne, to ne znači milosrđe prema takvim koji ne mogu shvatiti poduku. No kada se podvuče crta postaju ti zahbvalni.
Takvima objašnjavaš njihovim "jezikom" koristeći inteligenciju . No to sam napisao negdje drugdje. Iskustvo kazuje da sve dođe na svoje.
__________________
"Der himmel kennt keine günstlinge" E. M. R.
"All these moments will be lost in time, like tears in rain." P. K. D.
ARTETUREN is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 22:37   #13
Lotos
Registrirani korisnik
 
Registracija: Apr 2009.
Postova: 130
Quote:
munchy kaže: Pogledaj post
Dakle pitanje je jasno...

Moj problem je sto previse saosecam sa ljudima, zivotinjama, svime sto dise. Vidim coveka bez noge i u stanju sam da pola dana razmisljam o tome kakav je njemu zivot, koliko mora da mu je tesko, kako se oseca... Svakom prosjaku dam nesto ili kupim, tesko mi je kad vidim da ljudi nemaju sta da jedu... Kad vidim dete na ulici kako prosi u stanju sam da se rasplacem. Sa zivotinjama je isto, ziva se pojedem kad ne mogu da pomognem (sto je u vecini slucajeva). Juce sam pola sata plakala jer sam majku sa stencima koju je neki skot izbacio iz kola hranila dva dana nakon cega sam dobila pretnje od komsija da ce ih pobiti ne sklonim li ih, ostavila kilometar dalje. Osecala sam se kao izdajica... Celu nos nisam spavala. I danas sam ih opet nasla tu gde su bili ranije i ne znam sta da radim... Mislim da cu se unistiti budem li se brinula i kidala zivce za svakog nesrecnika u svom okruzenju... Jako bih volela da mislim samo na sebe, svoje potrebe i njihovo zadovoljenje, neuporedivo lakse bi mi bilo. Da li mi neko moze dati savet kako to da uspem? Znaci da me drugi apsolutno ne zanimaju osim najblizih Pokusavala sam sa onim "ja tu ne mogu nista" ali ne ide...kad znam da mogu, makar da pokusam ja to i uradim... Al ajde da uradim samo ok, nego sto se zderem posle... Hvala unapred za savete
baš si osećajna devojka i to je lepo , no imam osećaj da si uradila projekciju, dakle ako gledaš krv na drugom čoveku, ti se grčiš ko da se tebi dešava, a to i nije dobro, jer bi mogla doživeti panični atak,
jedna devojčica se toliko saživela sa patnjom svog psa kojeg je na licu mesta rastrgao drugi da je dobila aneurizmu u mozgu i umrla
neću da te plašim, ..ima ona pesma "ja volim samo sebe, druge ne primećujem ni u prolazu, sebe uvek pozdravljam u ogledalu" to bi moglo pomoći
Lotos is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 22:52   #14
munchy
Registrirani korisnik
 
Registracija: Aug 2008.
Postova: 96
Da, smetaju mi reakcije tih "ljudi", svakako. I ne uspevam da razumem sta je to sto ljudima omogucava da budu potpuno bezosecajni na tudju patnju, i da im jos to nije dovoljno nego je i izazivaju... I mnogo, isuvise puta sam pokusavala da objasnim ljudima da ako su oni nesrecni ne moraju biti i drugi i suprotno-ako su oni srecni zasto ne pokusaju da i druge ucine takvima... Ali kao da ne govorimo istim jezikom, koliko god ja pokusavala lepim toliko sa druge strane dobijam ruzne reci i omalovazavanje. Tako da sam sto se toga tice potpuno odustala. Zahvalnost...to je nesto sto niti ocekujem od takvih niti sam ikad i u naznakama dobila. Priznajem da im u neku ruku i zavidim (ne ovima koji su nasilni, samo bezosecajnim) jer zive svoj zivot i ne brinu za tudje... Verujem da je tako lakse ici kroz zivot, usmeren na svoju srecu i srecu svojih bliznjih bez rasipanja misli, energije i osecanja na one za spostveni zivot nebitne.

Quote:
nije problem u tebi
U nekim drugim vremenima mozda ne bi bio... Sada sam sigurna da jeste.

Stenci koje sam pominjala... Pre par sati dok sam setala svoje pse videla sam kako je komsija sutno jedno, odletelo je tri metra uz uzasne urlike. Ja sam se sva tresla i evo jos uvek mi se place. Sta tera ljude na tako nesto? Ili je u ovom slucaju bolje pitanje sta mene tera da se osecam lose zbog toga? Zasto ne mogu da prodjem pored takvog prizora, pomislim u sebi "skotina" i produzim dalje zaboravljajuci na dogadjaj... Umesto toga ja se zdrem sto je mali mozda povredjen a pritom mi se srce cepa sto su sami napolju na 10 stepeni. A znam da ne smem da odem do njih jer ako odem oni ce me pratiti do zgrade gde ima drugih pasa koji ce da naprave uzasnu galamu, komsije ce da se pobune i samo cu time izazvati njihov bes pa ce stenci stradati... Ovo iz iskustva, vec se desavalo.

To je problem u meni, s kojim ja ne znam kako da izadjem na kraj.

Svesna sam da je glupo sto se tako osecam i zato trazim neki nacin da to promenim.
munchy is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 22:53   #15
munchy
Registrirani korisnik
 
Registracija: Aug 2008.
Postova: 96
Quote:
ja volim samo sebe, druge ne primećujem ni u prolazu, sebe uvek pozdravljam u ogledalu
Mozda bi... Kako da od pesme napravim svoju stvarnost?
munchy is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2009., 23:02   #16
Lotos
Registrirani korisnik
 
Registracija: Apr 2009.
Postova: 130
Quote:
munchy kaže: Pogledaj post
Mozda bi... Kako da od pesme napravim svoju stvarnost?
ma i bolje nemoj, to je opet druga krajnost, ..možda imaš problema sa superegom koji ti nalaže da se tako moralno ophodiš sa svetom oko sebe ,
samo pomisli na to kako imaš život u sebi , svoj nagon za životom,i kako je vredan, vredniji od ičeg, jer s tobom nestaje i svesnost sveta oko sebe , svet ostaje, a ti nestaješ
Lotos is offline  
Odgovori s citatom
Old 01.10.2009., 07:33   #17
Vess
Banned
 
Registracija: Jan 2009.
Lokacija: Zagreb
Postova: 4,617
Quote:
munchy kaže: Pogledaj post
Stenci koje sam pominjala... Pre par sati dok sam setala svoje pse videla sam kako je komsija sutno jedno, odletelo je tri metra uz uzasne urlike. Ja sam se sva tresla i evo jos uvek mi se place. Sta tera ljude na tako nesto? Ili je u ovom slucaju bolje pitanje sta mene tera da se osecam lose zbog toga? Zasto ne mogu da prodjem pored takvog prizora, pomislim u sebi "skotina" i produzim dalje zaboravljajuci na dogadjaj... Umesto toga ja se zdrem sto je mali mozda povredjen a pritom mi se srce cepa sto su sami napolju na 10 stepeni. A znam da ne smem da odem do njih jer ako odem oni ce me pratiti do zgrade gde ima drugih pasa koji ce da naprave uzasnu galamu, komsije ce da se pobune i samo cu time izazvati njihov bes pa ce stenci stradati... Ovo iz iskustva, vec se desavalo.

To je problem u meni, s kojim ja ne znam kako da izadjem na kraj.

Svesna sam da je glupo sto se tako osecam i zato trazim neki nacin da to promenim.
Gle, normalno je tako se osjećati - jednostavno, na višem si nivou svijesti od ostalih. Više toga vidiš i spoznaješ i normalno te to i pogađa. Kako će pogađati tupoga i slijepoga?

Nije rješenje otupiti se, jer ostaje praznina. Trebalo bi biti cool i DJELOVATI.

A da postaneš osoba koja voli samo sebe (što je mislim i nemoguće) to više ne bi bila ti. To bi bilo teško silovanje vlastite prirode koje bi vodilo tko zna u što - psihozu čak?

Zadnje uređivanje Vess : 01.10.2009. at 07:40.
Vess is offline  
Odgovori s citatom
Old 01.10.2009., 11:28   #18
little_devil
Lijepa bez duše
 
little_devil Avatar
 
Registracija: Nov 2006.
Postova: 8,100
moguce je zatvorit se....
to sam ja napravila jer vise nije bilo smisla...

zbog problema koje su prolazili ljudi koje volim kontantno sam bila bolesna jer nisam znala iskanalizirat sve te emocije koje sam osjecala...
i jedan dan sam samo pukla... nisam vise osjecala nista, prema nicemu, prema nikome...ni ljubav ni strah ni tugu ni suosjecanje... s jedne strane je bilo strasno s druge je bio oporavak....
nakon nekoliko mjeseci emocije u se pocele vracati i stabilizirala sam se, naucila sam suosjecati na pravi nacin, izuzeti sebe iz patnje...

placem na scene u filmovima, kad u sebi nemam nikave kocnice...
znam se rasplakati kad vidim neki prizor dok sam na cesti jer nisam spremna na to, na neki teski clanak u novinama... al prema onome sto sam nekad prozivljavala, to je sjajno...
suosjecam i pomazem koliko mogu mogu ali emocionalno nekako uspjevam sebe izvuci iz svega toga...

i ja sam gledala kako poznanik pa baca u zid, nisam mogla spavati 2 noci, nisam se mogla smiriti tjedan dana, rasplakala sam od soka i uzasa i mislim da bi vecina ljudi zapravo ragirala na isti nacin...

pretpostavlja da je autorica izmucena kao sto sam ja bila, moj savjet je da proba shvatiti da svim tim ljudima i nije toliko lose, neke stvari se ne mogu promijeniti i takve su kakve moraju biti... ljudi su jaki..
little_devil is offline  
Odgovori s citatom
Old 01.10.2009., 17:44   #19
Vilenica
registrirana korisnica
 
Vilenica Avatar
 
Registracija: Feb 2006.
Postova: 15,827
bilo je vise ovakvih tema, ovo su neke, procitaj: http://www.forum.hr/search.php?searchid=6670039

da ponovo iznesem svoje iskustvo, jer sam i sama bila na taj nacin "pretjerano empaticna". jako sam patila zbog svakog primjera nepravde na svijetu. smatrala sam da je to moja osobina, i da se to ne moze promijeniti

ali promijenilo se. kako? psihoterapijom

da sad vidim nekoga kako sutira psa, ne bi me preplavila ogromna bol i tuga. nego bih dosla do tog covjeka, i mirno ga zamolila da mi dade osobne podatke. zlostavljanje zivotinja je u Hrvatskoj kazneno djelo, i moja gradjanska duznost je da to prijavim.

kad iz nepoznatih razloga jako, pretjerano patimo kad vidimo (uzivo, na filmu, u knjizi) primjere nepravde i zlostavljanja slabijih, mi iznova prozivljavamo vlastite emocije kojih nismo svjesni. ti si se sama osjecala kao mali sutirani pas, ali se ne sjecas kada, jer si to prisilno zaboravila kako se ne bi suocila s cinjenicom da te neka bitna osoba tako zlostavljala. jer tada bi morala promijeniti sliku o toj osobi, a to odbijas

savjet: svaki put kad te strasno pogodi nesto takvo, zapitaj se kad si se ranije ti tako osjecala. kad osvijestis te osjecaje, vise ne patis zbog silnih primjera zla na svijetu. shvatis da nije u tvojoj moci spasiti svako stene, svakom prosjaku osigurati dostojanstven zivot. pomognes onoliko koliko mozes
Vilenica is offline  
Odgovori s citatom
Old 01.10.2009., 19:42   #20
munchy
Registrirani korisnik
 
Registracija: Aug 2008.
Postova: 96
Quote:
samo pomisli na to kako imaš život u sebi , svoj nagon za životom,i kako je vredan, vredniji od ičeg, jer s tobom nestaje i svesnost sveta oko sebe , svet ostaje, a ti nestaješ
Upravo to je jedna od onih recenica za kojom tragam, motivisuca da mislim prvenstveno na sebe

Quote:
A da postaneš osoba koja voli samo sebe (što je mislim i nemoguće) to više ne bi bila ti. To bi bilo teško silovanje vlastite prirode koje bi vodilo tko zna u što - psihozu čak?
AKo me ovo sadasnje stanje ne odvede u psihozu mislim da nista nece

little_devil, potpuno te razumem i drago mi je sto si , makar i na tezi nacin uspela da se izboris sa emocijama, i eto upravo ono sto si napisala je i ono cemu ja tezim... Nadam se da cu uspeti, nekako

Quote:
pretpostavlja da je autorica izmucena kao sto sam ja bila, moj savjet je da proba shvatiti da svim tim ljudima i nije toliko lose, neke stvari se ne mogu promijeniti i takve su kakve moraju biti... ljudi su jaki.
Da, gledam da razmisljam tako... A onda mi dodje ono "A mozda bi ipak nesto moglo da se promeni ako bih se malo angazovala". I tad pocinju muke

Vilenica, hvala na linkovima, pregledacu ih.

Sto se tice psihoterapije oduvek me zanimala, citala sam dosta knjiga o tome al na zalost nemam finansijskih mogucnosti da je sebi priustim.

Quote:
da sad vidim nekoga kako sutira psa, ne bi me preplavila ogromna bol i tuga. nego bih dosla do tog covjeka, i mirno ga zamolila da mi dade osobne podatke. zlostavljanje zivotinja je u Hrvatskoj kazneno djelo, i moja gradjanska duznost je da to prijavim.
E ta stalozenost je ono sto meni treba. Ja se u takvoj situaciji razbesnim, izvicem na osobu i na kraju kad odem rasplacem...

Quote:
kad iz nepoznatih razloga jako, pretjerano patimo kad vidimo (uzivo, na filmu, u knjizi) primjere nepravde i zlostavljanja slabijih, mi iznova prozivljavamo vlastite emocije kojih nismo svjesni. ti si se sama osjecala kao mali sutirani pas, ali se ne sjecas kada, jer si to prisilno zaboravila kako se ne bi suocila s cinjenicom da te neka bitna osoba tako zlostavljala. jer tada bi morala promijeniti sliku o toj osobi, a to odbijas
Da, razumem o cemu pises ali nekako nisam sigurna da bih empatiju svela na prosto prozivljavanje nekih ranijih emocija... Ne znam, nisam toliko u materiji... U svakom slucaju ne bih rekla da mi se tako nesto desilo, svakako je mozda i do potiskivanja ali kad razmislim cini mi se da u mom zivotu nije bilo osoba od kojih bih tako nesto mogla da dozivim


Od srca hvala svima na savetima i razumevanju
munchy is offline  
Odgovori s citatom
Sponsored links
Advertisement
 
Advertisement
Odgovor


Tematski alati
Opcije prikaza

Pravila postanja
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smajlići su On
[IMG] kôd je On
HTML kôd je Off





Sva vremena su GMT +1. Trenutno vrijeme je: 23:33.



Powered by vBulletin Version 3.8.4 (hrvatski)
Copyright ©2000 - 2014, Jelsoft Enterprises Ltd.
Site content ©1999-2009 Forum.hr
Ad Management by RedTyger