Natrag   Forum.hr > Društvo > Povijest i povijesne teme > Vojna povijest i tehnologija

Vojna povijest i tehnologija Od praćke do ratova zvijezda.

Odgovor
 
Tematski alati Opcije prikaza
Old 30.09.2010., 08:55   #41
Sjedimo u 3 ujutro oko vatre jer ne možeš spavat koliko je hladno. Noge hladne jer ne smiješ u čizmama spavat , a čizme stoje oko vatre kja se loži na smjenu cijelu noć. Prvo smo odredili smjene ali već drugi dan ne jer i onako nas je uvijek 70% bilo budnih . Jedna vatra na jedan vod.
Dake sjedimo mi tako, drva vlažna, dima za popizditi, ništa ne grije. Svi smrdimo po dimu, oči nam suzne, leđa nam se mrznu a prednji dio samo malo manje. Griješ se više psihološki.
I tako jedne od tih noći, u jednom trenutku kad je dim postao nepodnošljivo gust i nismo se skoro ni vidjeli međusobno, kaže jedan lik: Znate onu poslovicu? Tko se dima ne nadimii..... (napravi o stanku značajno,) i nastavi.... , TAJ SE DIMA NE NADIMI.
nek e stvari pamti cijeli život (nažalost).
yation is offline  
Odgovori s citatom
Old 30.09.2010., 20:13   #42
I mi smo negdje u veljači imali istu rutu, Bar-Virpazar, preko Rumije kroz taj stari željeznički tunel. Tamo su nas pokupili kamioni i pravac neko brdo iznad Titograda. Yation, ti si nažalost nakon 6 mjeseci otišao iz Bara pa nisi osjetio sve blagodati ljetovanja. Negdje krajem 6. mjeseca ili početkom 7. , zadužuju
se kupaće i gaće i pravac na organizirano kupanje na plažu između Bara i Sutomora.
mobberzg is offline  
Odgovori s citatom
Old 01.10.2010., 12:03   #43
Zato sam bio na karauli, nedaleko od titograda, Božaj, Nije daleko za "u grad", a sdruge strane, totalno isključeni od kasarn-skog načina života. Nismo se kupali, al smo se zato tuširali svakih sat-dva kad smo bili izvan pogona. A svako večer nogomet.
yation is offline  
Odgovori s citatom
Old 14.10.2010., 12:01   #44
Quote:
leteči kaže: Pogledaj post
Niš ( kasarna na panteleju)
2 mj. Aleksinac
Streljačka pešadija
Bilo nas dosta iz Zg-a. Družil se sa sebi sličnima. Nacionalnost nije igrala neku ulogu ako se sa nekim slažeš.
Hrana jestiva, vojnička.
Tetovaže nemam a i ne sječam se nekog iz vodova i četa u kojima sam bio da se tetoviral.
Koja god?! Ja bio na Panteleju 09/1989-1990...
Nesto sitno Leskovac i Pirot...
Pješadijski bataljon, 2 četa , 2 vod..:-)))))) j..., jel bilo davno
Frenki1 is offline  
Odgovori s citatom
Old 16.10.2010., 23:31   #45
Quote:
Frenki1 kaže: Pogledaj post
Koja god?! Ja bio na Panteleju 09/1989-1990...
Nesto sitno Leskovac i Pirot...
Pješadijski bataljon, 2 četa , 2 vod..:-)))))) j..., jel bilo davno
76e julska, 1 četa 2 vod
bome davno.
__________________
Što se treba s vatrom očistit!
leteči is offline  
Odgovori s citatom
Old 29.11.2010., 13:35   #46
Quote:
mobberzg kaže: Pogledaj post
Bar, Crna Gora, '87-88. VP 6330-20/4
Pešadija, VES 11103
Bilo nas je dosta iz Zagreba, bilo je zadovoljavajuće, hrana vrlo dobra, pogotovo ako voliš grah u svim varijantama.
Sjećam se Nikšičkog piva na kojeg je odlazio skoro sav budžet.
Zapovjednik čete crnogorac i vrijeme je uglavnom prolazilo u glavinjanju na političkoj nastavi.
I sam bio u Baru al 86/87 kod Denkija na početku a poslije kod Kolareva.
Najbolje je Nikšičko i Vranac.
maxvix is offline  
Odgovori s citatom
Old 02.12.2010., 23:30   #47
Quote:
Slatky kaže: Pogledaj post
Ajd i ja ću. 90 - 91 Obuka Čapljina vozač kamiona, nije bilo loše ogromna kasarna. prekomanda Kikinda mjesec dana pa na karaulu Međa granica sa Rumunijom, vozač snabdjevanja za 5 karaula. Odlično društvo iz svih krajeva yu do zadnjeg dana bez obzira na zahuhtavanje rata.
...i ja ću.

rujan '89 - rujan '90 Bg Topčider 6 mjeseci, Vršac 6 mjeseci granica s Rumunjskom (taman koknili Čaušeskua)
Nacionalnosti sve-pun qurac ekipe s vezom. Npr. u četi je na spisku bio i Dejan Savičević koji se i pojavio jednom). Slagali smo se prema porijeklu-manje, a više po glazbi i interesima.
Što se tiče Šipaca držali su se skupa, ali... Sticajem okolnosti pomogao sam jednom kad je upa u probleme jer nije razumio što od njega traži desetar srbin s Kosova. Odmah je preko svoga zeme koji mu je bio prevodilac poručio da ako ikad imam probleme da se javim i tako ta spika. Misliš, šta ovi serki! Uglavnom odem u prekomandu, u Vršac. Tamo poslije par sati dođe Šipac predstavi se "Ja sam Keljmendi". Šta reć? Usra san se! Tip skuži koja je ura i kaže "Što ti misliš da ja neznam ko si ti. U Beograd si pomogo moj zema Nijaz. Ko da si meni pomogo! Ja idem sutra kući, ali ima mojih zema. Nema da te niko zajebava". Pa ti sad kontaj...
Maltretiranja u maršalki ni pod razno, u Vršcu ništa strašno, ali je bilo je..no novoj ekipi na karaulama.
Hrana - što više ljudi lošije. U mojoj kasarni se večera spremala za nekoliko tisuća vojnika - S P L A Č I N E . Vršac manja kasarna pa OK.

Tetovaže? Nitko.

E, da prvi vikend poslije sedam mjeseci taman za prve izbore.

Poslije vojske sam odmorio devet mjeseci pa u rat.
AKAjet is offline  
Odgovori s citatom
Old 03.12.2010., 22:00   #48
Quote:
maxvix kaže: Pogledaj post
I sam bio u Baru al 86/87 kod Denkija na početku a poslije kod Kolareva.
Najbolje je Nikšičko i Vranac.
Ti si bio taman ispred mene. Možda smo se mimiošli na prijavnici .
Denki je bio 2. četa, koliko se sjećam, ja sam bio 3., kat iznad.
mobberzg is offline  
Odgovori s citatom
Old 04.12.2010., 20:03   #49
Quote:
Rysakov kaže: Pogledaj post
Zanimalo bi me kako je bilo sluziti JNA. Nadam se da ima ljudi iz generacije "YU" koji bi mogli o tome govoriti.
Gdje ste sluzili? Koje nacionalnosti su se najbolje slagale? Jel' bilo mnogo maltretiranja? Kakva je bila hrana? Imate JNA tetovazu? etc etc

Pozdrav!
Služio sam u Banja Luci 89. na 90-tu u "Kozari", mjesec dana otkomande u Čapljini i onda povratak,šta reći Rakovačke bare, Manjača, drnč, kocka, bitka za burek i jogurt, nadrkani desetari, starešine (Srbi) idioti itd.
Sve u svemu prošlo je, bilo je teških trenutaka, zajebancije, napora, uživancije.
Sad kad sve sagledam, godinu dana izgubljenih bezveze ali da nisam bio, nebih znao kako je to kad sa Šar planine dođeš u civilizaciju ili iz Kuršumlije.
I da, vjerovali ili ne na kratkom valu se čuo radio MM2 iz Maribora, oko toga sam se borio sa nekim srbinom, on je stalno htio slušati Dragačevske trubače na nekoj srpskoj stanici.
Malo je falilo da se ne pobijemo...
Ne ponovilo se.
brakobaldo is offline  
Odgovori s citatom
Old 06.12.2010., 10:31   #50
90', pješadija, Novi Sad.
6 mjeseci žestoke obuke i rada. Idućih 5 mjeseci je bio laganini.
Bilo je ok. Pred kraj je bilo ponešto nervoze jer se već počelo kuhati, ali većinom od strane seljačina. Oni koji su bili iole školovani su uvijek bili ok. Pa i nakon vojske, kad je krenula pucnjava, smo se čuli par puta...
Što se maltretiranja tiče - ako slušaš, ne postavljaš glupa pitanja i ne cmizdriš, nitko te nije maltretirao.
Klopa mi je bila ok. Sve se je dalo pojesti - nikad nisam ostao gladan.
Tetovaže je ekipa radila, ali ja nisam.

Uglavnom, jna nije bila za plačipičke. Pravo "postajanje muškarcem u 12 mjeseci". Nema tatice i mamice, ovisiš o sebi, donosiš odluke i odgovaraš za njih. Na vlastitoj koži osjetiš šta znači disciplina, kako podnostiti autoritet i kako se nositi sa problemima. Spavaš na -10, nosiš tuđe gaće i tuširaš se jednom tjedno.
daz is offline  
Odgovori s citatom
Old 05.01.2011., 18:14   #51
1991. Slavonska Požega i Vrhnika u Zloveniji. Maltretiranja ni bilo, klopa ko grom ( DRNČ je zakon ), ali nisu nam dali da okupiramo Sloveniju. Nemrem verovati kolko sam onda mogel pojesti čokoladnih roladica i popiti pive.
sury or'o is offline  
Odgovori s citatom
Old 06.01.2011., 20:05   #52
Quote:
sury or'o kaže: Pogledaj post
1991. Slavonska Požega i Vrhnika u Zloveniji. Maltretiranja ni bilo, klopa ko grom ( DRNČ je zakon ), ali nisu nam dali da okupiramo Sloveniju. Nemrem verovati kolko sam onda mogel pojesti čokoladnih roladica i popiti pive.
plavac il smb
sasase is offline  
Odgovori s citatom
Old 06.01.2011., 20:19   #53
90/91 ŠROP Bileća 12 mjeseci...Nikom za poželjeti ali kako god bilo nekada i sada i šta god pricali tamo ste ulazili kao nedozreli mladici a izlazili kao odrasli ljudi(mislim na JNA općenito)
leonardab is offline  
Odgovori s citatom
Old 08.01.2011., 18:54   #54
76/77....14 mjeseci Senta/Kragujevac....Artiljeriski mehanicari
-sa svima se dobro izlazilo na kraj
-albanci bili uvik za sebe....i svi u kuzini (usli mrsavi, izasli debeli)
- ja usa dobro uhranjen a izasa sa idealnom tezinom (jedini put u zivotu)
-maltretiranja....na obuki nas je politicki komisar(dizanje u ponoc na saslusanje sa lampom u oci) je....va u mozak, posto smo svi koji su dosli iz inostranstva bili pod sumnjom ...da imaju veze sa ustasima
- nisam nikad dobija nagradno....razlog gleda san mrko kapetana?

Zadnje uređivanje bonaca55 : 08.01.2011. at 19:03.
bonaca55 is offline  
Odgovori s citatom
Old 12.02.2011., 21:20   #55
. Zapovjednik mi je bio Dragan Bajramović, sin Seide Bajramovića, člana zadnjeg predsjedništva SFRJ. Ubili ga, Dragana, '95. četnici jer nije htio s njima kad su napuštali kasarnu. Lik je bio OK i olakšao nam je "stravu" prvih dana u vojsci.

Prijetelju,

Dragan Bajramovic je poginuo u kasarni Miro Popara od jedne diverzantske grupe, jedne noci kad smo branili kasarnu, upala je jedna grupa od strane Grabovine i dosla do centra veze( ako znas gdje je ) svi smo bili u uredu nacelnika veze Zastavnika Spasojevica ( nas oko 7 ) ubacili su nam rucnu bombu ,, kasikaru,, kroz prozor koji je bio vec razbijen . bomba je pala direkktno Draganu pod noge i ekplodirala. prije ekspozije je Dragan kleknuo na bombu, namjerno ili nenemajerno al vjerovattno nas je stim sve spasio jer je ,, pokupio,, 90% kuglica. posle toga je ustao, porsao preko nas, koji smo lezali na podu, i izasao vani ispred centra veze gdje ga je jedan trojice diverzanata pokosio rafalom, u tom mometu nam je dosla pomoc
porucnik Kutlesa se probio sa paar momaka, pucali su i pogodili srednjeg diverzanta u tom mometu su se oni povukli. U svakom slucaju Dragan Bajramovic je bio ok i ja ga se sjecam samo po dobrom meni nije bio zapovjednik al je bio rasporednjen na nasu liniju odbrane. da mu je bomba ekplodirala izmedju nogu dokazat ce ti i negov sluzbeni pistolj 7,65mm koji je bio izbusen od kuglica bombe mislim da ga je dobila njegova supruga, mislim. trebala ga je dobit, tako je bili dogovoreno. pozzz
Kokalo11 is offline  
Odgovori s citatom
Old 07.07.2011., 23:27   #56
Pozz

Quote:
yation kaže: Pogledaj post
Zato sam bio na karauli, nedaleko od titograda, Božaj, Nije daleko za "u grad", a sdruge strane, totalno isključeni od kasarn-skog načina života. Nismo se kupali, al smo se zato tuširali svakih sat-dva kad smo bili izvan pogona. A svako večer nogomet.
Pozz,ja sam također bio na karauli 30 km od titograda, korita. Od 2.12.90 do 02.09.91, sve u svemu je bilo odlicno
Dor206 is offline  
Odgovori s citatom
Old 08.07.2011., 12:14   #57
Nis, septembar '90-'91, aerodrom Medosevac, pesadija-vojna policija-pesadija.
Dosao kao pesadinac, i posle mesec i po dana otisao u vojnu policiju, jer im je manjkalo ljudi. Posle sest meseci u vojnoj policiji, prebacili me nazad u pesadiju. Gulio strazu na vanaerodromskoj strazi 3 ostalih cetiri i po meseci.
Sta da kazem, vojna policija je bila strozija sto se discipline tice, pesadija je oficijalno bila za obezbedjivanje aerodroma, a neoficijalno za sve i svasta (prenos tovara, ciscenje, kosenje, moleraj i ostalo ).
Na strazi je bilo fenomenalno, klasic komandir, klasici razvodnici, oficiri dolaze samo jedanput do dvaput dnevno u radnim danima u obilazak straze.
Kad nisi na poziciji, uzivas u televiziji, fudbalu, kartanju, suncanju i ostalom. Imali smo napravljene tuseve od rezervoara An-26, ofarbane u crno, pa svakog popodneva je bilo tusiranja sa toplom vodom.
Dosao sa 85 kg, vratio se sa 95kg (dok sam bio u VP, smrsao sam 5 kg).
__________________
" Tonemo sve dublje , moral nam je na visini " - izvod iz istoriskog filma " Dobrovoljci "
trpe grozni is offline  
Odgovori s citatom
Old 14.08.2011., 16:15   #58
Jna Protupozarac. Senta-Brćko-Manjaća. 1991,12mj / 1992,2mj. Neka Vas ne buni datum jer je takakav kakav je morao sam ostati duze 3mj. Nisam nikako mogao pobjeci znate i sami sta je bilo tamo na Manjaći pa da ne duljim. I ako netko ima ko je sluzio na Manjaci od 3mj.1991do2mj1992. Bilo bi dobro da se javi jer bas sa nikim nisam u kontaktu. Najprije sam dosao u Sentu inace sam iz Hrvatcke našeg lijepog Jadrana. U Senti smo bili 2 dana i onda su nam rekli da idemo u Brčko. E pa onda mi nista nije bilo jasno jer kada sam dobio poziv za Sentu trebalo mi je dva sata da nađem na karti di je to i onda Brcko e pa sada mi nije bilo nista jasno. Prvi susret sa JNA na porti prilikom ulaza u kasarnu bio je daetalji pregled da nebimo unosili alkohol ili neku hranu i slično. Zatim smo isli u jednu prostoriju gdije smo morali se skinuti do gola i svu civilnu robu spakirati u bijelu vrecu gdije je pisalo ime i prezime i to se slalo doma. Zatim ko od majke roden ispod hladnog tusa, Nakon toga pregled od doktora i tek onda vuces satorsko krilo po hodniku i oni ti bacaju robu, onako te od oka za broj ja sam dobio ćizme tri broj veče. Nakon toga ide šišanje na 0.5. I napokon dolazimo u svlacionu kad tamo nas pedesetak ko pravi gusteri nisam kuzio nista pun straha i imao sam jedva 18g. Nakon dva dana dolazimo u Brcko tamo smo imali obuku za Protupozarce i mogu reci da je bilo dosta zanimljivo tako da mi je tri mjeseca dosta brzo proslo, jedino sta je vec nesto pocelo mirisati na RAT. Jednom prilikom cu i to objasniti ako tema krene. Hrana je bila od ocjene do 10-3/5. I mogu vam da mi je najbolja bila djecija radost t.j. marmelada i maslac i casa mjeka hahahhahaha. Novaca nije bas bilo za ici u kantinu pa svako tolko neki keksic i to je najvece zadovoljstvo. Obuku smo imali dosta konplociranu a jos k tome imali smo zajebane desetare tako da smo jebali jeza. I mltretiranja nocu dobivali smo cak "Ostave" Na ustajanje znaci kada bi ujutro u 5/30 dosao u spavaonu i rekao "Slusaj vamo slusaj dobro ustaj VOJSKO" U tom trenutku smo morali biti na nogama svi ako ne ponoviti UUUFFFF. Ima tu jos puno detalja ako nekog zanimaju pojedinosti neka slibodno pita ims ih jako puno. Zatim dolazi prekomanda BANJALUKA ja jedan Šipter i Srbin. Dolazimo u Banjaluku u kasarnu Mladen Stojanovic Kao protupozarci javljamo se na razgovor kod Porucnika pozadinske Čete on gleda papire i Posalje nas na hodnik zaatim zove srbina unutra i on ostaje kod njega u Četi a ja i Šiptar na Manjacu. Meni nije bilo jasno on nama govori posto si ti imao najbolje ocjene na obuci a šiptar najlosije ja si pustam onog u sredini. A mos mislit zasto je ostao Srbin kod njega. I tu me ulovio Prvi strah koji jos nikada nisam dozivio, Jer ovi vojnici su nam rekli da idemo u P.M. da to je udaljeno 20km od prvih kuca da je to tenkovski poligon da nema ni asvalta do tamo ni telefona i da tamo idu oficiri po kazni. Mogu vam reci dosli smo na Manjacu sa kamionom sto vozi kruh prvi dijam je bio da sam plakao ko mala beba pola sata. Siptara je bolio kurac njemu je bilo bas sve jedno. Tu sam dobo duznost Kao glavni Protupozarac u kasarni i imao sam interventni vod za gasenje pozara. Radio sam i u vojničkom klubu pustao muziku i trube kao i citao ko podiže zastavu. Sve dok nocna mora nije postala jos mracnija nakon 6mj-1991. E tu sada vise nije bilo zajebancije poceo je rat ako nekog zanima detalji mogu i to napisati. Hrana je bila ocjena 6 jedina zamjerka je sta smo kruh dobivali jedanput sedmicno i to petkom. Odnosi među vojnicima je bio stvarno korektan mi medusobno smo se zezali ja njih oni mene ujo, čedo itd sve je bilo ok dk nisu dosli prognana vojska iz Slovenije,Hrvatske Ljudi moji da vi znate koliko naoruzanja je ta vojska dovukla sa sobom ja jos dan danas neznam di su otisle sve one silne rakete na ogromnim kamionima nemam pojma. I mogu vam reci da je bilo gadno kada su dosli mlada vojska iz knina ljudi moji kolika je to bila mrznja mladih dečki prema Hrvatima dolazio sam u situacije da nisam smio reci da sam Hrvat jer Danas me nebi bilo ovdije na tipkovnici. Kazem vam ima tu jos jako jako puno detalja od prvog logora sta je bio na Manjaci do jako tragičnih stvari ali ako prica krene stojim na raspolaganju. Skinuo sam se 24/02/1992. Dosao doma Živ, zdrav napola malo me prala psiha par mjeseci ali poslije je došlo sve na svije. Ako je netko sluzio kada i ja u isto vrijeme i ako prepoznaje ove detalje bilo bi mi jako drago da se javi. "Nikad ponovilo se"
SONY 200 is offline  
Odgovori s citatom
Old 14.08.2011., 21:52   #59
Thumbs down

Quote:
SONY 200 kaže: Pogledaj post
Jna Protupozarac. Senta-Brćko-Manjaća. 1991,12mj / 1992,2mj. Neka Vas ne buni datum jer je takakav kakav je morao sam ostati duze 3mj. Nisam nikako mogao pobjeci znate i sami sta je bilo tamo na Manjaći pa da ne duljim. I ako netko ima ko je sluzio na Manjaci od 3mj.1991do2mj1992. Bilo bi dobro da se javi jer bas sa nikim nisam u kontaktu. Najprije sam dosao u Sentu inace sam iz Hrvatcke našeg lijepog Jadrana. U Senti smo bili 2 dana i onda su nam rekli da idemo u Brčko. E pa onda mi nista nije bilo jasno jer kada sam dobio poziv za Sentu trebalo mi je dva sata da nađem na karti di je to i onda Brcko e pa sada mi nije bilo nista jasno. Prvi susret sa JNA na porti prilikom ulaza u kasarnu bio je daetalji pregled da nebimo unosili alkohol ili neku hranu i slično. Zatim smo isli u jednu prostoriju gdije smo morali se skinuti do gola i svu civilnu robu spakirati u bijelu vrecu gdije je pisalo ime i prezime i to se slalo doma. Zatim ko od majke roden ispod hladnog tusa, Nakon toga pregled od doktora i tek onda vuces satorsko krilo po hodniku i oni ti bacaju robu, onako te od oka za broj ja sam dobio ćizme tri broj veče. Nakon toga ide šišanje na 0.5. I napokon dolazimo u svlacionu kad tamo nas pedesetak ko pravi gusteri nisam kuzio nista pun straha i imao sam jedva 18g. Nakon dva dana dolazimo u Brcko tamo smo imali obuku za Protupozarce i mogu reci da je bilo dosta zanimljivo tako da mi je tri mjeseca dosta brzo proslo, jedino sta je vec nesto pocelo mirisati na RAT. Jednom prilikom cu i to objasniti ako tema krene. Hrana je bila od ocjene do 10-3/5. I mogu vam da mi je najbolja bila djecija radost t.j. marmelada i maslac i casa mjeka hahahhahaha. Novaca nije bas bilo za ici u kantinu pa svako tolko neki keksic i to je najvece zadovoljstvo. Obuku smo imali dosta konplociranu a jos k tome imali smo zajebane desetare tako da smo jebali jeza. I mltretiranja nocu dobivali smo cak "Ostave" Na ustajanje znaci kada bi ujutro u 5/30 dosao u spavaonu i rekao "Slusaj vamo slusaj dobro ustaj VOJSKO" U tom trenutku smo morali biti na nogama svi ako ne ponoviti UUUFFFF. Ima tu jos puno detalja ako nekog zanimaju pojedinosti neka slibodno pita ims ih jako puno. Zatim dolazi prekomanda BANJALUKA ja jedan Šipter i Srbin. Dolazimo u Banjaluku u kasarnu Mladen Stojanovic Kao protupozarci javljamo se na razgovor kod Porucnika pozadinske Čete on gleda papire i Posalje nas na hodnik zaatim zove srbina unutra i on ostaje kod njega u Četi a ja i Šiptar na Manjacu. Meni nije bilo jasno on nama govori posto si ti imao najbolje ocjene na obuci a šiptar najlosije ja si pustam onog u sredini. A mos mislit zasto je ostao Srbin kod njega. I tu me ulovio Prvi strah koji jos nikada nisam dozivio, Jer ovi vojnici su nam rekli da idemo u P.M. da to je udaljeno 20km od prvih kuca da je to tenkovski poligon da nema ni asvalta do tamo ni telefona i da tamo idu oficiri po kazni. Mogu vam reci dosli smo na Manjacu sa kamionom sto vozi kruh prvi dijam je bio da sam plakao ko mala beba pola sata. Siptara je bolio kurac njemu je bilo bas sve jedno. Tu sam dobo duznost Kao glavni Protupozarac u kasarni i imao sam interventni vod za gasenje pozara. Radio sam i u vojničkom klubu pustao muziku i trube kao i citao ko podiže zastavu. Sve dok nocna mora nije postala jos mracnija nakon 6mj-1991. E tu sada vise nije bilo zajebancije poceo je rat ako nekog zanima detalji mogu i to napisati. Hrana je bila ocjena 6 jedina zamjerka je sta smo kruh dobivali jedanput sedmicno i to petkom. Odnosi među vojnicima je bio stvarno korektan mi medusobno smo se zezali ja njih oni mene ujo, čedo itd sve je bilo ok dk nisu dosli prognana vojska iz Slovenije,Hrvatske Ljudi moji da vi znate koliko naoruzanja je ta vojska dovukla sa sobom ja jos dan danas neznam di su otisle sve one silne rakete na ogromnim kamionima nemam pojma. I mogu vam reci da je bilo gadno kada su dosli mlada vojska iz knina ljudi moji kolika je to bila mrznja mladih dečki prema Hrvatima dolazio sam u situacije da nisam smio reci da sam Hrvat jer Danas me nebi bilo ovdije na tipkovnici. Kazem vam ima tu jos jako jako puno detalja od prvog logora sta je bio na Manjaci do jako tragičnih stvari ali ako prica krene stojim na raspolaganju. Skinuo sam se 24/02/1992. Dosao doma Živ, zdrav napola malo me prala psiha par mjeseci ali poslije je došlo sve na svije. Ako je netko sluzio kada i ja u isto vrijeme i ako prepoznaje ove detalje bilo bi mi jako drago da se javi. "Nikad ponovilo se"
vjerujem da je zanimljivo to kaj si napisal no mozda bi i procital da si napravil koji razmak ili razlomil tekst
__________________
Pijem, pušim, i cure rušim !!!
Epos is offline  
Odgovori s citatom
Old 15.08.2011., 14:53   #60
Quote:
Epos kaže: Pogledaj post
vjerujem da je zanimljivo to kaj si napisal no mozda bi i procital da si napravil koji razmak ili razlomil tekst
Oprostite na nepismenosti hahahhahah
SONY 200 is offline  
Odgovori s citatom
Odgovor


Tematski alati
Opcije prikaza

Kreni na podforum




Sva vremena su GMT +2. Trenutno vrijeme je: 16:40.