Hello..
Dan D se nakostriješio, ne volim ga...ali....
Iva..možda slika ne pokazuje ..ali razlika u rukama se vidi..i ova dva utrnjena prsta su malo u grču...nikad sasvim ispružena..
da sad ne duljim: ma, nije mi ništa..
idem završiti ručak, da ga ja prva mogu smazati..
Menu: rižoto sa gljivama (šampinjonima) ...jelo po narudžbi..hahhaah
i brdo salate mix (zelena, pomidore, kukumare, paprika)...
...i istuširat se, tako ako smočim ove svoje kerefeke..brzo sam kod cura..
Ostajte mi vedri, lipi i veseli..
i zapamtite...:
nije nam ništa, samo nešto malo štekamo...
Eeee, da..
sinoć bila fešta ..Ribarska noć..
Pjetra, di si bila ti...ja isprid bine.. http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphot...56033185_o.jpg
a slika je mutna, jer mob. kamera nema blic...a štaš
još jednom vas sve ljubnem
Zizice, pitaš za spavanje, moj sinak negdje iza 22h ode u krpe i spava kako kad, obično do 9, sve ovisi jer se ponekad budi noću, onda ujutro produži.
Pusica oboma.
Ljines, kod mene danas klasičan ručak-punjena paprika.
Renchi, drago mi je što ti je bolje, neka tako ostane....
Panda
Hvala vam.
Znam da sam kdo vas u sigurnom krilu, uvek scucurena, pomazen,a da me razumete.
Tako ste divno pisali.I opisali. bez vas, osecala bih se kao ljuska od polovljenog oraha na talasima uzburkanog mora.
Uz vas se smirim, saznam novo, naucim da prepoznam kod sebe, da umem da reagujem.
uz vas pronadjem trud koji ulozite.
Uz vas pronadjem ljubav.
Razmisljam danas i sinoc intenzivno o nasoj Sophie, da li je i dalje u bolnici, mozda nas cita, a ne moze da se javi.
Masemo ti, djevojcice, drzimo fige i mislimo na tebe.
Ako mozes, napisi neko slovce.
Evo, ovo Ziza, potpuno si u pravu. ja isto ponekad imam taj osjecaj ali mi se smjenjuju ljutnja i griza savjest. pa dokle ce mo tako razmisljati sama sebe nekada pitam zbog cega da si oprastamo mozda jedino sto smo bile osjetljive prema svakome i navukle ove silne bolescine sa kojim danas kuburimo ali i to razmisljam da nam je dragi Bog dao kao opomenu da nas uspori i usmjeri da razmisljamo o sebi i povedemo vise racuna da to ne moze dalje ici tako. periodi koji nam se smjenjuju da budemo nekada jako lose i osjecamo taj nas umor nadam se da ce nas nekada opametiti pa nam onda dragi Bog podari i dobrih dana da vidimo kako je lijepo zivjeti "normalno" bez bolova ali mi to ne znamo sacuvati vec se opet sekiramo i sebe dovedemo do postelje.
Julijice, to je taj osecaj,ali ga ja povezujem sa velikim umorom, jer znam da nisam mizantrop( ili laskam sebi?).
A kavice, mogu ja vremenski kad je sin s tatom, nego sam mislila ono- kad mogu, ljudi zovu, a meni se neda. Volim ih i želim vidjeti ali ne sad. I stalno taj osjećaj- ne sad, kad mi bude bolje. I onda grižnja savjesti.... A ne mogu reći da mi se ne izlazi jer mi nije dobro. Mislim, mogla bih, ali nešto u meni mi to ne dozvoljava. Što je to- taština, ponos? Sigurno ništa dobro Onda ako se s nekim dogovorim- nabacim obleku, šminku i osmjeh kao da je baš sve u najboljem redu. To što drugi ne razumiju mi je potpuno jasno, često mislim da mi nije ovako, da sam zdrava, možda ni ja ne bih razumjela, tko zna
A i kako bi razumjeli ako ne kažemo
Seko, hvala ti i ljubim te.
A ja od jutros, sve nesto citiram,
evo da se prisetimo, makar malo, ima tu neceg....
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruže su se osećale veoma nelagodno.
Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas. Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam zbog nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.
I on se vrati lisici:
Zbogom, reče joj on…
Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Suština se očima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže… reče mali princ da bi zapamtio.
Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti ne treba da je zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu…
O draga moja divna Ivice, hvala ti na ovim divnim citatima omiljenog mi Malog princa, mogla bih ga čitati tisuću i tisuću puta, a i jesam! Ja ga poklonila seki, a ona meni, najljepše izdanje koje smo mogle pronaći, i iščitale ga sto puta
A ti da si mizantrop!!! Ma tvoju ljubav i toplinu, kao i svih vas, osjećam tako snažno i ne mogu ti opisati koliko pomaže u mojoj tuzi... A znamo da emotivce, brižne, bistre i osjećajne ljude napada svak bolešćurina, nevolja…
Ovih dana sam u svome sigurnome svijetu, u svome domu, sa svojim uspomenama i strah me 'suočavanja' sa vanjskim, nažalost, surovim svijetom koji čeka, ali onda virnem ovdje i srce se smiri...
A što se tiče umora, poznat mi je od seke, a i mene muči ovih mjeseci, i ako to netko ne može razumjeti, znači da nije probao ući u tvoju kožu, tvoje cipele i da te nije vrijedan ako ne može imati barem razumijevanje!!!
A i mene ti muči taj umor ovih mjeseci, i sve što kažete, razumijem. Ne znam kakvo je ovo stanje… prije bih umarala druge svojom aktivnošću, stizala sve, a sad me ovaj umor ubija. Dva mjeseca me moje prijateljice zovu, a ja se silim da ih vidim, ali se ne da, nemam snage…samo me tješi tišina, mir, a često i samoća…Ne mogu vjerovati da mi je vrhunac kada se prisilim otići u trgovinu, a ovih mjeseci to sam se prisilila tri puta!!! Pa se ne prepoznajem, ali eto valjda je to depresija, proći će kao i sve što prolazi, i dobro i loše…
Tako da pored svih problema s kojima se vi, mi suočavamo nije ni čudo za sve te osjećaje…
Zato draga moja Ivice, ponosi se sobom s osmijehom na licu i u srcu.
Drago mi je da ste mi danas sve bolje i želim da vam takav bude i ostatak dana.
Pusica najveća i najtoplija pandica svima vama hrabrice moje
Opet čitam tvoj post draga Zizice i moram ti reći da ti svaka riječ zlata vrijedi, samo trebamo slušati sebe, jedni druge, razdvojiti bitno od nebitnoga, jednom reći-dosta je i toga se držati. Divim ti se, 8 dijagnoza, a takva snaga, volja, energija, ljubav i hrabrost....pusica najveća mila družice.
Vidim bolje raspolozenje poslije nekog sivog oblaka (iako je vani vedro i 40 stepeni). ja vam se nemam kad javit od nekih gostiju, sad je ljeto pa svi dodju jer preko zime rade. Sad kuvam stalno i nama plus i sincicu i one koje su prosle taj period znaju kako radi majkama psiha u tom periodu "A sto dalje kuvati, a je li ovo dobro, a sto jos da kombinujem" I tako u kuvanju i osmisljavanju kasica prodje cijeli dan, vjerovale ili ne. Ovdje mi je vruce za kompjuterom pa ne sjedam pravo da vam kazem pa preletim preko postova sa mob a kucanje sa telefona je katastrofa.
Ljines , ti si jedna prava otmena damica , plava i graciozna, odmah da ti kazem,eto tragovi ove bolesti nase se ne vide, osim tih cjevica sto vire, a da ne znamo , ne bi obracale paznju. Kako mirise forum na tvoja jela, sve ja to volim pravit ali ne stizem. Obozavam tvoju kuhinju. Ivka nasa i Zizice, odakle vam takva mudrost, energija, ma stvarno sam sretna sto sam imala srece da vas sve upoznam ali vas svije, generacije kao sto kazete, neprevazidjene ste. Ako vam sto znaci, mene vasi postovi drze. Drzi me i moj sincic i to je ono sto me trenutno goni da idem dalje opred umora, negativnih misli, depresije, pitanja a zasto, a kako itd. Mozda je zato moj doktor toliko insistirao da rodim i prosto skrenem te misli sa sebe na svoje cedo. A sad je jos gore , mislim, sto ce i kako ce on sa mnom ovakvom , Boze, daj mi snage za njega, itd, znate i same.
Svaku vasu recenicu, mudrost, misao, sve to razumijem i prodje kroz cijelo moje bice tako da sam i ljuta i tuzna i vesela sa vama. Niko od mojih najrodjenjijih ne osjeca kao vi ovdje, kao jedna dusa.
Idem sad, raspisah se a sincic oce da papa hahha, ljubim sve moje drage Forumasice a posebnbo Renchi, LUnu, Lelo, Pjetru, Gogu, Sudoku, JUl, ma sve. Angelina seko, pises tako divno kao tvoja sestrica , spokoj joj dusi. A ti draga moja, ostani sa nama i budi jaka kao sto jesi!
Bella
Draga ekipo,evo me u ne bas dobrom izdanju,vama vec poznatom stanju"ka da me prigazija vlak".Nije ni cudo,prosli tjedan mi je umro svekar,zivio je vani,pa smo dica i ja morali sve organizirati,muz nece uspiti na sahranu.I eto,lutanje po suncu,umor,samo da sad ne bude okidac,jer sve je doslo iznenada,doslovno preko noci.Za njega najlaksi nacin,a nama ...eto,drage moje,malo triba da se uzdrmamo.Toliko,cujemo se,pozdrav svima!
Pjetra primi moje iskreno saucesce a potpuno te razumijem kako je to hodanje po suncu i organizacija svega tebe smorilo ali dat ce dragi Bog da se brzo oporavis.
Seko, Bellice, Ivice i sve moje drage druzice poslije Laneta i moje porodice ste vi zasluzne sto sam s vama i otimam se svakoj noci da docekam novi dan i da vas citam i kad mogu pisem i jako mi je lijepo citati vas sve. Nasa draga Ljines hrabrica nasa, pa Jul, pa Renchi sve vi ste moje zvjezdice koje me obasjavaju i zovu da se borim.
Hello..
Dan D se nakostriješio, ne volim ga...ali....
Iva..možda slika ne pokazuje ..ali razlika u rukama se vidi..i ova dva utrnjena prsta su malo u grču...nikad sasvim ispružena..
da sad ne duljim: ma, nije mi ništa..
idem završiti ručak, da ga ja prva mogu smazati..
Menu: rižoto sa gljivama (šampinjonima) ...jelo po narudžbi..hahhaah
i brdo salate mix (zelena, pomidore, kukumare, paprika)...
...i istuširat se, tako ako smočim ove svoje kerefeke..brzo sam kod cura..
Ostajte mi vedri, lipi i veseli..
i zapamtite...: nije nam ništa, samo nešto malo štekamo...
Eeee, da..
sinoć bila fešta ..Ribarska noć..
Pjetra, di si bila ti...ja isprid bine.. http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphot...56033185_o.jpg
a slika je mutna, jer mob. kamera nema blic...a štaš
još jednom vas sve ljubnem
Draga moja jeli sve danas dobro prošlo sa štekerima?
Eh draga moja kako me ove tvoje rijeći "nije nam ništa samo mi malo štekamo" podsjećaju na riječi, jedne meni bliske osobe kao u svađi odnosno u njenom vrijeđanju mene, između ostalog mi kaže da mene "boli od moje linosti" !
I sad šta da čovjek reče nekom takvom! Ja sam na to zanjemila i ostala u šoku ali eto svakom svoje na dušu!!! Kadko da očekujemo od nekog tko nas ne pozna da nam vjeruje kako nam je kad oni koji bi nam trebali bit neka podrška imaju hrabrosti ovako nešto reć!
Morala sam ovo prokomentirat!!!
Draga moja drži mi se i šaljem ti veliku pandu!!!
Draga ekipo,evo me u ne bas dobrom izdanju,vama vec poznatom stanju"ka da me prigazija vlak".Nije ni cudo,prosli tjedan mi je umro svekar,zivio je vani,pa smo dica i ja morali sve organizirati,muz nece uspiti na sahranu.I eto,lutanje po suncu,umor,samo da sad ne bude okidac,jer sve je doslo iznenada,doslovno preko noci.Za njega najlaksi nacin,a nama ...eto,drage moje,malo triba da se uzdrmamo.Toliko,cujemo se,pozdrav svima!
Draga moja primi moju najiskreniju sučut! Drži se i čuvaj se!
Drage moje curice evo sam se dokopala kompjutera jer vas čitam sa mob. Samo da vam se javim i kažem da sam ja sad skroz dobro (da kucnem) i da vam budem iskrena kod mene nema baš umora, a znam kako je ajme kad svlada umor. Iskreno u ovom ljetu , nakon dugo vremena . uživam s moja tri mušketira i imam osjećaj da ga živim punim plućima ( samo da je malo manje vruće bilo bi još bolje ). Moji momci su sa tatom otišli gledat turnir u malo-nogometu pa sam uhvatila svoji pet minuta da na miru pročitam sve vaše postove (jer preko moba. je to sve na brzinu) jer moji momci uvjek nešto traže ali neka to me i drži da idem dalje. Da drže me oni dva, naravno moj mužić , svi meni dragi ljudi a među njima ste i vi, Od kada se družim s vama na forumu osječam se jačom i u svakom postu nađem sebe. Imam osječaj da je i ovaj vuk birao kod koga će se nastanit ( neće ni on svakog ), da je našao nas koji smo previše osjećajni i svaku tuđu brigu uzmemo na sebe i sekiramo se za svakog , a sva ta nervoza nas je i koštala.
Draga Bela uživaj u svom sinčiću i nastoj biti u svemu optimist , znam da ti nije lako jer beba ima svoje potrebe a mi "lupusići" svoje . Narast će on brzo da se nećeš ni okrenut , ja imam osječaj da sam jučer rodila mog mlađeg a on će sad u prvi razred. Zato draga moja uživaj u svakom njegovom danu .
Evo mojih momaka sad večera i u "krpe".
Drage moje laku i mirnu noć vam želim od srca i veliki pandin zagrljaj vam šaljem !!!!
Eeh..
Pozdrav djevojke...i..
Pjetra..ljubim te..izdrzi...mozes ti to..
Uz svoje pilice...sa puno ljubavi..nadje se snage i u tuzi...
Bella...kako si krenula.kad djetic malo stasa postajes mi konkurenca u kuzini..
Sanja 29..ako ce ti biti lakse znam o cemu govoris..
Prije...dok je bila samo sumnja na lupus...kaze meni...jedna..njoj kazala moja...posvadjami dio obitelji..
Ma nije njoj nista..vidis da pusi ko turcin ( onda sam pusila)..
U to vrijeme...ta me zena stalno ubadala svojim zlim jezikom..
Ja znam reci da je dala dosta udjela u mojim dijagnozama...
Ali nije...kriva sam ja.
Iz vrlo jednostavnog razloga: pustala sam je da kaki po mom zivotu..
Sad je problem rijesen..vec godinama ne ulazi na moja vrata..
Znam da misli isto sta i prije..
Ali ha nisam vise ista...sta bi se reklo "ne dotikava me"...
Njezina zloba..njezina stvar...
Ne znam kako ali takve ...osobe udalji...ako ne mozes fizicki..
Napravi red u svojoj glavi...
E to..red u glavi..kako bi se danas moderno izrazili ..stavi je na ignore...
Vjeruj....moze se...nije lako...ali...
A da...na dijalizi bilo malo smetnji...ali nije do mene vec je bilo do aparata...malo je zeza cure..ALI me strasno bole zile ma vratu..vise ne znam jel od onog prijasnjeg katetera..od
ovog sada..samo su napete i bole...
Cure kazu da se zna desiti...cak i oziljci bole...a ja ih imam na hrpi koliko oces..
Eeeeh....rasprica se ja..
Lipe moje..upravo kao sto kazete i ja na ove stranice dodjem lijeciti dusu..
Bez obzira jesu li nasa slova tuzna..bolesna..to smo mi..
Ima u nama jos puno snage..( zapravo pitam se odakle nam...)
Da sad ne nabrajam..
Ali svaka ..svaki..od nas hrabro kroci naprid..jer tako triba biti..
Jer moramo...zbog sebe..zbog svojih...zbog..jer smo posebne/i..
Jer nas bolest istovremeno slabi i cini jacima...
Evo i mene uspjela sam jedva slab signal.Mislim na vas i ja se čuvam sunca i ove sparine-Još sam na selu i u Zg se vraćam za 20 dana.
Nakon dugog vremena sam sanjala svoje pokojne roditelje ,a već sam mislila kako ih dugo nisam sanjala a kad ono moja mama pjeva ,a ja stojim kraj nje i hoću je nešto pitati a ona i dalje pjeva kao ono ne prekidaj me a malo dalje i moj tata pjeva ,a ja kažem vidim da vam je dobro neću vas prekidati i ja se probudim i bi mi nešto drago oko srca .Možda je to poruka da ja toliko ne tugujem za njima i da mislim više na sebe.Tko zna .
Bella ne brini dijete ti daje snagu sve ćeš to izgurati i ja sam mog sina rodila ,a imala sam lupus i ma kako bila bolesna za njega sam sve učinila ,a otkuda mi snaga to dođe samo od sebe.
Seko draga ti si naša utjeha kad vidim da nam pišeš kao da je naša Angel s nama.
I vi ostali svi ste dragi i kad vidim što sve prolazite ,a opet imate vedrinu pa odmah je lakše sve prebroditi .
Sada laku noć i lijepe snove vam želim.
Evo, i ja cu po stoti put reci da sam, od kako sam s vama, od kako ste me pustili u svoju porodicu, postala oplemenjenija za mnogo toga-od saznanja u vezi sa nasim i drugim stanjima i bolestima, lecenjima, preko raznih terapija, uputa za konvencionalne preglede i lekove kao i za prirodne ili alternativne metode , pa do onog, sto cini sustinu, sto sve povezuje-razumevanja, topline, altruizma, vedrine, saosecajnosti,empatije, ljubavi-jednom recju.
I sve sto bi neko, zalutao mozda na ovim stranicama se pitao, o cemu ovi ljudi pisu-sve to nas drzi-deca, kuzina, knjige, pogled u zvezde, zrele tresnje u basti, miris letnje trave na selu, pogled u more i razmisljanje o muzu koji je tzmo negde, daleko, radost oko dece, velike, male, pocetak trudnoce i radovanje prvim, drugim ...desetim rodjendanima, radost, ako steker bar malo ne pravi probleme, ako u stanu nije vise pakao jer je ugradjena klima,polazak u skolu, doneti trofej sa plivanja, razgovor o vremenu kao da smo Englezi pa onda i zalost, kao neminovni deo zivota...i taj osecaj koji dobijam od vas svakdnevno, na njemu mogu biti samo zahvalna. Potpuno ste promenili, obojili moj zivot , poslednjih nekoliko godina.
Opet za nijansu bolje, uz vas,
odmaracu se i danas,
otvarm dan,
tu, tu, tu, tuuuuuu!
Draga ekipo,evo me u ne bas dobrom izdanju,vama vec poznatom stanju"ka da me prigazija vlak".Nije ni cudo,prosli tjedan mi je umro svekar,zivio je vani,pa smo dica i ja morali sve organizirati,muz nece uspiti na sahranu.I eto,lutanje po suncu,umor,samo da sad ne bude okidac,jer sve je doslo iznenada,doslovno preko noci.Za njega najlaksi nacin,a nama ...eto,drage moje,malo triba da se uzdrmamo.Toliko,cujemo se,pozdrav svima!
Draga Pjetra,
molim te da primis moje iskreno saucesce. Kad god se jedan zivot ugasi, ostaje nam, pored organizacije i dosta posla koje nam zaokupira vreme, ostaje to neko stalno prisutno razmisljanje, zalost, preispitivanje.
A nama jos, dodatno , posto smo podlozni, ostane taj trag koji moze da napravi buru u organizmu. Molim se da ti bude bolje, da sto pre izadjes iz "pregazenog " stanja, da udjes u svoju ravnotezu, koja ti najvise prija.
Drugi dežurni je tu..
prvi se već oglasio..
Vruće jeeeeeee..strašno..
Vi se neki dan raspisali o nesanici, a ja ću o rano ustajanju..
Ne znam šta se dešava, al svako jutro u 6...na piš piš...
e..al onda više ne mogu zaspati..
a prijee..
odbauljam do wc..i mogla bi tamo nastaviti spavati..
I sve sto bi neko, zalutao mozda na ovim stranicama se pitao, o cemu ovi ljudi pisu-sve to nas drzi-deca, kuzina, knjige, pogled u zvezde, zrele tresnje u basti, miris letnje trave na selu, pogled u more i razmisljanje o muzu koji je tzmo negde, daleko, radost oko dece, velike, male, pocetak trudnoce i radovanje prvim, drugim ...desetim rodjendanima, radost, ako steker bar malo ne pravi probleme, ako u stanu nije vise pakao jer je ugradjena klima,polazak u skolu, doneti trofej sa plivanja, razgovor o vremenu kao da smo Englezi pa onda i zalost, kao neminovni deo zivota..
bravo Iva..
DAAA
to smo mi..narod lupusa &
to su naša slova, naši dani, naši osjećaji..
ukratko mi
A sad, aktualnosti iz kužine:
juhica, pileća prsa, punjena pa pečena u tavi (recept golog kuhara-prilagođeni)...šalša od pomidora..i puna zdjela salate mix (to najbolje ide)..
eh..da..
i ono..šta ne volim, ali tu je..
na vratu me strašno bole žile, pitam opet cure..šta je ..one vele...desi se..
uf..hebemu...što mi se ne desi zgoditak na lotu..(možda i bi da uplatim..)
Tolikačko..
pozdrav i ogromni
uz napomenu...dajte sebi malo oduška ..
- vodoravno (5 slova)..lupus
Ivice draga Generacijo svaka tvoja rijec poji dusu i srce i sto rece nasa Ljines "to smo mi" i ako poklekne neko od nas druge navale punom parom da ga sto prije podignu svojom ljubavi i optimizmom da mu prenesu pozitivnu energiju i to je "moja" Druzba Pere Kvrzice. Ljubim Vas i grlim sve.
Vidim i druga dezurna se prijavila a evo i treca. Ti bi Ljines zgoditak na Lotu ja kad god odigram dobijem bar ulog a necete vjerovati jednu grebalicu sam prije par godina igrala prvi put i cak nisam poznavala pravila i dobil 1000 kruna, to je kao 1000 kuna.
E jos ce mo poceti pisati i dobitne kombinacije pa evo moje koju uvijek igram na lotu 01, 7,8, 15,20 i 33.
Eh kod mene danas planirana zeljanica posto je voli moja mama koja se danas vraca iz SA a uz supu od povrca bit ce i za cumurcica uz to umjesto salate pavlaka sa bijelim lukom i ko voli Bujrum kod mene.
ljubim vas drage moje druzice sve moje divne druzice i stidljivi drugari.
, mislim, sto ce i kako ce on sa mnom ovakvom , Boze, daj mi snage za njega, itd, znate i same.
Linearni mod
