[miss.silence]

descender kaže:

Tako radikalno? Meni se ponekada, periodično, ciklički, opetovano, ništa ne jede. Jede mi se ništa. Ne žvače mi se, ne guta mi se, ne kuha mi se, ne kupuje mi se, ne... Ne mi se. No moram da nešto. Nije da se samo umrijeti mora. Bilo bi možda ludo, suviše ludo, to da radikalnim odgovorom na moguće nedefiniran problem osjećanja se prezasićeno procesom održavanja mesa mesnatim, odbijam čak i infuziju, kao drugačiji no isti proces trošenja dragocjena vremena na trivijalnost jedenja. Kako si živjela u izolaciji, antidokonih ruku radi od kojih čovjek kažu poludi, čime si se bavila?

Post je zdrav, zašto ne.

Pa bilo čim što bi mi se radilo u tom trenutku. Isto kao i drugi ljudi čime se bave u slobodno vrijeme.