Lijep pozdrav svim ljudima dobre volje.
Iznio bih ovdje svoj problem s nadom da će se naći neko mehka srca pa me savjetovati u vezi mog ljubavnog poblema.
Zovem se Menso i imam 43 godine. Po zanimanju sam bravar i rođen sam u Drežnici, mjestu nadomak Mostara. Kao dijete bio sam dobar učenik ali malo polijen pa me nisu zanimale visoke škole tako da sam odlučio da završim kakav zanat i odmah dobijem zaposlenje. Znate kako je u tim godinama, daj para a ostalo nek ide u tri lijepe. Amidža me savjetovao da završim za bravara pa sam odabrao zanat našeg druga Tita i bio sam đak generacije, svaka petica.
Dokaz tome je i na zidu uramljena pohvala iz trećeg razreda.
Da vam pravo kažem bio sam i lijep i zgođušan onako visok, crn, pojak u plećima, moji zubi. Prvi sam u selu nabavio naočale Rejbanke a ostali momci su me stalno pitali da im dadnem iste da oprobaju. Bezbeli da njima nisu stajale tako lijepo kao meni.
Bilo je cura ko u priči jarane. Mogo sam da biram koju ću. Mijenjao sam ih češće nego vlastite gaće da izvinete. Nikad mi nije bilo na pameti da se skrasim i osnujem fameliju. Samo žene, cigari i rokenrol.
Ali kako sam napunio četrdesetu ta želja za famelijom je počela rasti. Valja imat nekog ko će te po povratku kući dočekat s ručkom, a i ovu moja kuća na sprat, vozni park (golf, freza i traktor) te 15 dunuma zemlje treba neko da nasljedi.
Jednog dana sam sjeo, uzeo hartiju i olovku, te napravio spisak cura iz mog sela i okolice.
Ona pred udajom, ona poružna, ona na lošem glasu, ona premlada, ona prestara...kad sam sve pretumbo shvatio sam da u široj okolici nema cure za mene.
Poslje sam se prijavio na smokvu i iskricu jer sam čuo da tamo ima treba, ali neuzubilahi sve nekakve što traže pare za onu stvar.
Pravo sam se razočaro.
I onda se desilo to da sam kod komšinice upoznao njenu rodicu Nerminu koja je inače raspuštenica ali meni to ne smeta. Plavuša..ama zgodna ko kad je zgodna. Malo sam se ko postidio u njenom društvu pa je nisam ni pitao da izađe sa mnom a ona vrckava samo se smije i priča s rodicom a mene ni da pogleda.
E kad je otišla meni se razvezo jezik. Pitam komšinicu ko je, kakva je, koga ima, čime se bavi, traži li nekog i kona mi sve ispriča.
Čim sam došo kući prijavio sam se na fejs, našao je i poslo zahtjev. Svako 5 minuta provjeravao sam je li prihvatila, je li, nije li, je li...
Čak sam i u klozet nosio mobilni i provjeravao. I prihvati me! Kad nisam crko od dragosti!
Odmah sam joj se javio na chat, rekao kako je lijepa, ali je cura morala da ubrzo ide pa sam se dao u razgledavanje njenih slika.
Svaku sliku sam joj ili lajko ili komentariso. Na zid sam joj stavljao pjesme od Divljih jagoda, Crvene jabuke, Dugmeta.
Čak sam kao hompejdž umjesto googla stavio njen profil. Stalno sam je hvalio i po zidu i slikama i svukuda jer sam htjeo pokazati koliko mi je stalo do nje.
I neko jutro ja ustao, napravio kahvu i ko na kompjuter ću...kad vidim blokirala me. Osto sam šokiran! Zašto me blokirala? To juto mi je prisjela i kahva i cigar, a nisam mogao ni doručkovati od neke muke. Hodo sam po sobi i kontao šta joj je, šta sam pogrešno uradio a baš sam se trudio da joj dadem do znanja da mi se sviđa.
Kontaktirao sam komšinicu i rekao joj tako i tako, kaže ona živ bio nemoj mene u to uvlačiti.
Po čitav dan sjedim u bašti zaklonjen starom smokvom i pratim kuću od komšinice da vidim neće li joj doć Nermina ali nje nema.
Šta da radim? Šta mislite zašto me blokirala? Gdje sam pogriješio?
Šta mi vi savjetujete? Da joj odem pred kuću i zatražim objašnjenje? Ili da čekam s nadom da će me odblokirati?
Samo nemojte reći da je zaboravim jer NE MOGU. Ja bi nju odmah ženio
