[mala nemirna]

Lutkina kuća kaže:

Da, to je ta tragedija koju svaka žena u sličnoj situaciji s vremenom shvati. U ovoj fazi još ima ružičaste naočale,nakon par godina ne bude ih više imala. I onda kreće... ukratko rečeno:nezadovoljstvo. Daj bože da to drugačije završi, meni na žalost nije.

nemam ružičaste naočale, odavno ih ne nosim, skužila sam ja kak sveki "funkcionira", zato težim tomu da se maknem od nje

yeli kaže:

Ma nek si taj beton nose u grob! Nisu niti moji niti njegovi gradili te kucerine, nego naslijedili i uhljebili se..

Slazem se jos svakako da bi bilo ok stvarati family KAD osiguras stambeno pitanje, slozis financije etc...bilo bi idealno.
Koji mladi ljudi to mogu bez pomoci roditelja? Rijetko koji.
Zanimljivo da je vani normalno da djeca odu od kuce i rade za svoj kruh, puno ih zivi i najmu i to je sasvim normalno.
Kod nas je jos uvijek primitivizam prisutan. I snobizam.
Ak nisi mng/direktor, nemoj stvarat obitelj..fuj

e vidiš, i moja sveki je "svoju" kuću naslijedila, isto kak i moj tata svoju, al to nema veze, neću ja njezinu kuću, da oću, uvlačila bi se u dupe, nebi tu cmoljila

kad bi bar bilo tak idealno da si čovjek sve može osigurat kaj mu treba

Light Green kaže:

Nagovorila sam muža da za početak budemo u kući kod mojih jer nisam htjela biti u nekom podstanarskom stanu kad nam se rodi dijete već u krugu obitelji (pošto on često bude na terenu po mjesec i pol).

i ja sam svog ispočetka nagovarala da budemo kod mojih, tj. u odvojenom prostoru, za početak, moji nisu naporni tak ko njegova mama (jedino žensko uz mene je moja sestra koje ionak nema doma, a muški su ipak drugačija sorta i ne zamaraju se s tim kaj se događa pri susjedu), lijepo mi je reko da njemu to ne paše, okej, onda sam predložila da idemo na stan (bili kod mojih ili njegovih financijski nemamo izbora neg sve plaćati pa nam na dođe na isto), ali je predložil da jedno vrijeme ipak ostanemo s njegovima iz njemu bitnih razloga, nisam drage volje pristala na to, ali sam mu rekla da ne mislim pol života biti s njima i da najkasnije dok mi prođe porodiljni idemo dalje

tiluriumm kaže:

Naučili smo se da svatko ima svoj prostor i život, ali nam je isto drago i međusobno se družiti, popiti kavu, nedjeljom zajedno ručati, zaroštiljati... Poštujem ja njih i oni mene još otkad nismo ni bili vjenčani, a oni sami su takvi da čak možda i sami forsiraju odvojenost... Možda je i do toga što imaju osim mog muža još dvije cure i malog sina i zapravo mojoj svekrvi samoj dobro dođe rasterećenje.
Ja u svakom slučaju blagoslivljam sreću koja me takla i obitelj u kakvu sam ušla jer znam da je danas tako nešto strašno teško nać. I moji su od početka zadovoljni njegovima i obrnuto, svi se skupa možemo družiti, zovu se međusobno kad mogu jedni drugima pomoći i sl...
Valjda je kao i sa svime u životu, bilo u poslu, i u traženju svekrve bitno imati sreću i dobar nos 😂

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

da mm nije jedinac možda bi i sveki bila drugačija, al to je već ono, kak bi bilo kad bi bilo