Evo jednog proverenog recepta za spravljanje medovine u kućnoj varijanti na starinski način*:
5L stakleni balon
1.8 kg narandžinog meda (s obzirom da kod mene u blizini ne rastu, ja koristim ili svetliji livadski ili bagremov)
1 velika narandža isečena na 8 delova ili sitnije
1 šaka suvog grožđa (oko 25 grožđica)
1 štapić cimeta
1 karanfilić (ne jednu kašičicu!)
*opciono može se dodati malo morskog oraščića
1 kašičica suvog pekarskog kvasca iz kesice (preporucujem Dr.Oetker)
dopuniti vodom do 5 litra
Proces:
Uzeti čist stakleni balon. (preporučujem ispiranje rastvorom joda radi dezinfekcije)
Rastopiti med u mlakoj vodi i staviti u balon.
Oprati dobro narandžu da bi se uklonili pesticidi i iseći na osmine i ugurati u balon sa sve korom.
Ubaciti suvo grožđe, karanfilić, štapić cimeta i eventualne druge začine. Dopuniti hladnom vodom do nekih 7.5-8 cm od vrha da bi se ostavilo mesta za penu. Može se eventualno dopunuti vodom posle prvih nekoliko dana intenzivnog vrenja.
Maksimalno izmućkajte sastojke u balonu tako što ćete dobro da ga protresete.
Kad dostigne sobnu temperaturu u vašoj kuhinji, dodajte 1 kašičicu kvasca. Mozete da promešate ali i ne morate.
Zatvorite balon i namestite vrenjaču. Odložite na tamno mesto. Fermentacija će započeti za najviše sat vremena. Nakon što se intenzivno penjenje zaustavi za par dana, dodajte malo vode bez da ga tresete ili mešate.
Posle 2 meseca i par dana, fermentacija će se potpuno zaustaviti i medovina će se izbistriti sama od sebe. Onda možete da ubacite crevo sa gazom na jednom kraju i otočite tečnost iz balona u flaše. Ukoliko dovoljno sačekate, narandža će pasti na dno balona, ali nije neophodno. Ako se medovina izbistrila znači da je spremna.
Za fermentaciju se preporučuje tamno mesto u kuhinji gde je temperatura malo viša, od 21C do 27C.
*recept preuzet sa sajta gotmead.com
Pre nekih dve nedelje sam napravio treću po redu turu medovine po ovom receptu. Prva je obećavala, ali sam na kraju završio sa flašama sirćeta koje je penilo skoro kao pivo jer nisam ispoštovao glavno pravilo u proizvodnji alkoholnih pića kod kuće: čistoća sudova i svega što dolazi u dodir sa medovinom (isto važi i za vino i pivo) je 80% uspeha!
Druga je bila mnogo bolja jer sam imao fanatičan pristup higijeni. Međutim, malo sam omašio kod doziranja začina, pa je bila oštra na ukusu u početku. Vremenom su se ti ukusi ublažili i sjedinili tako da je posle godinu dana odležavanja - fenomenalna! Na žalost, ostalo je samo 2-3 flaše od 0,33l koje sam morao da bunkiram u podrumu ne bih li uspeo da ih odbranim od prijatelja i familije.
Kako će ova poslednja tura da ispadne ostaje da se vidi pošto sam se osmelio da je startujem u količini od 25 litara. Hteo bih još da napomenem da je gornji recept vrlo zahvalan za eksploataciju jer se treba baš potruditi da se upropasti.
Quote:
khri kaže:
recept nije pretjerano kompliciran
htio sam napraviti klasicnu slatku medovinu (sack mead) tj. bez dodatnih aroma.
dakle, za 5 litara medovine nabavio sam:
- stakleni domizon od 5 litara
- vrenjacu za domizon
- 2,7 kg meda od kadulje
- vinski kvasac (vrelko)
- 5 litara kupovne vode (vodovodna voda cesto zna biti prezasicena klorom sto steti razvoju kvascevih gljivica)
dakle, najvaznije je da su sve posude CISTE.
u vecem sicu ispete sav med i svu vodu. most (voda + med) je potrebno "prozraciti" tako da bude bogat zrakom kada se ubaci kvasac u most. ja osobno koristim busilicu sa nastavkom za mijesanje boje (koji sam prethodno sterilizirao).
most ubaciti u domizon, ubaciti kvasac i zatvoriti sa vrenjacom
pretociti nakon 2 mjeseca ili kada primjetite da je protok mjehurica u vrenjaci jaaako oslabio.
pricekati joj 3-4 mj., profiltiriati tako da se rijesite rezidualnog kvasca (ili ubacite u frizider na 10-tak dana tako da ubijete sve kvasceve gljivice)
nakon toga preliti u boce. savjet je da dopustite medovini da malo odstoji ali vecina ljudi se ne moze strpiti pa odmah navale 
savjetujem da se prvo pozabavite sa malo dodatne literature na internetu
uguglajte "how to make mead" |
Pažljivo sam pročitao tvoj post i sviđa mi se tvoj entuzijazam. Uzevši u obzir odnos meda i vode iz tvog recepta, specifična gustina mošta je 1.165, što je prilično visoko i čini tvoj mošt prilično negostoljubivom sredinom za rast i razvoj (razmnožavanje) kvasca. U principu, za sve moštove čija je specifična gustina preko 1.140 treba koristiti tzv. starter od razblaženog mošta i kvasca koji je započeo vrenje.
Da bi se umanjio faktor nagađanja i dobri rezultati bili lakše ponovljivi, toplo preporučujem korišćenje densimetra, tj. moštomera. Najčešće se mogu naći sa skalama po Oechsle-u i Babo-u. Najpouzdanije se preko njega može utvrditi u kojoj je tački fermentacija, jer mehurići mogu da zavaraju pošto neki kvasci vriju burnije, a neki ne.
Da ne bih više širio priču i davio, moje pitanje je sledeće: da li si uspeo da pokreneš vrenje?
Linearni mod
