Kutak za psihičko zdravlje

[Pješčani sat]

atlantis, samo se ispucaj.

[countrywoman]

atlantis, zao mi je. mora biti bolje, mora.

drzi se.

[champagne]

Atlantis

[TincH]

Atlantis, iz mog iskustva, sunce grane.
Ne sije nikad predugo jer to je zivot, ali dobit ces predah.

[atlantis]

hvala cure

umorna sam valjda od te stalne borbe kad moraš biti jak za druge.

[velana]

Atlantis

Je, umori to kad guraš je -kasnije ću se slomit, samo da ovo pregrmim-.
Iscrpi.
Ovaj post je ipak znak da si se malo slomila, što je dobro i za pohvalu. Moraš to odraditi kako bi se opet složila i u nove bitke krenula.
Govno je govno. Manje ili veće. Ali je govno.
Ne umanjuj svoje borbe.

[atlantis]

kak ide ono - svaka hiža ima svojeg križa...

[velana]

atlantis kaže:

kak ide ono - svaka hiža ima svojeg križa...

Uprav' to.
Što bi Tolstoj rekao - ...svaka nesretna nesretna je na svoj način...

[velana]

Ja zadnjih dana nisam najbolje baš i danas mi je teško pala spoznaja da može proći velika količina vremena bez da netko, van muža i djece, to skuži.
Tj. da prijatelji i obitelj to ne bi skužili.
Pa me to opet navelo na preispitivanja oko prijatelja i što je u ovim godinama dovoljno.

Mislim, ne žalimo se jedni drugima kao u dvadesetima.
Uglavnom površni razgovori bez dubljeg upliva.
Ili su daleko pa se kontakt izgubio, unatoč tome što sve bude super kad se vidimo.

Ne znam, nabacujem misli samo potpuno poražena činjenicom što ne uspjevam ishendlat neke svoje prepreke i tako bih se nekome htjela isplakati.

[fuj]

jel bi ti skužila njihova stanja?

[velana]

fuj kaže:

jel bi ti skužila njihova stanja?

Ako kažu jedino.
Inače ne.

Možda je tako ispalo, ne krivim ih.
Samo ustanovljujem da nema više tih dubljih tema.
Ne žalimo se više.

[TincH]

Zato kaj se oko prijateljstava jebiga treba truditi, pogotovo u ovoj nekoj dobi kad svi imaju previse vlastitih problema. Da bi skuzio telepatski neciju patnju moras ga ili jako dobro (dugo) poznavati, ili provoditi s njim dosta vremena ili zbilja otvoreno pricati, a ljudi nemaju ni vremena ni kapaciteta bas uvijek za takav intenzitet druzenja.

Ja znam kaj je s moje dve najblize frendice ali to je zato sto puno razmjenjujemo i dobro i lose.
Za neke s kojima manje razmjenjujem i s kojima mi se druzenje svodi na zajebanciju ne bi bas dala ruku u vatru da bi lako skuzila.

Imamo usta, nekad treba progovoriti. Iznenadi se covjek koliko su ljudi nekad responsivni kad im jasno izneses problem.

[Zla barbika]

Meni se trenutno na van vidi da nesto nije kako treba i drago mi je da me nitko nista ne pita jer mu se mogu samo sklupcati i rastuliti. Muz zna jer njemu tulim, pitao ili ne

Cak i sestra s kojom sam ekstra bliska nista ne pita, ali znam da mogu reci kad god budem imala potrebu.

Isto tako, da vidim nekog bliskog da je van stroja, probala bih vise ili manje suptilno dati do znanja da moze u bilo koje doba reci sto je i traziti pomoc, savjet, rame za plakanje, ali necu se gurati i ispitivati. Nekako mi je to… ne znam kako opisati.

Ne zelim gurati nos i biti zabadalo. Mozda netko ima problema, ali nije nacisto jos u glavi, ne zna identificirati, verbalizirati, pretesko mu je pricati o tome, pa mi je glupo “siliti” razgovor u tom smjeru.

[TincH]

Pa ne treba siliti, frendice mi same kazu ako ih muci, tj ja istresem njima ono kaj zelim.

Cak sam nedavno imala moment kad sam se istresla pred ljudima koje fakat ne znam jos dobro, jednostavno je nadoslo tako, prijem uopce nije bio los, ljudi uglavnom dobro reagiraju na iskrenost.

[fuj]

velana kaže:

Ako kažu jedino.
Inače ne.

Možda je tako ispalo, ne krivim ih.
Samo ustanovljujem da nema više tih dubljih tema.
Ne žalimo se više.

a meni je to nekak logično. imaš svoje probleme, sve to iscrpljuje, imaš li uopće kapacitet za tuđe borbe?

nekak ipak u ključnim trenucima baš akutnog stresa/problema se okupimo i pomognemo jedni drugima izaći iz toga. meni je to dovoljno.

[velana]

fuj kaže:

a meni je to nekak logično. imaš svoje probleme, sve to iscrpljuje, imaš li uopće kapacitet za tuđe borbe?

nekak ipak u ključnim trenucima baš akutnog stresa/problema se okupimo i pomognemo jedni drugima izaći iz toga. meni je to dovoljno.

Istina.

[atlantis]

velana kaže:

Ja zadnjih dana nisam najbolje baš i danas mi je teško pala spoznaja da može proći velika količina vremena bez da netko, van muža i djece, to skuži.
Tj. da prijatelji i obitelj to ne bi skužili.
Pa me to opet navelo na preispitivanja oko prijatelja i što je u ovim godinama dovoljno.

Mislim, ne žalimo se jedni drugima kao u dvadesetima.
Uglavnom površni razgovori bez dubljeg upliva.
Ili su daleko pa se kontakt izgubio, unatoč tome što sve bude super kad se vidimo.

Ne znam, nabacujem misli samo potpuno poražena činjenicom što ne uspjevam ishendlat neke svoje prepreke i tako bih se nekome htjela isplakati.

isplači se meni na PM, tu smo negdje trenutno. s time da sam nekak više u 'vrištim' fazi

imam krug jako bliskih ljudi koji su i bez poziva tu kad ih trebamo. ali i oni imaju svoja sranja trenutno i ne želim ih gnjaviti i s time da sam ja sad loše. nekako si mislim da ih ne trebam još i ja opterećivati sa svojim pyzdarijama.

i ne bi skužili osim da baš jako nisam dobro.

[Ferrari-Ficho]

Svi mi jako griješimo s time: i njima je loše pa ih neću ja sad teretiti. A teret je manji kad se podijeli. Onda i oni podijele. I imaju manji.
Al ne, mi štedimo i nosimo sami. Nisam ni ja bolja.
I tako pređemo 3 brda i 2 kanjona sami i više i ne znamo pružit ruku da nam se pomogne.
I spirala se vrti prema dnu.

[velana]

Je, Ficho, očito svi tako razmišljamo, i mi i oni.
I onda smo svi ok navanka.
Ali to je tako, svatko u svojim sranjima.

Hvala ti, atlantis.
Ali neću te gnjaviti.

Uspije me moj um poraziti i teško se s tim nosim.

[TincH]

Ferrari-Ficho kaže:

Svi mi jako griješimo s time: i njima je loše pa ih neću ja sad teretiti. A teret je manji kad se podijeli. Onda i oni podijele. I imaju manji.
Al ne, mi štedimo i nosimo sami. Nisam ni ja bolja.
I tako pređemo 3 brda i 2 kanjona sami i više i ne znamo pružit ruku da nam se pomogne.
I spirala se vrti prema dnu.

Da, zato ja kazem i nije me sram
I cijenila sam kad se frendici preko noci desilo dost grdo sranje i koja mi je odmah poslala poruku u kojoj opisuje kaj se desilo i da jel mogu doci k njoj. Vidjela sam ujutro poruku i odmah se spremila.
Bila je nedjelja pa sam mogla, da je bio radni dan, isto bi dosla ali nakon posla.
Ne mogu zamisliti da sam je odjebala i pustila.

Ali ne bi imala pojma da joj treba pomoc da me nije eksplicitno trazila.