Priče s poroda

[annnna]

evo i nase price...

31.05. ujutro oko 7 osjetila nesto kao trudove i pricala s cimericom (bila sam u bolnici) kako bi trebala rodit taj dan jer sam svima govorila da cu rodit ranije i u peti mjesec (a termin mi je bio 1.6.)

oko 8 dolazi vizita, ja sve sigurnija da su trudovi (menstrualna bol na svakih 6,7 min) ali nista ne govorim, oni da ce me pregledat da vide koliko sam otvorena i da ce mi pogledat plodnu vodu...

8 ipo me gledaju, 3 cm otvorena, plodna voda mlijecna, pita doktorica da jel ja to imam trudove, ja rekla da mi se cini da imam, i ona me salje u radjaonu...

upravo tada stigao dorucak i ja se prvo najela (sto je ispao jako pametan potez) i spakirala i u radjaonu...

u radjaoni me primilo, pratili malo trudove, klistirali i cekala sam do cca 12 da se oslobodi neki boks (jedno 3,4 cure su rodile dok sam cekala, bas je bila guzva), a meni je pasalo jer sam setala i prodisavala trudove bez problema...

u 12 ulazim u boks, cim sam legla trudovi su mi bili puno jaci... dobila ubrzo epiduralnu i drip i zvali mi muza...

oko 2 ipo me gledaju, 9 cm otvorena, skidaju s epiduralne i govore da ce to sad jako brzo... pocinjem jako osjecati trudove, ubrzo i skroz otvorena ali bebica jos visoko i malo okrenuta na stranu...
okrecu me cas na jedan bok, cas na drugi, trudovi sve jaci i jaci... oko 6 ja vec pri kraju snaga, doktor kaze da ako ne rodim do 7 da cemo na carski... dopustaju mi da tiskam i to mi olaksava prezivjeti trudove... bebica se malo spustila ali jos se nije dobro okrenula... na kraju oko 6 ipo vide da su joj malo pali otkucaji i odlucuju se na vakum... u 6 i 45 izasla je mala lena , a ja sam u sekundi zaboravila sve bolove...

stavljaju je meni na prsa, i ja i mm uzivamo... prekrasna je, i s obzirom da je izasla na vakum, nije uopce izgledala izmuceno ni nista, apgar 10

mm ubrzo ide, a meni dolazi slabo... pao tlak na 79/34, a kad je stigla krvna slika hemoglobin 54
dobila dosta nekih infuzija i svega necega (pojma nemam cega) i dvije jedinice krvi... odvelo me u sobu tek u 1 ipo navecer... srecom cimerica mi je rodila u po ure cetvrto dijete i nije bila rezana pa mi je dosta pomagala dok sam malo dosla sebi... dosta me izrezalo (kazu da su morali radi vakuma), a imam i hematom...

sve u svemu, nije ni prestrasan porod, ali nije ni bas neki lijepi... srecom to se sve vrlo brzo zaboravi, zahvaljujuci pogledu na malenu strucicu koja je sada tu kraj mene

[re_nata]

annnna kaže:

evo i nase price...

31.05. ujutro oko 7 osjetila nesto kao trudove i pricala s cimericom (bila sam u bolnici) kako bi trebala rodit taj dan jer sam svima govorila da cu rodit ranije i u peti mjesec (a termin mi je bio 1.6.)

oko 8 dolazi vizita, ja sve sigurnija da su trudovi (menstrualna bol na svakih 6,7 min) ali nista ne govorim, oni da ce me pregledat da vide koliko sam otvorena i da ce mi pogledat plodnu vodu...

8 ipo me gledaju, 3 cm otvorena, plodna voda mlijecna, pita doktorica da jel ja to imam trudove, ja rekla da mi se cini da imam, i ona me salje u radjaonu...

upravo tada stigao dorucak i ja se prvo najela (sto je ispao jako pametan potez) i spakirala i u radjaonu...

u radjaoni me primilo, pratili malo trudove, klistirali i cekala sam do cca 12 da se oslobodi neki boks (jedno 3,4 cure su rodile dok sam cekala, bas je bila guzva), a meni je pasalo jer sam setala i prodisavala trudove bez problema...

u 12 ulazim u boks, cim sam legla trudovi su mi bili puno jaci... dobila ubrzo epiduralnu i drip i zvali mi muza...

oko 2 ipo me gledaju, 9 cm otvorena, skidaju s epiduralne i govore da ce to sad jako brzo... pocinjem jako osjecati trudove, ubrzo i skroz otvorena ali bebica jos visoko i malo okrenuta na stranu...
okrecu me cas na jedan bok, cas na drugi, trudovi sve jaci i jaci... oko 6 ja vec pri kraju snaga, doktor kaze da ako ne rodim do 7 da cemo na carski... dopustaju mi da tiskam i to mi olaksava prezivjeti trudove... bebica se malo spustila ali jos se nije dobro okrenula... na kraju oko 6 ipo vide da su joj malo pali otkucaji i odlucuju se na vakum... u 6 i 45 izasla je mala lena , a ja sam u sekundi zaboravila sve bolove...

stavljaju je meni na prsa, i ja i mm uzivamo... prekrasna je, i s obzirom da je izasla na vakum, nije uopce izgledala izmuceno ni nista, apgar 10

mm ubrzo ide, a meni dolazi slabo... pao tlak na 79/34, a kad je stigla krvna slika hemoglobin 54
dobila dosta nekih infuzija i svega necega (pojma nemam cega) i dvije jedinice krvi... odvelo me u sobu tek u 1 ipo navecer... srecom cimerica mi je rodila u po ure cetvrto dijete i nije bila rezana pa mi je dosta pomagala dok sam malo dosla sebi... dosta me izrezalo (kazu da su morali radi vakuma), a imam i hematom...

sve u svemu, nije ni prestrasan porod, ali nije ni bas neki lijepi... srecom to se sve vrlo brzo zaboravi, zahvaljujuci pogledu na malenu strucicu koja je sada tu kraj mene

Sve se to zaboravi kad stigne mali anđelić u ruke
Čestitam još jednom na bebici
Ja jedva čekam svoju bebicu, nadam se da će bar malo prije termina

[Orleanska I.]

Annnna, vidim da si bila izmučuna, ali sve je prekrasno završilo. Mala Lena je s vama!

[sanela-25]

Lipa pričica annnnnnna Jesi li bila zadovoljna sa svim u bolnici, osobljem, babicom, doktorima...pošto mi je palo na pamet da si rodila u Splitu a i mene čeka ista sudbina

[annnna]

re_nata kaže:

Sve se to zaboravi kad stigne mali anđelić u ruke
Čestitam još jednom na bebici
Ja jedva čekam svoju bebicu, nadam se da će bar malo prije termina

bas tako

Orleanska I. kaže:

Annnna, vidim da si bila izmučuna, ali sve je prekrasno završilo. Mala Lena je s vama!

najbitnije je da se sve lijepo zavrsi onda se sve muke zaborave u trenu...

sanela-25 kaže:

Lipa pričica annnnnnna Jesi li bila zadovoljna sa svim u bolnici, osobljem, babicom, doktorima...pošto mi je palo na pamet da si rodila u Splitu a i mene čeka ista sudbina

osoblje je bilo ok, netko manje simpatican, netko vise, ja sam uglavnom bila zadovoljna... kasnije na odjelu su sestre bile kako koja, tri su bile relativno ok, jedna je bila bas osorna i drska... u dojenju bas i ne pomazu previse, ali ne mislim da su one tome krive, jednostavno ih je premalo na broj zena na odjelu...

evo i par bisera od strane sestara:
"ne mogu vam ja sad stajati tu i gledati jeli dobro dojite, vi ste majka, vi najbolje poznajete svoje dijete je li gladno ili ne" (beba nema ni 24 sata)
"majko, pobrinite se da dijete ima stolicu" (nakon sto mala nije kakila cijeli dan)
"morate se nauciti sjediti s puntima" (dan nakon poroda, sestra mi pokazuje neki nebulozni polozaj za dojenje koji ne mogu sama ni ponoviti)

edit: eh da, u tri ipo dana na odjelu jednom smo dobili promjenu spavacica, nije bilo wc papira ni papira za ruke, niti su imali cistih plahti za promijeniti, zato - opskrbite se papirusinom!!!

[Ina79]

Čestitke na bebi!

svi osim mene žele da beba dođe malo prije termina . Meni je izračunati termin u ponedjeljak, a prema uzv u srijedu. ali ja još nisam spremna!

Da li bi bilo pametno sa sobom ponesti svoju spavaćicu? jel bude vruće spavat u onim njihovim?

[annnna]

Ina79 kaže:

Da li bi bilo pametno sa sobom ponesti svoju spavaćicu? jel bude vruće spavat u onim njihovim?

da!!! to sam i ja napravila, bila bi u njihovima ujutro dok ne prodju vizite, onda bih se presvukla... one njihove spavacice su koma!!!

[monatina]

annnna kaže:

da!!! to sam i ja napravila, bila bi u njihovima ujutro dok ne prodju vizite, onda bih se presvukla... one njihove spavacice su koma!!!

cesititke
kad sve dobro prode i beba bude ok manje te sve boli (bar je meni tako bilo)

da se nadovezem na spavacice
posto u 24 nema nadorhrane moja beba potezala na suhoi dobila kraste a te krasne KRUTE spavacice jos samo to pogorsale
a za papir nije na svakom odjelu isto(ovisi o cisti)

[any1909]

Pozzz..evo i naše priče...

17.2 23h
Taman sam se istuširala i legla u krevet,odjednom me neka čudna bol prošla trbuhom.Mislila sam da je lažni trud (koje sam znala imati zadnjih 3tj),ali ovaj je trajao duže i digla sam se iz kreveta da malo prošetam dok bol stane a kad ono poplava ispod mojih nogu...puko mi vodenjak...S obzirom da mi je prva trudnoća nisam bila sigurna dali je to to,budim muža a on sav u šoku.bio je spreman prije mene...i tako mi krenuli prema bolnici i skužim da imam trudove na 5-6 min. razmaka,e tad me malo stisnula panika.Došli smo u bolnicu malo poslije ponoći,malo mi je bilo neugodno voda curi za mnom po hodniku,kaže sestra nema veze.Pregledali me bila sam 4 cm otvorena,tlak 160/110,dobila normabel u dupe,stavili me na ctg pol sata,napravili klistir pa u box...već je bilo 2.30h, moji trudovi isti a ja otvorena 8 cm.Oko 3.30h je počelo sve jače boljeti ali s obzirom da je muž bio uz mene nekako je bilo lakše i brže mi je vrijeme prolazilo.u 6h sam bila skroz otvorena ali se malac nije spuštao pa su me stavili na drip.E onda sam mislila da ću im sa zidova pločice skinuti noktima od bolova,trudovi sve jači i duži.I napokon u 7h osjećam da moram tiskati,odjednom njih 5 oko mene,babice viču diši,doktor viče tiskaj...i nakon 4 truda u 7.45h na prsa sam dobila svog malog zvrkića od 4220g i 53cm.Malo sam popucala,imala sam 2 nutarnja šava ali porod je bio ok i bez epiduralne.Cijela ekipa na porodu je bila super...

[desa 1]

Pozdrav svima

Moja prica sa poroda stara je 3 i pol g no posto spada u one pozitivne rado cu je podijeliti sa vama...

prvotni termin 18.01. no posto je beba velika mjenjaju ga na 13.01, super mislim si ja, nisu se nesto pretrgli ali bolje ista nego nista

12.01. cijeli dan se nesto muvam po kuci, kuham, cistim, pere me neka nervoza, muz me blijedo gleda sa kauca i pita na koju jacinu struje sam se prikljucila. Oko 6 stizu nam gosti i cikule cakule, tamo vamo, osjecam ja cijelo vrijeme da mi se trbuh stisce i opusta ali sutim ko zalivena jer to sigurno jos nije nista, nema panike... Otpratili goste i veli muz ja idem corit, a ja njemu da cu ja jos pocistit pa dolazim.

Pocistila, otisla pod tus i u krevet. Legla na vec ovaj izlizani lijevi bok, trbuh se i dalje stisce i rekoh sama sebi mozda su to stvarno pravi trudovi. Mjerim kad ono evo njih svakih 8 min i sta sad, mene nista ne boli vodenjak mi nije puknuo, nema panike idem ja corit. Prosao sat, prosla dva sata nece san na oci, izmjerim ponovno , kontrakcije na 5 min. Dignem se, odem opet pod tus, obucem se ,spremim torbicu i japanke, budim muza ovaj sav zbunjen nis ne kuzi, odem na wc jos jednom prije polaska, ovaj moj se nije jos probudio, ulijecem u sobu i derem se hej idemo roditi ovaj se naglo dize sav u panici, problijedio ja umirem od smijeha.

02.30 stizemo u rodiliste ( rijecko), obavljamo administraciju i put rađaone. Slijedi pregled, otvorena 2 prsta, vodenjak na mjestu,klistir,pa ctg koji pokazuje dosta jake trudove (koje ja u vidu boli uopce ne osjecam),ali dalek je put jos do rađaone. Smjestaju me u predrađaonu ( koja je super sređena za one koje ne znaju) i cekam smjenu u 7.
U 7 stize dr. Sindik i zeza me da sam bas morala doci roditi u njegovu smjenu. Penjem se na stol, situacija nepromjenjena . Iduci pregled u 11 ako situacija ostane ista sele me na 4 kat jer nema smisla da lezim u predrađaoni . 11 sati, sestra dolazi i govori kako je dr imao hitnocu i da ce kasniti ali da cu zato dobiti marendu
13 sati stize dr. Sindik, ja na stol kad ono puce vodenjak, veli doktor nista od cetvrtog kata idemo mi roditi. Pita imam li zelja, ja govorim kako bi isla na stolcic a on me blijedo pogleda i veli mala moja tesko ces ti ovim tempom do stolcica jesi ti za malo dripa i epiduralnu, a sta cu velim mu ja

U 14 sati stize anesteziologica, daje epiduralnu, ubrzo dobivam i drip, stize i
muz, vidno uzbuđen...prođe jedan sat, dva sata, tri sata,cetri sata drip i trudovi na milijon ja otvorena tek 6 prstiju, hvala Bogu na epiduralnoj, pricekat ce jos malo pa ce vidjet...

22 sata otvorena 8 prstiju, odlucuju iskljucit epiduralnu da se otvorim jos ta dva prsta pa da obavimo to dokraja.

22.15 kad me zarokao onaj prvi trud bez epiduralne, sve sam zvijezde ovog svijeta vidjela, ali nema veze sve za bebicu. Disem ko luda, babica me hvali na sva zvona, kao ona niti ne treba biti ovdje kako to meni ide,svako malo dođe okrenut me na bok i to je to, dok me muz fotka u onim bolovima dok mu ja u pauzama ne trudova hebem sve po spisku

23.15 napokon otvorena 10 prstiju i daju mi da tiskam ali samo po dva truda, ja nadobudna dizem dva prsta ko u skoli i zicam ako mogu jos tiskat, makar jos jedan trud jer imam snage i onda me najmanje boli ali oni ni cut. Nedugo zatim veli doktor sada idemo jedno jako tiskanje, glavica viri a ja pitam ima li bebac puno koseTiskam ja iz petnih zila, muz naviruje ja se derem da ne gleda jer ce mu se zgadit za cijeli zivot, doktori i babice umiru od smijeha i onda veli dr mali predah i onda jos jedno jako tiskanje. Skupljam zadnje atome snage, tiskam, sestra u trudu reze međicu, ovaj moj opet naviruje i u 23.40 stize moj Luka, krasan , prekrasan, savrsen, tata sav sretan reze pupcanu vrpcu, peru ga i mjere ( 4200g i 52 cm, apgar 10/10) i stavljaju na moja prsa i prvi podoj ( ko fol). Malo se mazimo,ali tata i Luka moraju ici jer mamu trebaju zasiti i mama se treba dobro odmoriti.

Stize doktor za sivanje a ja odmah saspem paljbu na njega, da bude njezan i obziran i neka obavi posao kako spada jer o njemu nisam cula nista lijepoga. Ovaj me gleda i sav blijed u faci govori ok ( valjda nije to ocekivao) i na kraju nije ni bilo tako strasno, cak sam i babicu kasnije zamolila da baci oko i potvrdi da je sve u redu, ova je umrla od smijeha.

2 ujutro stizem u sobu, nigdje nikoga, kako sam legla tako sam zaspala, mislim da u zivotu nisam bolje spavala

Eto to je moja prica, oprostite ako sam oduzila na siroko i dugacko.

Za 6 mj sam opet u istoj gabuli i nadam se opet sa jednom sretnom pricom ( i naravno epiduralnoj jer kako dr. Sindik voli reci zasto bi bolilo a ne mora)

[re_nata]

Dan prije poroda.
MM i ja smo bili kod mojih i ja se zezam, gladim trbuh i govorim :“Odi van, vodi van“
Između ostalog kažem u šali kao da se puno djece rodi kad je pun mjesec.

U noći cca 3h spavam ja (s tim da sam legla tek oko cca 1h) i probudi me mali mlazić vode, u prvi tren pomislim možda onaj sluzavi čep. Odem na wc, ali ništa, samo voda, pomislim pa nisam se valjda upiškila, promjenim ja veš i odem u krevet kad ono opet, i tako do jutra opet i opet.
Tražim ja po netu kako izgleda plodna voda...
Kažem ja MM mislim da mi je pukao vodenjak, ali on me uopće nije shvaćao ozbiljno i ode on bezbrižno na posao.
Oko 10h otišla sam s mamom u bolnicu, jer voda nije prestala curit. I ono. Kao puko vodenjak, poslali me na klistarenje i u rađaonu. Još nisam bila svjesna svega da se to događa. Kad sam zvala MM ni on mi nije vjerovao, mislio je da ga zezam, dok mu moja mama nije potvrdila.
Nakon klistarenja (uopće nije tako neugodno kao što sam zamišljala) primaju me u rađaonu cca pola 1, u 1 dobivam drip jer nemam svojih trudova... (samnom je bila moja mama jer je medicinska sestra, MM nije mogao odmah stići)
Ali do 5, pola 6h uopće nisam imala neke trudove (bar ne bolne) i još se smijem ženama koje teško uzdišu... I oponašam ih, uglavnom dosadno mi je bilo tamo ležati. A bila sam već jakoo gladna, pojela sam taj dan samo ujutro šnitu kruha sa sirom. I razmišljam ja šta ću jesti kad rodim
Kad su stigli pravi trudovi druga priča. Boljelo je za poludit, u svakom trudu vičem : „Zovi MM, zovi MM.“
I on dolazi negdje oko 6h, pa su se zamjenili. U međuvremenu sam dobila donalin i bila sam kao drogirana, doslovno sam između svakog truda zaspala. MM je jako teško podnio to što mene boli, potekle su i koje suzice još sam ja njega tješila. U jednom trenutku je rekao nećemo više imati djece, ja neću da tebe opet tako boli. Samo sam mu rekla predomislit ćeš se ti sutra.
Kad su došle primalje, pitale su ga dali će ostat (prije izgona) do kraja. . Pogleda on mene i ja mu kažem da nemora.
Sam izgon nije trajao dugo ali je bio JAKO bolan, u par trudova (zahvaljujući predobroj i super zgodnoj doktorici) Petar je bio vani, ona mu je napipala guzicu i u posljednjem trudu mi ga pomogla istisnut van.
Popucala sam mrvicu iznutra ali nisam bila šivana (Hvala Bogu)
Dok sam vidjela Petra, govorim ja :moja beba, moja, bebe.
A dok sam vidjela grimasu da bi sisao bila sam presretna, odmah je bio na sisi i papao

Zato ako imate kolostrum već sad, istiksujte ga van, da odmah imate za bebe. I tokom poroda sam na spavačici imala tragove istjecanja mlijeka

Bez razmišljanja bih sve ponovila.

[Papirka]

re_nata, prekrasno... čestitke još jednom u kojoj si bolnici rodila?

[re_nata]

Papirka kaže:

re_nata, prekrasno... čestitke još jednom u kojoj si bolnici rodila?

U Varaždinu

[ivy11]

napisala sam jedan veliki post sa svim detaljima i on mi mi se izbrisao, ap evo sad ponovo naše priče

20.06. sam bila naručena na prvi pregled u bolnicu sv. duh. dr. jakovčić je taj ponedjeljak mijenjao dr. Hafnera i već sam pisala o tome da me taj pregled dosta bolio što me do sada kod mog gina nikad nije.

sve je u redu, nisam otvorena i naručio me da dođem za 10 dana sa pretragama kks, ekg jer su one potrebne zbog carskog reza. Beba je na zadak/nožice, i prvorotka sam tako da su planirali carski.

isti dan odem ja kod gina po uputnice i kao sutra ću krenuti sa obavljanjem pretraga

u noći 21.06. odem na wc i sve ok, vratim se u krevet i u 3.15 me nešto probudilo. Isti tren osjetim kao da je netko probušio balon i izljev vode i spontano pridržavam trbuh, valjda sam mislila da će mi beba automatski ispast
budim muža i kažem da se nekaj događa, da mislim da mi je vodenjak puknuo.

odem se istuširat i njemu iz kupaone vičem kaj da spremi u torbu (nisam ju imala spremljenu jer kao sve je u redu i imam još puna tri tjedna, pa budem polako to spremila)

muž me odvezao na sv. duh i još sam hodala od parkinga do bolnice, trudova tad još nisam imala.
zaprimila me mlađa doktorica, spojila na ctg i tad baš mi plodna voda nije htjela curnuti da doc vidi kakva je, a do tada je stalo pomalo curila.

otvorena sam bila 2 cm, veli doc da će se čekati jutarnja smjena da se vidi da li će vaginalno ili carski jer kao beba je na zadak/nožice, ali kao nije prevelika (oko 3000g) pa možda bude vaginalno.

dala mužu stvari, pozdravila se s njim i otišla u predrađaonu.dali mi klistir, otišla na wc, bez nekih strašnih traumaspojili me na ctg, trudovi počeli, babica me pregleda, već otvorena 4 cm.

sad su odlučili zvati dr. doc sa odjela. došla dr. Sirovec, pregledala me i kaže, idemo odmah na carski uz opću anesteziju, tako da jutarnju smjenu nismo niti dočekale.

sljedećeg se sjećam buđenja i vožnje na intenzivnu. pustili su mamu i muža na par min da me vide. i najgore od svega mi je bilo što svi vide tvoje zlato prije tebe, a ti vidiš samo sliku na mobu od muža

tek predvečer su mi donijeli bebu i stavili na kožu na 20 min i to je nevjerojatan osjećaj jer u tom trenu zaboraviš na sve boli i samo želiš zaštititi svoju bebu i zagrliti je i grijati i maziti i paziti

dr. dan su nas prebacili na odjel babinjača i od tada smo 24 sata zajedno.

Rooming in je dosta naporan, stvarno si izmožden, teško ti je i ne spavaš gotovo nikak, ali sve bih opet ponovila. obzirom da ja nisam bila u kontaktu s malim bebama, znači ne znam ih niti primiti u ruke, a kamo li previti ili dojiti, ali taj rooming mi je dao priliku da se oslobodim straha od vlastitog djeteta i da steknem osjećaj sigurnosti jer ako je tamo 4 dana samnom koja nemam pojma o ničemu bila dobro i sito i zdravo, onda će valjda i doma sve biti ok.
meni je u 3.15 puknuo vodenjak, a curka je rođena u 6.50 51 cm i 3220, brzo smo mi to odradile

uglavnom cure, bez straha i napetosti i sve će biti u redu kad dobijete vaše malo zlato, sve se zaboravi...

sorry na dugom postu

[jopy30]

drage mame koje tek cekate prvu bebicu i neznate sta vas ceka ja zelim podjeli svoje iskustvo sa vama ...svogasam sincica rodila za par minuta nisam osjetila niti jedan trud niti me je sta bolilo samo mi puko vodenjak i to je bio znak daje pocelo bilo mi je potrebno par minuta i moj je sin dosao na svijet a ja sam se mogla istog trenutka spremit i ici doma jer sam se savrseno osjecala...porod je nesto naj lijepse sto nam se moze dogodit nemojte dase plasite kako god bude kad ugledate malo stvorenje sve brzo prode...sad ponovno ocekujem bebicu i nezamaram se kako ce dase rodi jednostavno uzivam u tome da cu na svijet donijeti jos jedan zivot

[suzuki750]

Nisam htjela čitat ovu temu, no nije mi vrag dao mira, pročitala sam samo ova super utješna zadnja 2 posta i nek tak ostane!!

Ovaj zadnji porod je super! I ja bi tak!

[ZMAJ XY]

jopy30 kaže:

drage mame koje tek cekate prvu bebicu i neznate sta vas ceka ja zelim podjeli svoje iskustvo sa vama ...svogasam sincica rodila za par minuta nisam osjetila niti jedan trud niti me je sta bolilo samo mi puko vodenjak i to je bio znak daje pocelo bilo mi je potrebno par minuta i moj je sin dosao na svijet a ja sam se mogla istog trenutka spremit i ici doma jer sam se savrseno osjecala...porod je nesto naj lijepse sto nam se moze dogodit nemojte dase plasite kako god bude kad ugledate malo stvorenje sve brzo prode...sad ponovno ocekujem bebicu i nezamaram se kako ce dase rodi jednostavno uzivam u tome da cu na svijet donijeti jos jedan zivot

i ja ću tak

nakon 12 sati bolnih muka...

[Helly7]

jopy30 kaže:

drage mame koje tek cekate prvu bebicu i neznate sta vas ceka ja zelim podjeli svoje iskustvo sa vama ...svogasam sincica rodila za par minuta nisam osjetila niti jedan trud niti me je sta bolilo samo mi puko vodenjak i to je bio znak daje pocelo bilo mi je potrebno par minuta i moj je sin dosao na svijet a ja sam se mogla istog trenutka spremit i ici doma jer sam se savrseno osjecala...porod je nesto naj lijepse sto nam se moze dogodit nemojte dase plasite kako god bude kad ugledate malo stvorenje sve brzo prode...sad ponovno ocekujem bebicu i nezamaram se kako ce dase rodi jednostavno uzivam u tome da cu na svijet donijeti jos jedan zivot

A kako je bilo s drugom bebicom?

[Suncana 007]

jopy30 kaže:

drage mame koje tek cekate prvu bebicu i neznate sta vas ceka ja zelim podjeli svoje iskustvo sa vama ...svogasam sincica rodila za par minuta nisam osjetila niti jedan trud niti me je sta bolilo samo mi puko vodenjak i to je bio znak daje pocelo bilo mi je potrebno par minuta i moj je sin dosao na svijet a ja sam se mogla istog trenutka spremit i ici doma jer sam se savrseno osjecala...porod je nesto naj lijepse sto nam se moze dogodit nemojte dase plasite kako god bude kad ugledate malo stvorenje sve brzo prode...sad ponovno ocekujem bebicu i nezamaram se kako ce dase rodi jednostavno uzivam u tome da cu na svijet donijeti jos jedan zivot

Hoću i ja tako Svi me plaše da je prvi puta horor...

[tina:-)]

Suncana 007 kaže:

Hoću i ja tako Svi me plaše da je prvi puta horor...

ma nemoj se zamarati s tim... svakome je drukčije, nikad neznaš kako će biti tebi i ja mrzim kad mi svi pričaju kako im je strašno bilo, a nađe se i koja cura pa veli da nije ni malo bolilo, da nije dugo trajalo..a sve isto prvorotkinje...
tako da neznamo što nas čeka dok ne isprobamo