Ex Yu filmovi - top 5 svih vremena

[charlie_63]

Još jedan fini podsjetnik mladog Pavlovića.

Variola Vera (1982.)

[Coulthard]

OGM SA86 kaže:

Dobra lista. Filmovi koji su i kod mene dobili visoke ocjene (izuzetak bi bio "4 km na sat", pa i "Delije", dok mi se "Noz" sve manje svidja).
"Sasa" je 10/10 i meni. "Martin u oblacima" je bolji od ova dva, ali najbolji je "Ne okreci se sine".
Od Rakonjca mi je najbolji "Zazidani", a Pogacic uz Bauera reziser kvalitativno uglavnom ujednacenog opusa...

4 km, Delije, Nož, su dobili sedmice što je najniža ocena koju sam na ovom spisku davao. Dakle to su filmovi koji su na listu dobrih upali zbog nekih kvaliteta koji su značajni iako kao celine imaju mnogo mana. Recimo. 4km na sat je neobičan film za to vreme, Delije su jedan od vizuelno najjačih domaćih filmova ali radi se o napornom delu, Nož je značajan žanrovski ali jebiga kad je pomalo dosadan.

Sasa je istinski klasik, ja bih taj film puštao za praznike.

Što se Bauera tiče, odmah da kažem da mislim kako je on najbolji hrvatski režiser. E sad, Prekobrojna mi se više dopada od Martina, a Ne okreći se sine nisam gledao, što ću uzbrzo ispraviti. Tražim njegov film Tri Ane, ali neuspešno, baš kao i Pogačićev Pukotina raja. Čuo sam hvalospeve o tom filmu.
Kokan Rakonjac je značajno ime i šteta što je mlad umro pa ljudi ne znaju za njega. Pored filmova koje sam naveo, a najboljim smatram Nemirni, zanimljiv je i film Klakson. Generalno nepodnošljiv za gledanje a ipak vrlo snažan utisak ostavlja kad se završi. Izdajnik je poluamaterski, Divlje seme nisam gledao. Ako ti jesi, kakav je?

Vidim da si gledao Tomu Janića. I ja sam oduševljen Crnim biserima pa ću možda pogledati još nešto. Sačekaću da filtriraš njegovu filmografiju pa ću izabrati nešto

[gaborovicmario]

Coulthard kaže:

Izdajnik je poluamaterski, Divlje seme nisam gledao.

Izdajnik samo izgleda poluamaterski zbog loše produkcije, ali se već u njemu vidi obećavajuća karijera. Zanimljivo je da se sam Rakonjac pojavljuje u epizodnoj ulozi (2 sekunde najviše), Bata Stojković ga ubija negde na pola filma.

Klakson mu je najslabiji film. Nemirni su onako malo plitak film, nedokuvan.

Divlje seme najbolji.

Meni je najbolji jer ne pravi kompromis po pitanju kažnjavanja, Ljuba Tadić je besprekorni "a man of few words" kako reče Dimitrije Vojnov. Skoro pa savršen film, pravi osvetnički vestern sa nekoliko ponavljanja rečenice "Ima li Boga?" Kamera je izuzetna, produkcija malo lošija ali ne mogu a da ne izrazim moje kompletno divljenje prema scenariju, režiji i glumi. Bolji je i od Zazidanih.

[Coulthard]

gaborovicmario kaže:

Izdajnik samo izgleda poluamaterski zbog loše produkcije, ali se već u njemu vidi obećavajuća karijera. Zanimljivo je da se sam Rakonjac pojavljuje u epizodnoj ulozi (2 sekunde najviše), Bata Stojković ga ubija negde na pola filma.

Klakson mu je najslabiji film. Nemirni su onako malo plitak film, nedokuvan.

Divlje seme najbolji.

Izdajnik ima svojih momenata i kako ti kažeš naznaka obećavajuće karijere. Slično je i sa Rakonjčevim radovima u omnibusu Kapi, vode, ratnici, i Grad. Pa ipak, mislim da se amaterizam ne odnosi samo na produkciju već na sveopšti kinoklubaški pristup. Slično je i sa Pavlovićevim filmom Neprijatelj, i koji mi se, usput rečeno, dopada. Oni nisu bili školovani reditelji ali su vraški talentovani pa je bilo potrebno vreme da uhvate pravu formu. Kao što je kod Pavlovića prelomni momenat film Povratak, ja iz tvojih reči zaključujem da je film Divlje seme to bio kod Rakonjca. Uostalom pogledam, pa javljam utiske.

Ovo sve uslovno govorim jer je Rakonjčev i Pavlovićev "amaterizam" bolji od većine reditelja koji sada diplomiraju. Prosto, drugačije stanje duha.

Za Nemirne se ne mogu složiti da su plitak film ali su svakako mnogo manje pretenciozni od svih drugih njegovih filmova, posebno od Klaksona.

Ono gde se pretpostavljam potpuno slažemo jeste da su Pre istine i Zazidani, odlični filmovi.

[OGM SA86]

@Coulthard
samo da se kratko ubacim, nemam nesto vremena... Divlje seme je dobar film, ali kopija na kojoj sam ga gledao bas i ne. Stvar je ukusa, "Zazidani" su mi drazi. "Pre istine" ima nelinearnu naraciju i zanimljive rakurse, ali kao neko ko voli klasicno pripovijedanje, nije me odusevio.
"Nemirne" sam gledao dosta davno, solidni su ali mi je falilo nesto. to je prvi film sa r`n`r muzikom, cini mi se.
Omnibus "kapi, vode, ratnici" je vizuelno jako lijep film (pogotovo prva Pavloviceva prica), ali i prilicno dosadan. Barem meni.

Jeste gledali "Dim" od Slobodana Kosovalica ili "Inspektor" od Djukanovica? Oba su mi se dopala. U ovom drugom zavrsne scene sa Vujisicem su vrh

Tek sad bi na red trebalo da dodje najbolje od Tome Janica

@Media Blitz
Jesi pogledao Zazidane? Bas me zanima kakav ti je...

[gaborovicmario]

http://www.youtube.com/watch?v=sdjqI2MG2P4

Evo uploadovao sam "Rondo", pobrinite se da ga skinete (Freemake downloader) kome treba da mogu da ga brišem zbog autorskih prava.

Uskoro postavljam "Ženu s krajolikom", verziju od od 1hr07.

[Juden]

Hvala prijatelju!

[gaborovicmario]

Jako mi se dopao i "Putovanje na mjesto nesreće", gledah ga baš pre neki dan. Imao sam utisak kao da gledam "Ne daj se Ines, ne daj se godinama..." kad bi to bio film a ne pesma.

[mimma7]

i od mene hvala

[Vukozec]

1. H8 // svaka čast ovima ispod njega ali iz ovog filma se može saznati sve što treba o filmskoj umjetnosti
2. Balkanski špijun // u esenciji monodrama, no najhipnotičkija glumačka izvedba ex-yu kinematografije
3. Maratonci // što reći, najduhovitiji
4. Lisice // kao Deliverance, ali bolji jer je gorči i jer je naš
5. Rondo // opet tv drama, ali majstorski režirana, u kazalištu to ne bi bilo isto

[gaborovicmario]

http://www.youtube.com/watch?v=xC_h2BhthaE

Evo i "Žene s krajolikom".

[OGM SA86]

H8 je dobar film i odlicna ideja. uvodne i zavrsne scene su super, ali ono sto se dogada izmedju njih je uglavnom dosadno. Tanhofer je vrhunski zanatlija, ali je meni upravo u predstavljanju likova, njihove karakterizacije i medjusobnih odnosa, falilo vise suptilnosti. Najvecu snagu cine zavrsne recenice filma o "covjeku koji ce jos vise biti usamljen, ocu koji je izgubio sina", i sta se sve ne spominje.
Tako da meni licno, ma koliko zanatski bio dobar, film ne spada u nekih top 10 hrvatskog (i jugoslovenskog) filma.

[OGM SA86]

Ovo je jedan in memoriam za Vladimira Pogacica iz glasila "Republika", pa ga prenosim u cijelosti. Autor je Miodrag Zupanc.

In memoriam
Vladimir Pogacic
(1919–1999)

Vladimir Pogacic, filmski reditelj, direktor Kinoteke, profesor Akademije, predsednik FIAF-a i pisac, rodjen je u, danas, dalekom Karlovcu.
Prvi put sam ga video u Knez-Mihailovoj, na Akademiji za pozoriste, film, radio i televiziju, kao njegov student. Predavao je istoriju filma; njegova predavanja pamtimo kao istorijska. Predavao je strasno, sa puno zapaljenih stranih cigareta, mnogo anegdota, primera, zanimljivih analiza, hodanja od prozora do prozora, neocekivanih obrta, divljenja... Kao profesor, nije krio pristrasnost prema Kleru, Kerolu Ridu, Caplinu i Fordu, na ta predavanja dolazili su i sa drugih fakulteta. Bio je pedant, od onih koji tacno izgovaraju naslove u originalu, upotrebljavao je uvek cistu pikslu, pominjao filmove po tacnim godistima, nosio udobne sakoe od tvida, znao imena svih saradnika na filmu, imao uvek ulastene cipele sa debelim djonom i jedan neverovatan, pljunuto-bunjuelovski, osmeh na licu, koji je cesto i munjevito upotrebljavao kao komentar, dosetku, kada je trebalo nesto vazno da se istakne ili pita, cak i tek tako, da pokaze da je zadovoljan. Nije bio strog na ispitima, nikoga nije obarao, znao je da se film prima ili ne prima, voli ili ne voli.
Jedna od njegovih najvecih zasluga bila je ta sto nas je uterao u Kinoteku. Tamo je vec sedeo citav pametniji deo Beograda i gledao sve, ama bas sve, od plakata na ulazu, blagajne, fotosa i eksponata u foajeu, sve sto se ikada vrtelo na projektoru, sve sto se pricalo, sve sto nije bilo a bice, sve sto se jos nije dogodilo a dogodice se. Prica je poznata, uostalom, iz tog mraka u Kosovskoj izasla su najznacajnija filmadzijska imena. Vodio nas je i dalje, u manje poznate krajeve, u Biblioteku kinoteke, na primer, pa smo tamo halapljivo gutali sve najvaznije filmske casopise i sveske koji su se ikada pojavili na kugli zemaljskoj, saznali da postoje monografije, i to ne samo glumaca, vec i reditelja, snimatelja, cak i scenarista. Vodio nas je i u Kosutnjak, u Arhiv, da vidimo stare kamere i projektore, filmske igracke i nebrojeno, mocno blago filmskih rolni, koje je godinama, uporno, na sve moguce nacine prikupljao. Tamo smo saznali sta je u stvari Kinoteka, ko je Filip Acimovic, Dusan Stojanovic, sta je FIAF, jedna veoma vazna svetska institucija, i da je on njen predsednik.
Naravno da smo znali da je filmski reditelj, nazalost, u to doba, domaci film nije bas bio u modi, a profesor nikada nije insistirao na toj temi. Tek docnije, na retrospektivama u SKC-u i DK Studentski grad, posteno smo odgledali »Pricu o fabrici«, njegov debitantski rad, »Poslednji dan«, prvi domaci spijunski film, »Nevjera«, prva dobra ekranizacija pozorisne drame (»Ekvinocij« Ive Vojnovica), pa prvi nas film koji je dospeo u americke bioskope, »Anikina vremena« (prema Ivi Andricu), zatim »Veliki i mali«, jedan od nasih antologijskih i najnagradjenijih filmova, pa »Subotom uvece«, triptih, sa fenomenalnom pricom »Doktor«, i prvom rokenrol filmskom pricom »Svira odlican dzez«, zatim filmovi »Sam«, »Karolina rijecka«, »Pukotina raja« i drugi.
Ne znam da li iko ziv zna zasto je prestao da se bavi rezijom. Pricao mi je da zarko zeli da snimi jednog Krlezu, pricao mi je o Glembajevima, pricao o odlascima u Zagreb, ubedjivanjima i sedeljkama kod Krleze i ko je sve bio tamo. U stvari, zeleo je da snimi novelu »Sprovod u Terezijanbergu«, godinama je trajalo to ubedjivanje u Zagrebu. Jednom, mnogo godina kasnije, ispricao mi je kako taj film treba da pocne, kako da se nastavi, kako da zavrsi, kadar po kadar, sekvenca po sekvenca, i ja sam taj film jasno video, znaci: gledao. Onda je otisao u penziju, na Novi Beograd.
Znao sam da je puno pisao ali se nije mnogo nudio. Objavio je brojne tekstove po filmskim casopisima, zatim jednu knjigu o nemackom nemom filmu, Nemi svedoci, i jedno cudo od memoara – »Definitivno imaginarni zapisi«.
Moje druzenje i prijateljevanje sa profesorom obnovljeno je kada je sve ovo, sa onom zemljom pocelo da desava. Znao sam da je po nacionalnosti Beograd, da je Zagreb, da je Ljubljana, da je iz svih znacajnih gradova Evrope, da dolazi i preko okeana, znao sam da mu nije lako, da mu najnoviji dogadjaji padaju tesko. Pozvao sam ga u Beogradski krug i on se strasno odazvao.
Dobri profesor, umro je u dobrim godinama, iza njega je ostala dobra zaostavstina.
Hvala Vam profesore.

Miodrag Zupanc

[gaborovicmario]

Ja najveći problem u "H-8" vidim to što film izgleda prevaziđeno, kao da je sniman 1930-ih a ne 1958. Osim toga, poslednje scene mogle su biti i malo napetije, da je bar ubačen trenutak praska ako ne cela nezgoda, ovako završava se monologom bez neke velike pompe.
S druge strane, Pogačićevi filmovi izgledaju napredno, bar 5-6 godina novije od datuma kada su snimani.

[OGM SA86]

jeste, napetosti fali. sto se mene tice, zavrsni monolog je super i znatno podize film.

[Vukozec]

Meni je predstavljanje likova, odnosno njihovih minikozmosa koji se odvijaju unutar istog ograničenog prostora i vremena, jedna od glavnih genijalnosti H8.

Ne izgleda mi zastarjelo za 1958., naročito za hrvatski film iz 1958., neki hrvatski filmovi iz 80ih i 90ih izgledaju staromodnije od njega . Ako H8 nekome djeluje zastrajelo, onda mu zastrajelo djeluju svi filmovi snimljeni prije 60ih (koje su nam donjele revoluciju uma, društva i kulture).

No nisam ga odavno gledao, nit sam gledao puno ex-yu filmova iz toga doba, pa prihvaćam da mi se mišljenje može promijeniti.

[AngelRipper]

gaborovicmario kaže:

http://www.youtube.com/watch?v=xC_h2BhthaE

Evo i "Žene s krajolikom".

Uh, to se čekalo. Bravo. Puno hvala!

[Coulthard]

H-8 je dobar film a njegova pozicija u narodu mi je prijatno iznenadjenje. Nekako kada pomenete pedesete svi rutinski pomisle na H-8. Sa druge strane retko ko je cuo za film Koncert koji je ispred H-8 u svakom pogledu. Nastao je pre a izgleda naprednije bar 10 godina.

[gaborovicmario]

Gledao sam "Lisinskog" i nije mi jasno zašto vrvi od problema, kako kažu kritičari. Vrlo dobar film.
Zatim "Crne ptice", o beguncima iz ustaškog logora. Estetski napredan, Šovagović briljira.
Pogledao sam i "Sudar na paralelama", bračnu dramu koju je kritika loše ocenila. Istina, dijalozi jesu dosta drveni i neprirodni, ali režija je vrlo interesantna.

[Galinica]

Variola Vera mi ima tako dobru atmosferu,to rijetki filmovi uspiju postići.
Stvarno se uživiš lako.