Mali kutić za najveće nevolje

[d.e.s.i.r.e]

Dakle, kao što kaže naslov, ovo je mali kutić za sve koji trebaju i ne trebaju nevolje, a najveće nevolje su, zna se...one ljubavne!

Sve priče na temu: Što je ljubav, što je ljubav...su dobrodošle.
(kak se ono veli...svi ljudi sve znaju)
Evo moje priče...Ljubav je:
Ljubav je kad te ljubav prvo do neba digne, pa spavaš među oblacima, među zvijezdama, sanjaš...sanjaš..i onda kad najljepše sanjaš UPS...TRES!
Buđenje! Budiš se...a ono...ničeg. I to je to.

Pošto ja imam nešto friških, takoreći od jučer...čak ne takoreći nego fakat od jučer iskustava, ja bi to podijelila s vama, nama , svima nama.
Može se priključit svako...i ovako i onako...ovakav i onakav...svakakav, nikakav.. samo neka ima srce i nema srce zatrovano mržnjom prema ikome.

Ako ima otrov u srcu, prije nego se priključi ostalim srcima...nek ide prvo u pustinju razbistrit misli, pa tražit izvor, pa dobro oprat srce u bistrim vodama s izvora. Izglancat srce da opet sjaji...pa nek' se vrati, navrati, dođe i ostane.

Srce će srcu uvijek zaželjeti dobrodošlicu, uz slogan:
LJUBAV u srce - MRŽNJA van !!

[d.e.s.i.r.e]

Kad negdje dođemo, red je da se predstavimo, ako hoćemo da se upoznamo.
Ja sam ta i ta.. taj i taj...a ko si ti?
Ovo je moje predstavljanje s rimom, a bez Rima.

Hej, ti tamo,
k'o da se odnekud znamo.
Ili samo pratiš me onako
bez veze...tek tako.
Ne možeš da spavaš,
pa se zafrkavaš.
Ako ti problem nije
izjasni se, čim prije.
Ako ti idem na živce,
popij hladno pivce.
Ako ne..
eto ti prilike za stihove.
Dečko me moj nogirao
koji pjesme mi je pisao.
Čekala ga cijeli dan
po noći uhvatio me san.
Probudim se, opet ga nema
dal' to sada on drijema?
Dođe prijepodne...jao!
On meni pošalje...Ciao.
Opet čekala još jednu noć.
O, da li će doć?
Nije došo,
samo prošo.
Nema stiha, nema rime...
nit da zagrli, ni poljubi me.
Kako ću ja sad ovako sama
nit' prostakuša niti dama.
Snaći se bez muške ruke,
eto meni nove muke.
A kako ću tek bez pjesme ja?
Da li to itko ovdje zna?
Ako bi ti koju sklepat mog'o
to bi mi baš značilo mnogo.
Evo ti uputstva dajem,
nemoj da se poslije kajem.
Imam oči plave,
puno kose navrh glave.
Oči su mi glavni adut, kažu
svi se redom s time slažu.
Ostalo je manje - više,
srednja žalost, nek se piše.
Uvijek, kažu, bila štrkljava,
bez cica i guzica, nikakva.
Jedan mi je reko,
pa poslije poreko,
da dvije lijeve noge imam.
Nikako da ih za ples uštimam.
Hodam normalno, imam korak lak
tražila bi dečka...ne znam kak'.
Uvjet je da mi pjesme piše,
ne zahtjevam puno više.
Po profesiji sam penzioner,
nosim bezvezni žuti baloner.
Imam Yugo 45, auto stari
i hrpu stvari za koje niko ne mari.
Eto, to bi bilo ono najbitnije,
sve što je i sve što nije.
Ako hoćeš napiši neku rimu kako spada,
samo nemoj da srce ti je klada.
Ako nisi taj što će da me shvati,
nemoj se dolazit sa mnom prepirati.
Još me nešto zanima živo.
Da ne gledaš slučajno u krivo?
Mislim na pogled lijevi ili desni
nemoj samo da je neki bijesni.
Nije bitno, al' kad već pričamo
nema šta da se ustručavamo.
Imaš li neku kosu na glavi,
dal' se briješ il' si skroz ćelavi?
Ako si briješ glavu, onda prestani
ili nas ne čekaju sretni dani.
Jesi l' s godinama već pri kraju?
Il' još ima koja dok te u grob ne uguraju?

Ja nisam kao neke, i ova i ona,
kao npr. žena Makrona.
Nisam i za starije i mlađe,
da nije bitno...štogod se nađe.
Ako nisi u penziji, ne gledaj na me!
jer ostali ne zanimaju me.
Pazim na sve, pazim na tlak
ne dam da me drpa svak.
Ak' si feš deda i imaš čast
mogla bi ti vadit mast.
Problem ima samo jedan,
dal' me jesi il' nisi vrijedan.
Ti najbolje sebe znaš
šta bi mog'o da mi daš.
Nek' te ne brinu one stvari,
ko za to još sada mari.
Ne treba nam predinfarktno stanje,
moždani udar i sl. ***
Grlit se, ljubit, pričat tiše,
za rukicu držat i ništa više.
Čuvat od zla i kad je oluja,
ne dat da niko ti dragu uzruja.
Čuvat si me k'o nebeski dar,
a ne pravit od mene dar-mar.
Zacopat se mogu u riječi prave,
onih falših mi preko glave.
Odljubit se mogu istog trena,
kad vidim da nisi s mog terena.
Moj teren je cijeli svijet,
ne volim da me strpaš u klijet.
U mračnom podrumu da me daviš,
dok građanin svijeta se praviš.
Ne dolazi u obzir dijaspora,
tak pak više nisam nora.
Ja sam seljača, baš ona prava,
ne smeta mi štala, ne smeta krava.
Ako si i ti seljak u duši,
bit ćemo skupa u poplavi i suši.
Čekaju nas stvari fine,
s četiri lista djeteline.

*
Ovo nije pisano tek tako,
i nije bilo napisat lako.
To proglas je koji dajem na znanje:
Ovo je Oglas za upoznavanje!
Samo ozbiljni deda nek se javi.
I da je stihoklepac pravi.

šifra:
Od srca k srcu
https://www.youtube.com/watch?v=Jdkt8srfmM4

[d.e.s.i.r.e]

Eno ga sad, sad kaže...idem
Čekaj...stani malo...
Pa zar nisi već otišao?
Čekala ga dva dana...dvije noći
Hoće-neće, neće-hoće...dragi doći?
A sad bi da se igramo opet
idi mi-dođi mi..sjedi u krilo
ljubit, grlit k'o da ništa nije bilo.
Pa šta ti misliš o meni?
Da sam ti ja...neka tamo.
Smatraš me ugroženom vrstom?
Dovoljno da zapucketaš prstom.
Prije toga Ciao.. posl'o samo.
Pa onda, hej dođi...gotova je kava.
Znaš da si ti za mene ona prava.
E sad frka..vidi, nije šala
draga se u promet dala.
Bit će traženja...bit će trača,
ona sad hoće igrat se skrivača.
Sad se igra igra nova,
sad je maca na vrh krova.

[d.e.s.i.r.e]

Zove maloprije frend, pita kaj ima nova.
Već kontam hoće pitat ima li mahuna u vrtu. Briga njega šta ima nova.
Ja mu odgovaram, ima mahuna možeš doć.

- Ajd, ne zezaj, vidim da te tip nogirao.
Koji tip? Čiji tip? Koga nogirao? Jesi ti pri sebi, o čemu pričaš?
- Ajd, stara, daj se ne izvlači...sve sam videl maloprije.
Kaj si videl, majmune!
- Pa ovaj tvoj pjesnik te napuco.
Majketimile, kome si sve reko?
- Nisam trebal nikom reći...bolje pitaj jel neko reko meni.
Pa kreteni jedni, nemate pametnijeg posla neg zabadat nos u tuđa posla i uhodit cure po Forumima!
Znaš šta, priznaš li nekom da sam to ja...bolje da te nema. A nema ti ni mahuna!
- Niti da mi nokte čupaju, ni zube izbijaju, ni oči kopaju.
Ma, znaš šta, mogu se oni fućkat...možda jesam, možda nisam. Samo ti znaš, a znaš da naše tajne idu u grob s nama.
- To znam.
E, dobro, ti se onda pravi budala, to ti makar ne bu teško...reci da pojma nemaš o meni, da si me zadnji put videl još prošle godine...tam gde si me onda videl.
- Dogovoreno. Ma kaj te briga, uostalom. Niko ne zna di si, briga te za kretene.
Ma imaš praf, nek si čitaju...imaju si i kaj čitat, stare budale. Vidimo se sutra.
- Bum te došel tješit.
Ne trebaš me tješit. Tješi si svoju curu, nju sigurno imaš zakaj tješit, čim je s tobom.

p.s. znam koji ste, kužim vas po nosu...pogotovo neke noćne ptičice dobro znam...kod kojih je sad već naveliko prošla ponoć..samo se vi smijte i rugajte, "ko se zadnji smije najslađe se smije"...da, da. Aha!

[d.e.s.i.r.e]

E, pa ljudi moji...jel ovo moguće? Jedva dočekam da dođem iz šume u civilizaciju,da se dočepam ekrana...
Pred očima već vidjela pred sobom sliku...iznad nje u oblačiću upitnik, a ispod brojalica:
Eci peci pec ti si mali zec,
a ja mala vjeverica eci peci pec

Sve deda do dede u redu stoje ko za kruh, svak sa svojom pjesmicom, rimom i stihom, u prvom redu...ovi dalje naslagani ko sardine u daljnjim redovima..ne vidiš im kraja.
Kad ono? Dođem, vidim...i imam šta za ne vidjeti.
Nigde dede.
Nigde deda.
Kako to? Kako to?
Jel nešto u Oglasu ne valja?
Jel šifra nije dobra? Ne valja Podravka juha?
Prepali ste se ustaša? E, moji purgeri, e moji zagorci...razočarali ste me i ko čovjeka i ko drugaricu i ko komunistu!

A šta reći, šta zaželit takvima:

Nisi mene 'teo, svaka ti tak'a bila ko ova u Oglasu!

[d.e.s.i.r.e]

Probudi me jutros ptica poj.
O, sviće li to neki dan moj?
Sprema li za mene neko smeće.
Il će udijelit malo sreće.
Rađe nek bude mi smrtna ura,
bolje neg ostat stara cura.
Ajde ne tuli!
budu te čuli!
Glavu gore, prije neg odeš u raj.
Nije još došo svijeta kraj!
Na internet idi...traži spas.
Još si komad, imaš dobar stas.
S tobom je, curo sve u redu.
Bude ti Google našo dedu.
Pometi prvo sve sa svog praga,
nek vidiju da si cura draga.

Pa krenem tako putem sudbine, da me tuga mine. Tražim savjete, kopam po netu, šta da radiš kad ostavi te dečko, kako da se postaviš u tom okrutnom svijetu? Nađem savjet jedan, čini mi se vrijedan. Kaže...ne čekaj, curo, dečka na prozoru...neg idi ti njega traži u zoru! Pusti ovog neka spava, za njim ode ti glava.
Poslušam Google, gledam šta se nudi..bacim oko oko sebe, ništa. Tu i tamo u juhici neki rezanček, neka knedlica se krčka...
Al ne odustajem! Eno tamo nekog hrčka. Reći ću mu Hej..., neću da se stidim. Ja bi htjela da te vidim. Nova su vremena došla, sada cure love dečke. Mogla bi ga pitat..očeš samnom u kino? Da neki film pogledamo?
A šta ako on na to blene? Neće u kino, ali bi mene. Vidim ovaj nije biro stranu, osto po strani.. sto posto nastrani! Pa gde će ti duša, prijatelju? Šta radiš u kutiću lirskih duša? Preskačem nastranog, hitam dalje...nade sve manje, kraj stranice se bliži...godine preskačem, ova 2022, 2023 božemiprosti...ko da je već smak svijeta došo i prošo.
Evo nas na 2021!
Prvo pa muško!
Zanimljiv lik Vudu Čili kaže da se zove.
Wow...tu sigurno ima svašta...tu se mašta sve u šesnajst. Oš Vudu, oš Čili ne znaš s kim bi se prije upoznavo.

Idem otvorit, a ono...pitanja se nižu, ko neka anketa (uh što volim ankete...u onom fazonu...jestel' znali da u Hr (stavi broj koji hočeš) % posto stanovništva podržava..te i te, malo morgen podržava. Pustimo sad to, vratimo se na pitanja.

Momak pristojno pita, red je da mu se odgovori.
- Jeste li ikad razmišljali o tome da nekoga ubijete ?
Hvala na pitanju, nisam.

- Dali ste ikad pomislili na samoubojstvo ?
Hvala na pitanju, nisam. ( Da li si ti pomislio ikad da Dali se piše odvojeno?)

Čitam dalje, šta Vudu pita.
- Tko je taj koji nikada nije pomislio da nekoga ubije ?
Ja sam ta.

- Još je rjeđi onaj koji nije pomislio da se samoubije ?

E, tu si me razočaro skroz. Kakvo ti je sad to pitanje? To nije uopće pitanje, to je tvrdnja. A na kraju ti stoji upitnik (?).

Inače se vidi da je momak sasvim OK, staložen, svaka mu na mjestu, zna šta hoće u životu... ali ovo Dali i upitnik (?) tamo gdje nije mjesto upitniku...e to me skroz utuklo, skoro zatuklo, već sam mislila prepravit onaj odgovor "Nisam.." koji se tiče samo-ubojstva.

Došlo mi da se samoubijem...odmah sad, u prvom danu. Uz prvu zoru na prozoru.
Neću baš odmah, sad nemam vremena.
Idem brat mahune, pričekat frenda da dođe, možda ima koju pametnu za reći, makar sumnjam u to. On i pamet si nisu nikad bili "na ti".
Ali nada umire posljednja...

[d.e.s.i.r.e]

OBZNANA
daje se na znanje svim zainteresiranima i onima koji (još) nisu bili zainteresirani.
Gornji Oglas / Proglas više se ne važi!

Nema više propagande boljševizma, nema generalnog štrajka, nema diktature proletarijata, ništa od Labinske Republike.
Ostaje na snazi "Trst je naš"


Znam, sve znam, ne morate ništ reći... znam da budu mnogi dede žalili, neki možda si ne budu do kraja života (sreća da im nije ostalo još puno za žaliti) oprostili, tu šansu koju su si propustili..
Znate, lepi stari dečki, kak ide ona stara poslovica: Ko prvi njegova djevojka.
Ko čeka - taj ne dočeka.

Došo ustaša naoružan do zuba ranom zorom ( i s nožem u zubima, ofkors), rastero sve pod prozorom... i zagrmio: Neće niko mojoj dragoj kose rasplitat!!!

Pokupio vam drugaricu pred nosom.
Što sad? Šta da se radi?
Ništa. Poklopit se s ušima, lupat z glavom u zid i čkomit.

P.S. Ali... ne gubite nadu, ak mi opet jednog sunčanog dana, dok bude padala kiša, moj dečko zafućka: Ciao!
Budem mu rekla...ko te fućka za prethodna, sadašnja i buduća vremena, kad se zbroji...za SVA vremena i vrnila bum se k vama nazaj.

Z liftingima i silikonima!
E, pa da vas onda vidim, junaci!

[borky]

d.e.s.i.r.e kaže:

OBZNANA
daje se na znanje svim zainteresiranima i onima koji (još) nisu bili zainteresirani.
Gornji Oglas / Proglas više se ne važi!

Nema više propagande boljševizma, nema generalnog štrajka, nema diktature proletarijata, ništa od Labinske Republike.
Ostaje na snazi "Trst je naš"


Znam, sve znam, ne morate ništ reći... znam da budu mnogi dede žalili, neki možda si ne budu do kraja života (sreća da im nije ostalo još puno za žaliti) oprostili, tu šansu koju su si propustili..
Znate, lepi stari dečki, kak ide ona stara poslovica: Ko prvi njegova djevojka.
Ko čeka - taj ne dočeka.

Došo ustaša naoružan do zuba ranom zorom ( i s nožem u zubima, ofkors), rastero sve pod prozorom... i zagrmio: Neće niko mojoj dragoj kose rasplitat!!!

Pokupio vam drugaricu pred nosom.
Što sad? Šta da se radi?
Ništa. Poklopit se s ušima, lupat z glavom u zid i čkomit.

P.S. Ali... ne gubite nadu, ak mi opet jednog sunčanog dana, dok bude padala kiša, moj dečko zafućka: Ciao!
Budem mu rekla...ko te fućka za prethodna, sadašnja i buduća vremena, kad se zbroji...za SVA vremena i vrnila bum se k vama nazaj.

Z liftingima i silikonima!
E, pa da vas onda vidim, junaci!

******************************************
Ne bi se štel mešat, samo bi rekao šta sam čuo jutros na livanjskoj fontani ... trg znate veći i čiji ... čuo sam raja priča, neki govore da ga i osobno poznaju, drugi govore onako, od prilike, a, svi se slažu da je taj zamalo "strašni" ustaša jedan jako fini, (ovo s finoćom su svi odreda često ponavljali, ne znam zašto ... ako je fin, fin je i gotovo))čisto naravan, malo stariji gospodin i svi se zaklinju, neki u Hdz, neki u Savez bivših komunista, (jedan se pametnjaković klede u Savez budućih) netko se zaklede u Udrugu samohranih očeva, svi se kladu da taj fini ustaša (s ljudskim likom) nije imao lošu namjeru s tim nesretnim Ciao. Koliko se nepouzdano zna on je namjeravao napisati, Bella Ciao ... i kad je vidio to napisano, nije mogao prenijeti preko srca, izbrisao je Bellu, da ne bi zarazio cijelu galeriju, s tom pjesmicom.
Da se mene pita ja bi palac dolje! Srića pa sam neutralan.

[d.e.s.i.r.e]

borky kaže:

******************************************
Ne bi se štel mešat, samo bi rekao šta sam čuo jutros na livanjskoj fontani ... trg znate veći i čiji ... čuo sam raja priča, neki govore da ga i osobno poznaju, drugi govore onako, od prilike, a, svi se slažu da je taj zamalo "strašni" ustaša jedan jako fini, (ovo s finoćom su svi odreda često ponavljali, ne znam zašto ... ako je fin, fin je i gotovo))čisto naravan, malo stariji gospodin i svi se zaklinju, neki u Hdz, neki u Savez bivših komunista, (jedan se pametnjaković klede u Savez budućih) netko se zaklede u Udrugu samohranih očeva, svi se kladu da taj fini ustaša (s ljudskim likom) nije imao lošu namjeru s tim nesretnim Ciao. Koliko se nepouzdano zna on je namjeravao napisati, Bella Ciao ... i kad je vidio to napisano, nije mogao prenijeti preko srca, izbrisao je Bellu, da ne bi zarazio cijelu galeriju, s tom pjesmicom.
Da se mene pita ja bi palac dolje! Srića pa sam neutralan.

Gospon dragi, vidim da se niste šteli mešati, ali recite tom gosponu kad ste se već umešali, kad ga vidite da je ovo s ustašom bila fora, neki bi zlobnici rekli, meta-fora.
Kad pojmovi iz jednog područja se prenose u svijet i život drugih područja. Naizgled nepovezivo, ali ima veze.

Tak je ovaj ustaša trebo izgledat strašan u smislu pjesničkom, "naoružan do zuba" znači naoružan stihovima i rimama. S "nožem u zubima" znači s pjesmom na usnama...došao oteti svoju dragu sa stihom i stilom .."Neće niko mojoj dragoj kose rasplitat!...to znači da ju ne da nikom, da ju voli najviše od svih, obožava..ma sve naj. O ljubavi stoljetnoj tu se radi.
Npr. kao kad Josip Pupačić kaže:
Volio sam je,
vodu divljeg jezera.

To ne znači da je ta žena divlja, božemeprosti, svašta bi ljudi mogli pomisliti o ovoj ženi koju je Pupačić volio. Nego da je divljakuša, voli prirodu, voli jezera...stihove, pjesme, izražava se pjesnički, metaforički.

* Metaforu najčešće koriste pjesnici u svojoj poeziji želeći njome pobuditi u nama lijepe osjećaje.

To je kao kad je moj dečko htio napisati Bella Ciao, pa je napisao samo Ciao. A ja sam znala da je mislio na pjesmicu Bella Ciao kad smo se spremali na put u Trst po farmerke, pa da si je usput pjevušimo u autu. Ali na galeriji bi nastala pomutnja. Svi bi htjeli u Trst, a mi smo htjeli ići sami. Zakačit transparent "Trst je naš" nasred Ponte Rossa, kupit na brzinu Levisice i zbrisat doma da se još stignemo okupat u jezeru za dana. I to je to, nije tu bilo metafora i pitajboga čega sve ne. Ak je i bilo želio je njome pobuditi lijepe osjećaje

Gospon dragi, kad ste se već umešali, molim pozdravite ga kad ga vidite od njegove najveće obožavateljice. On bude znao o kome se radi. Ak se nešto premišlja, u stilu...koja je sad to ta najveća obožavateljica? Recite mu, pozdravila te tvoja Bella Bellissima.

P.S. A je, istinabog, po kvartu se priča...ova naša mala bu završila ko Štefica Cvek...u raljama ustaša Sve penzići s jednom nogom u grobu, dala bi se kladit da se iz dosade negdje partizanišu i natežu s ustašama po FB-kima (svi imaju FB do ti jednoga) i forumima. Umjesto da si najdu neku Bellissimu pa se šetaju po Grmošćici. Ovak ih bu za ekranom vrag odnesel prije reda. Budale jedne!

[borky]

d.e.s.i.r.e kaže:

Gospon dragi, vidim da se niste šteli mešati, ali recite tom gosponu kad ste se već umešali, kad ga vidite da je ovo s ustašom bila fora, neki bi zlobnici rekli, meta-fora.
Kad pojmovi iz jednog područja se prenose u svijet i život drugih područja. Naizgled nepovezivo, ali ima veze.

Tak je ovaj ustaša trebo izgledat strašan u smislu pjesničkom, "naoružan do zuba" znači naoružan stihovima i rimama. S "nožem u zubima" znači s pjesmom na usnama...došao oteti svoju dragu sa stihom i stilom .."Neće niko mojoj dragoj kose rasplitat!...to znači da ju ne da nikom, da ju voli najviše od svih, obožava..ma sve naj. O ljubavi stoljetnoj tu se radi.
Npr. kao kad Josip Pupačić kaže:
Volio sam je,
vodu divljeg jezera.

To ne znači da je ta žena divlja, božemeprosti, svašta bi ljudi mogli pomisliti o ovoj ženi koju je Pupačić volio. Nego da je divljakuša, voli prirodu, voli jezera...stihove, pjesme, izražava se pjesnički, metaforički.

* Metaforu najčešće koriste pjesnici u svojoj poeziji želeći njome pobuditi u nama lijepe osjećaje.

To je kao kad je moj dečko htio napisati Bella Ciao, pa je napisao samo Ciao. A ja sam znala da je mislio na pjesmicu Bella Ciao kad smo se spremali na put u Trst po farmerke, pa da si je usput pjevušimo u autu. Ali na galeriji bi nastala pomutnja. Svi bi htjeli u Trst, a mi smo htjeli ići sami. Zakačit transparent "Trst je naš" nasred Ponte Rossa, kupit na brzinu Levisice i zbrisat doma da se još stignemo okupat u jezeru za dana. I to je to, nije tu bilo metafora i pitajboga čega sve ne. Ak je i bilo želio je njome pobuditi lijepe osjećaje

Gospon dragi, kad ste se već umešali, molim pozdravite ga kad ga vidite od njegove najveće obožavateljice. On bude znao o kome se radi. Ak se nešto premišlja, u stilu...koja je sad to ta najveća obožavateljica? Recite mu, pozdravila te tvoja Bella Bellissima.

P.S. A je, istinabog, po kvartu se priča...ova naša mala bu završila ko Štefica Cvek...u raljama ustaša Sve penzići s jednom nogom u grobu, dala bi se kladit da se iz dosade negdje partizanišu i natežu s ustašama po FB-kima (svi imaju FB do ti jednoga) i forumima. Umjesto da si najdu neku Bellissimu pa se šetaju po Grmošćici. Ovak ih bu za ekranom vrag odnesel prije reda. Budale jedne!

************************************************** *********
Draga Bellissima, ovim osvrtom ne pisanje "finog Gospodina" koji se nije štel umešati ... umešali ste i mene, ni kriva ni dužna, spominjući Josipa Pupačića, zaboravio sam sve te ustaše i ostarjele FBukovce, i Dubravku Ugrešić, i metafore, semafore i ostale fore ... vratih se tamo na početak ljeta sedamdeset i prve, na jednu smrt, koju nikada nisam smetnuo s uma.
Zapravo dvije pjesniče smrti uvijek vučem sa sobom (Serjošku ne računam, za njim kuka pola planete) U zračnoj luci na otoku Krku, srušio se zrakoplov, razbio, izgorio ... neke su uspjeli spasiti, a, Josip, Benka i Rašeljka su poginuli ... jako me ta smrt dojmila, i danas kad idem za Makarsku prolazim pored putokaza, koji pokazuje gore na desno, gore u stijenje i kamenje, gore u kamenu pustinju ... SLIME. Rodno misto Josipa Pupačića ... dodju mi napamet i njegove pjesme, a, ujedno mi misli odlutaju u neku zagrebačku duševnu kliniku, u kojoj si je pjesnik Dubravko Škurla sebi oduzeo život ... uzmem njegovu knjigu "Kameni brid" čitam, razmišljam, mlad dečko, ni trideset godina ... žao mi da je otišao, taman kad sam ja počeo čitati poeziju. Znači Bellissimo moja draga, oprostit ćeš, mene to preplavilo ... od tvog pisanja najvažnije je ostalo, a, to je da ćemo s parolom "Trst je naš!" ići po Levisice, a, ostarjeli partizani će na društvenim mrežama pjevati "Budi se Istok i Zapad" ... ne znam ovo zadnje je li i bilo ... nema veze, nije ni važno, možda je to samo još jedna fora više ... važno je da je Trst naš.

[d.e.s.i.r.e]

Današnji dan provela sam u bajci. Od jutra do sad. Cijeli dan do sada sam ribala podove od kestenovih dasaka (tak su mi rekli ljudi od kojih sam kupila kuću), po svemu sudeći jer ne sliče niti na hrastove ni bukove. Podovi su prekrasni, naravno nisam ih dala lakirati, pa zahtijevaju poseban tretman. Prvo sam jučer namočila pepeo u veliki lonac i danas procijedila i s time ribala podove. Bajka se zvala Pepeljuga.

I dok sam ja tako bila u bajci i ribala podove, razmišljala sam si opet o ljubavi. Što je ljubav...šta je ljubav?
Pa se sjetila ono kad me dečko ostavio i reko mi Ciao, a ja njemu It's OK.
Pa mi je onda na Jukebox pustio pjesmu "Men' se dušo od tebe ne rastaje...".
Ja slušala pjesmu i samo što se nisam rastala s dušom. I mislim si usput...a šta je to nego ljubav?
A još kad sam čula da mu je slučajno ispalo ono Bella..da bi išao sa mnom u Trst i pjevao Bella Ciao.
Opet si mislim...a što je to nego ljubav?

Skuham si kavu, gledam u pod, i odjednom mi sine, treba vidjeti Šta Ljubav je i Što Ljubav nije, da bi se došlo do onog glavnog (glavne nevolje) : Šta je Ljubav?

Ljubav nije naći nekoga s kim možeš ići u Trst, već naći nekoga bez koga ne možeš ići u Trst.

Jer te bez tog "nekog" ne bi bilo briga ni za Trst, ni čiji je ni čiji je bio ni čiji bude, ni za levisice...ma fućkalo bi ti se za sve.

Važno je da Trst je naš!